Slike iz Valjeva

Od rata do mira

Prestanak agresije. Iako je ponoć, narod slavi pobedu. U naselju "Kolubara" razvezli kolce, u Brđanima se komšiluk okupio na livadi, ivo iz gajbe, pesma do zore. Čovek srednjih godina izjavljuje lokalnoj televiziji da razume decu, ali da ne zna čemu se odrasli raduju

Prošlog petka (4. juna) dvadesetak stranih novinara akreditovanih u Jugoslaviji po drugi put je posetilo Valjevo. Primljeni su na potpredsedničkom nivou u Pres centru Drinske divizije. Potpredsednik opštine Veroljub Lazarević je sa maternjeg prešao na francuski, i posle pozdrava "madam e madmazel" nastavio da informiše novinare na istom stranom jeziku. Onda se vratio čistom maternjem i preveo prethodno: "Dragi prijatelji, u mom kratkom uvodu ste čuli da su teška razaranja u našem gradu", i predočio da je "grad praktično gađan i u centru i na ulazu"; da "sama veličina grada govori da su geleri i produkti detonacija leteli po celom gradu, što medicinski radnici potvrđuju gde su žrtve bombardovanja prihvatane", da "pošto su bombe padale u centar grada, nema stanovnika koji bar nekoliko puta nije bio izložen kontuzijama u manjem ili većem obliku"... Onda su potpredsednik i novinari otišli na lice mesta.

Popodne detonacija od probijanja zvučnog zida, počinje nevreme sa grädom koji je dostizao veličinu oraha. Posle gräda kiša svetli. U prozoru Narodne radikalne stranke (koja ima prostoriju u zgradi u kojoj dominira SPO) fotografija sa zasedanja Skupštine Srbije (u prvom redu stoje Milutinović, Marjanović, Vuk Drašković, Ljubiša Ristić i Vlajko Stojiljković) izrezana sa prve strane "Blica". Pored fotografije rukom ispisan tekst "Sve svoj do svojega". U listu "Napred" umrlice treće žrtve NATO agresije. Milisav Mićić podlegao povredama koje je "pod nerazjašnjenim okolnostima" zadobio u blizini "Krušika". Brat se od najrođenijeg oprašta rečima "Krušik gori i zemlja se stresa, moj Milisav leti put nebesa".

POLA KILA 'LEBA: Za vikend reporeter "Vremena", iz ličnih razloga, odlazi u selo Gunjake, osečinska opština. Podgorina, ime kraja govori o konfiguraciji terena. Seljaci pitaju šta ima novo, ne 'vataju nijedan program, a i radovi su, nema se vremena. Todor, blizu šezdesete, sa ženom se sam nosi sa deset hektara imanja. U avliji, pod lipom, delja komad osušenog dudovog drveta, hoće da ubaci u bure, da doda rakiji boje. Dlanovi ko đon. Ne zna šta da kaže, ne valja, bila neka vojska na brdu, nosili kafu i rakiju, na sve se mora računati, ako ne daj bože dođe do prinudnog otkupa, ko ono posle rata, pred njima će svu stoku da pokolje. NATO avioni opet bacali letke, ovaj put plave. Letak k'o "bingo srećka - ista zabrinuta fotografija Miloševića", "obaveštenje" u plavom rasteru da su "rat i žrtvovanje za tebe", a "dobra para za njega, njegovu porodicu i njegove pajtaše". Na poleđini se NATO propaganda agresora baš istakla: "Miloševićev nepotizam, favoritizam, delovanje krišomice i genocid na Kosovu su iscrpeli privredna bogatstva Srbije i uvukli zemlju u rat sa celim svetom. Zar je moguće da istinski želite takvog vođu?" Letak gastarbajterskog stila uglavnom pao obodom grada, ko ga šutne, ko uzme k'o suvenir.

TRI POJASA: U sredu pre ponoći, vest da je postignut sporazum o povlačenju vojske i policije sa Kosova. Prestanak agresije. Iako je ponoć, narod slavi pobedu. U naselju "Kolubara" razvezli kolce, u Brđanima se komšiluk okupio na livadi, pivo iz gajbe, pesma do zore. Čovek srednjih godina izjavljuje lokalnoj televiziji da razume decu, ali da ne zna čemu se odrasli raduju.

Sledećeg dana ulice pune ljudi, mir je definitivno izbio. Milošević se obraća naciji, ceo narod je heroj, ostvareno jedinstvo, kao velika tekovina, mora se sačuvati i u vreme obnove... Narod hvata sunce i vazduh, ne stiže da komentariše velike reči. Televizijske ekipe, ipak, nalaze one koji imaju šta da kažu.

U pres centru Drinske divizije načelnik Vojnog odseka Valjevo pukovnik Dragoslav Stanić u društvu sa majorom za informisanje i moral Ljubom Jevtićem (rezervista, predsednik opštinskog odbora JUL-a). Pukovnik Stanić pozdravlja "sve ovde prisutne, sve slušaoce i gledaoce". Složena i teška radnja mobilizacije sprovedena maksimalno uspešno. Odziv rezervista, po opštinama, od 91 do 100 posto, od onih koji se nisu odazvali MUP priveo 91 posto. Od 500 prijavljenih dobrovoljaca, 100 poslato na Kosovo. Izvršena priprema za odbranu naseljenih mesta, za Valjevo predviđena kružna odbrana u tri pojasa. Pukovnik ističe primer majora Jevtića koji se na dužnost javio posle telefonskog poziva. Kaže da je saradnja sa vlašću bila veoma dobra, ističe republičke poslanike Srećkovića (SPS) i Savića (JUL). Tri poslanika SPO-a iz Valjeva ne pominje. Nabraja donatore u hrani, ćebadima, cigaretama, slatkišima. U preduzeću "Uzor" (direktor pohvaljeni poslanik Savić) na uniforme zašili čičkove za činove. Pukovnik završava, novinar-poručnik iz pres centra mu prinosi kafu. Iz sedećeg stava odgovara da nema nagoveštaja demobilizacije, ali da je moguća, uskoro. Pred pres centrom beli, dugačak i mobilisan džip "nisan patrol", u njemu ima mesta i za rezervne uniforme koje su pozadi lepo okačene na vešalice.

Ponedeljak, svečana sala opštine puna stanovnika Kolonije koji su ostali bez domova posle "kolateralne štete" koju je nanela NATO avijacija. Posle više od sata čekanja obraća im se potpredsednik opštinske vlade Rajevac. Kaže da je doneta odluka o izgradnji novih umesto porušenih i oštećenih objekata, pominje izgradnju 92 stana. Ne može da kaže lokaciju jer ima tri varijante, a on neće da ih laže. Kolonijaši govore u glas, na ulici su, bez stana i stvari, dobili jedan paket pomoći pa stalo, predsednik vlade Bora Radojčić im, po nesreći, rek'o "čim stane rat počeće se sa gradnjom, do zime gotovo". Rat stao, vreme lepo, pitaju šta se čeka, hoće rokove, lokaciju, konkretno. Rajevac kaže što je rek'o-rek'o. Majka dvoje dece mu se obraća rečima: "Nemojte nas terati da uradimo nešto protiv svoje volje"! Potpredsednik pita šta znači ta pretnja, stanovnica Kolonije odgovara: "Znači da ne znamo kud ćemo, i šta ćemo." Kolonijaši sami zakazuju sastanak na istom mestu, za sedam dana da im se kažu rokovi gradnje i lokacija.

UTICAJ ZAVODA: Mir je definitivno izbio. Pojavio se junski broj "lista Kazneno popravnog doma Valjevo - Pravi smer" (ranije "Budućnost"). List ima sadržaj. Rubriku "Umesto uvodnika" potpisao načelnik službe prevaspitanja. Načelnik zapisuje: "Vaše očovečenje je naš profesionalni, a pre svega ljudski uspeh. Ako na temeljima vrlina, pravih moralnih vrednosti, brusimo svaku vašu karakternu crtu, strpljivo, uporno, izdržljivo pokazujemo vam da i vi doslednošću i izdržljivošću možete postići ono što je plemeniti cilj. U životu putokaza mnogo: pravih i varljivih, iskušenja za svaku mladost velika na putu punom prepreka, uspinjanja, zanosa, zamki, zamora, dilema i pre mnogo najrazličitijih uticaja da se izabere ona najsigurnija, najčvršća, najsvetlija životna staza... Hoćemo da zauvek budemo dostojni, kako svojih predaka tako svojih potomaka. Naroda koji traje u slobodi, dostojanstvu i čoveštvu." Objavljen i spisak onih koji su nagrađeni, nagradnim odsustvom van Zavoda u trajanju od 4 dana, slobodnim kretanjem van Zavoda 6 časova, posetom bez nadzora van Zavoda 6 sati, produženom posetom u Zavodu 3 sata. Posle imena nagrađenih štićenika, u zgradi, informacija da nagrade zbog ratnog stanja nisu realizovane. Štićenici sami pišu tekstove, uređuju list. Teme razne, pa i ona vaspitna "Uticaj Zaovda na moj životni put".

Sve više rezervista u gradu. Oficiri kažu da je stigla naredba o postepenoj demobilizaciji, da vojska razduži oružje, zadrži uniforme i ide kući. Posle će ih zvati da razduže uniforme i prime plate. Međutim, komande ne znaju kako da primene naredbu, rezervisti neće kući bez plata.