"Tantijeme zaslužnog građanina"; "Vreme" br. 516
Poštovana gospodo,
S obzirom na to da dugo i ozbiljno pišete o velikim i sramnim delima
doskorašnjeg režima, obraćam Vam se sa molbom da objavite i medijski
podržite akciju "Vila GORICA skijaškom sportu".
Godinama su generacije sportskih entuzijasta vodile tešku borbu za razvoj smučarskog sporta, imale pristojnih rezultata, čak stigle i do nastupa na ZOI u Naganu (Japan '98). No nikada nisu uspeli da za taj sport obezbede dobre uslove za razvoj i postizanje vrhunskih rezultata, iako je bilo talenata a Srbija ima potencijala za zimski sport i turizam.
S obzirom na to da je javnost upoznata sa silnim zloupotrebama bivšeg režima, te da je jedan od eklatantnih primera bespravno podignuta vila Gorice Gajević na Kopaoniku, pokrenuli smo akciju da se pomenuti objekat delimično sruši tj. prilagodi ambijentu i dodeli smučarskom sportu na korišćenje.
Ukoliko ova akcija ipak ne dobije širu podršku ili se ne nađe forma za njenu realizaciju, ubeđeni smo da objekat mora biti totalno srušen. U tom slučaju pozvaćemo takmičare, od cicibana i pionira do seniora kao i instruktore i trenere, i organizovati JAVNO RUŠENJE – kao veliku opomenu svima onima koji su vladali u ime naroda a za svoj interes. Mislimo da bi navedenim postupkom ostvarili dva velika cilja: prvo, bila bi to velika opomena i kazna bivšim moćnicima koji su beskrupulozno rušili sve pravne i moralne norme; drugo, od načinjene štete mogli bismo možda da napravimo neku korist kada bismo prilagođen, izmenjen i delimično srušen, dotični objekat stavili na raspolaganje našim sportistima i omladini.
Duško Šipetić, savezni selektor u alpskom skijanju i član G17 plus
Marusja – Anuška
"Strah od šetanja"; "Vreme"
br. 516
Podudarile su se neke životne okolnosti sa materijalnim greškama u tekstovima iz dva nedeljnika – "Vreme" (br. 516 od 23.11.2000) i "NIN" (br. 2604 od 23.11.2000).
Novinar lista "Vreme" Dušan Radulović nazvao je jedan od likova iz "Majstora i Margarite" Bulgakova Marusjom (verovatno zato što zvuči ruski). U vreme kada je dostup informacijama lak i brz – neoprostiva greška.
U "NIN"-u, izveštač iz Rusije g. Petar Popović naziva sadašnjeg premijera RF Vladimirom Kasjanovim. Inače, čovek je živ, za razliku od lika iz prethodnog primera, i zove se Mihail Kasjanov.
Možda je samopoštovanje u proteklim godinama postalo zaboravljena kategorija, ali valjalo bi na nju (pomenutu kategoriju) više pažnje obratiti.
Vesna Paunović, elektronskom poštom
Metafora i mašina
"Ne rušiti! Nikako!"; "Vreme"
br. 517
Naša čitateljka Miljana Laketić, novinar, u prošlom broju "Vremena" poručuje: Ne rušiti! Nikako! Ona je pogrešno pročitala da se autor teksta zalaže za rušenje vile na fotografiji kojom je ilustrovan tekst, da bi to posle proširila čak na "nove dedinjske vile, pominju se kuće i imena doskorašnjih visokih političkih ličnosti kojima su vile sazidane najverovatnije o državnom trošku, kao i porodica Karić i kuće koje su oni podigli na Dedinju". To u "Vremenu" (br. 513) nigde ne piše.
"Vreme" je prenelo mišljenje sociologa Ksenije Petovar koja je ogorčena pljačkom koju je Beograd pretrpeo zbog divlje gradnje, uzurpiranjem javnih prostora, rekla da neke objekte treba i srušiti. U Zagrebu je, napominje dr Petovar, srušeno 56 bespravno podignutih objekata, pa čak i jedna osmospratnica.
"Vreme" je citiralo i profesora dr Sretena Vujovića koji misli da će mnoga od ovih zdanja biti predmet sudskih procesa, napominjući da će morati da se promeni zakon da bi se zaveo red u ovoj oblasti. Objavili smo i mišljenje arh. Ljiljane Beloš koja se zalaže za rigidne fiskalne mere, kao i profesora dr Čedomira Čupića koji smatra da bi bespravno podignute objekte trebalo oduzeti uzurpatorima i te dvorce i vile pretvoriti u zabavišta, domove za stare, ili ih prodati diplomatima.
Mislim da nadležni treba da odluče kako će parcele, parkove, javne zelene površine koje su pojedinci bezočno uzurpirali svojim vilama i ogradama sa ampirskim venčićima vratiti u "prvobitno stanje". Bager jeste zgodna metafora, ali može da bude i efikasna mašina, zar ne?
Slobodanka Ast
Malo u odnosu na nadahnutost
O broju strana u "Vremenu"
Ne znam da li se domaće izdanje – po broju strana – razlikuje od internacionalnog izdanja "Vremena", ali smatram da je postojeći broj strana (48) mali u odnosu na kapacitet i fenomenalnu nadahnutost vašeg novinarskog sastava.
Zato milost, uvećajte bar za desetak stranica vaša izdanja, pa čak i na uštrb "pasioniranih" intervjua raznoraznih političkih mediokriteta (ovo političkih je kompliment, poslednji primer u broju 515 – Uroš Šuvaković!?) koji, ruku na srce, ne bi trebalo da se sa svojim političkim nebulozama pojavljuju na vašim stranicama.
Iskreno vaš,
Svetislav Iković, Pariz
Odgovor: Od prošlog broja oba izdanja "Vremena" izlaze na standardne 64 strane.
