Zašto je dobio otkaz priznati kardiohirurg Ninoslav Radovanović

Hirurgija i propisi

Da li je otkaz uručen šefu kardiohirurgije u sremskokameničkom Institutu za kardiovaskularne bolesti "kolateralna šteta" dosledne primene ratnih paragrafa ili posledica višegodišnjeg tihog rata između dedinjske i novosadske kardiološke ustanove

Posle nedavnog otpuštanja dr Ninoslava Radovanovića, jednog od najboljih svetskih kardiohirurga iz sremskokameničkog Instituta za kardiovaskularne bolesti, sasvim bi se lako moglo ispostaviti da je rat Novom Sadu upravo tu prouzrokovao najveću "kolateralnu štetu", premda ovu vrhunsku zadravstvenu ustanovu smeštenu na sremskokameničkim obroncima Fruške Gore nije, srećom, koliko se zna, pogodio nijedan geler. Sem novina, vojvođanski reformisti bili su jedini koji su se potrudili da do javnosti stigne vest da je nakon dvadeset godina rada svetski priznat kardiohirurg dobio otkaz u Institutu u Sremskoj Kamenici, gde je bio šef kardiohirurgije i među njegovim osnivačima, i koji je, sem priznatog najvišeg rejtinga u profesionalnim krugovima, uzgred, bio valjda i ekonomski (i devizno) najjače "preduzeće" u Novom Sadu.

Elem, u vreme kada mu je potpisano rešenje o otkazu od strane direktora Instituta dr Josipa Čikoša (uzgred, i prvog čoveka novosadskih socijalista) dr Radovanović je bio u Ženevi gde je - shodno unazad dvodecenijskoj praksi i dogovoru - provodio na svom polumesečnom operativnom programu, da bi drugu polovinu meseca operisao u sremskokameničkom institutu, prosečno, kažu, četrdeset puta. U obrazloženju otkazivanja radnog aranžmana dr Radovanoviću stoji da se "nije odazvao radnoj obavezi", odnosno da nije došao (u vreme ratnog stanja) na posao.

Dalji sled događaja govori o tome kako Crnogorci nisu na ovu vest ni časa časili. Navodno je podgorička delegacija koliko sutradan spakovala kofere za Švajcarsku, a uglednom kardiohirurgu ponudila da sa grupom kolega i uz svesrdnu pomoć republičkih vlasti u crnogorskom glavnom gradu formira Institut za kardiovaskularne bolesti, sličan onom u Sremskoj Kamenici, uz istovremenu profesuru uglednom kardiohirurgu na Medicinskom fakultetu podgoričkog univerziteta. Slično, dakle, svojevremenoj novosadskoj ponudi kojoj je dr Radovanović pre dvadesetak godina izašao u susret. I, navodno, cela stvar je gotova, kao i izvesnost da će strani pacijenti, dugo godina verni Sremskoj Kamenici, odnosno dr Radovanoviću, ubuduće pohrliti u Podgoricu. A cena jedne operacije profesora Radovanovića bila je kažu između dvadeset i trideset hiljada maraka.

Naravno, legalisti će i dalje verovatno tvrditi da je rat - rat, da su propisi - propisi i da se jedino dogodilo to da su ratni paragrafi dosledno sprovedeni. A jedini koji su se dosad odvažili da javno protestvuju i traže izuzeće i ukidanje takve štetne odluke po Novi Sad, Vojvodinu, konačno i Srbiju, bili su u reformskoj stranci u ovom gradu. No, ostaje tek da se vidi hoće li i kakve reakcije biti nakon zvanične inicijative ove stranke, preko odbornika Dragiše Vasiljevića i poslanika Mileta Isakova koji su upravo zatražili od novosadske, odnosno Skupštine Vojvodine da reaguju povodom čitavog slučaja.

Jer, u dilemi da li otpuštanje uglednog hirurga valja razumeti kao neminovnu "kolateralnu štetu" dosledne primene ratnih paragrafa u radnim odnosima ili kao ratni hirurški rez nakon višegodišnjeg tihog rata između dedinjske i novosadske kardiološke ustanove - "legaliste" bi valjalo podsetiti i na činjenicu da sećanje može biti prokleta stvar. "Dijagnostika" naravno do kraja nikad nije saopštena javnosti, ali je ona u leto pre tri godine, recimo, mogla potvrditi odlučan rat dve kardiovaskularne institucije. Nejasno je bilo samo to da li je taj rat motivisan profesionalnim sujetama i surevnjivostima, pokušajima sveukupne centralizacije svega i svačega i sukobima novosadskih i beogradskih interesa, stranačkim sujetama ili jednostavno materijalnim prednostima. Ostaje, naime, činjenica o pravoj medijskoj buri koja je vladala između kardiovaskularnog instituta "Dedinje", kome je i tada bio a i danas je na čelu dr Milovan Bojić, danas potpredsednik Vlade Srbije i visoki funkcioner JUL-a, i sremskokameničkog centra u kome i tada a i danas direktoruje uglavnom ćutljivi dr Josip Čikoš, a uz njega sve do ovih dana (rečiti) dr Radovanović. Tako je tada, na zaslepljujuću medijsku promociju sve većih profesionalnih uspeha centra "Dedinje" (nakon prelaska nekolicine bliskih stručnih saradnika dr Radovanovića, a partijski bliskih drugova dr Bojića) na delu bila prava reklamna režimska medijska kampanja u osvajanju profesionalnog dedinjskog rejtinga i primata. Ostale su, međutim, upamćene i izjave dr Radovanovića iz tog vremena kako "se na Dedinju presađuje srce i kad treba i kad ne treba", kako "Dedinje nije naša konkurencija, jer se njihovi uspesi ne mogu meriti sa našim", te da "ne postoji borba, postoji neracionalno odlivanje para"... Zabeležene su tada, sa druge strane, i vesti o nekim izveštajima saveznih deviznih inspektora, diskreditacije i optužbe na račun svetski priznatog kardiohirurga iz Sremske Kamenice o, navodno, "primanju milion maraka na ruke" i odgovorima dr Radovanovića u uštedi na račun države Srbije od tri miliona maraka, zahvaljujući sremskokameničkim operacijama.

Odjednom se posle svega pred javnošću stalo, a tadašnja reakcija novosadskih radikala može biti tek bizarni detalj. Tada su, naime, iz te stranke (još u opoziciji) govorili kako se "na primeru Kamenica - Dedinje najbolje uočava sistem kojim deluje socijalističko-mafijaški klan u Beogradu"... Ali, to je bilo tada, prošle su tri godine, o "tihom ali odlučnom ratu" između dva instituta se ućutalo. Danas je drugo ratno stanje na delu i druga ratna hirurgija. O čitavoj operaciji i njenom ishodu nakon otpuštanja dr Ninoslava Radovanovića možda ćemo saznati nešto više već ovih dana, ako je verovati novosadskoj političkoj čaršijskoj i njenim prognozama o, navodno, skoroj poseti dr Bojića u pratnji republičke ministarke zdravlja sremskokameničkom institutu, te njenim "tipovanjima" da li će "ratna hirurgija" podrazumevati i neku vrstu integracije.