11.

Dvadeset godina od rušenja Berlinskog zida: Skok na Mars (Vreme 983)

U večernjim satima sa svih strana ka Istočnom Berlinu navirale su reke ljudi povijene pod teretom kesa zapadnoberlinskih robnih kuća. Svaki drugi imao je na nogama "najke", na ušima slušalice tek kupljenog vokmena, u rukama "milka" čokoladu i u očima sjaj kakav su obično imali urođenici pred koje je neko upravo prosuo šarene stakliće, đinđuve i klikere
 

12.

Hag posle Miloševićeve smrti: Čekajući rezervnog Hamleta (Vreme 795)

Tribunal, naravno, niko neće ukinuti zato što je to tražila ruska Duma. Ali ni njegovi politički i finansijski sponzori neće baš biti predugo spremni da gledaju kako se na violini koja košta koliko "stradivari" sviraju obični bećarci, odnosno u Hagu sudi lokalnim siledžijama i đilkošima koji su u ratu okrvavili ruke
 

13.

Haški proces Slobodanu Miloševiću: Povratak za mikrofon (Vreme 722)

Iako su mnogi već objavili kako je Milošević u ovom slučaju "pobedio", odlukom Žalbenog veća izgubio je gotovo svaku mogućnost da ubuduće govori kako ovo suđenje nije fer, ili da ponavlja kako Tribunal nema hrabrosti da čuje njegovu istinu i njegove svedoke
 

14.

Haški sud i Srbija: Tajna predaje pukovnika Beare (Vreme 719)

Na ime pukovnika Beare nailazi se i u nekim čudnim dokumentima saveznog ministarstva pravde bivše SRJ (do kojih je "Vreme" došlo), štampanih mnogo pre nego što je ovaj bivši oficir prošle subote postao dostupan vlastima. U takvom jednom dokumentu koji je adresiran na Haški tribunal ispada da se Beara dobrovoljno predao i tajno otišao u Hag (i zatim odande takođe tajno vratio) bar dve godine pre nego što je to stvarno učinio i da su za njega ispisivane garancije bivše savezne i republičke vlade neuporedivo pre nego što je to pre nekoliko dana kao mogućnost pomenuo ministar Zoran Stojković. Uz napomenu da bi verodostojnost ovog papira još trebalo dodatno proveriti, ostaje čudno da je neko u Ministarstvu pravde, makar i onako iz zabave, svojevremeno štampao blanko i tipske potvrde-garancije za haške optuženike koji su u to vreme, bar zvanično, bili prilično daleko od predaje i još dalje od Haga
 

15.

Beograd – Hag: Tajna Karlinog osmeha (Vreme 718)

Posle mnogo vremena Karla del Ponte se u Beogradu ponovo srela i sa Vojislavom Koštunicom i sasvim je moguće da i u tom susretu leži razlog za njeno zadovoljstvo
 

16.

Suđenje Slobodanu Miloševiću: Odbrana ili revizija revizije (Vreme 715)

Prvu nedelju rada kao nametnutni branilac Stiven Kej je okončao sa tri inicijative: odlučio je da se obrati žalbenom veću Suda koje će u kratkom roku morati da preispita odluku o imenovanju Keja za Miloševićevog branioca (sledeći volju optuženog, žalio se protiv sopstvenog imenovanja), zatim je zbog nedostatka svedoka tražio privremenu suspenziju suđenja i, na kraju, zahtevao da se još jednom preispita zdravstveno stanje bivšeg predsednika SRJ i ustanovi da li je sposoban da se sam brani
 

17.

Suđenje Slobodanu Miloševiću: Neću mrvice (Vreme 714)

U svom advokatskom debiju u "slučaju Milošević" Stiven Kej se, iako očito nedovoljno spreman i prvi put suočen s nekim dokumentima, trudio da što profesionalnije obavi prilično neprijatan posao. Pred sobom je imao klijenta koji ga prezire, sudije koje su ga gurnule u taj posao da bi spasle proces, a zatim nekoliko puta kritikovale da sve to može i bolje, i svedoka sa kojim nije bilo lako izaći na kraj. Iza sebe je imao i teret sopstvenih izjava o profesionalnoj neprihvatljivosti odbrane onoga koji se tome protivi
 

18.

Haški tribunal i Milošević: Zatočenik sopstvenog uma (Vreme 713)

Bivši predsednik SRJ nijednog trenutka nije ostavljao ni zrno sumnje da se prisutnima u glavnoj haškoj sudnici obraća sa umišljenog pijedestala nacionalnog heroja, koji i dalje računa na razumevanje i podršku čitavih kordona istomišljenika koji ga slušaju i gledaju kod kuće. Od sebe je, uostalom, najteže pobeći, a Milošević očito nikada neće uteći od sopstvene nerealnosti koja ga je uvek pratila
 

19.

Haško preispitivanje: Blaškić i presedan (Vreme 709)

U slučaju generala hrvatske vojske pojavili su se novi dokazi, ali su otvorene i nove rasprave o komandnoj odgovornosti
 

20.

Srbija i NATO: Cepanje tužbe (Vreme 708)

Političke reakcije na Draškovićev predlog o povlačenju tužbe protiv NATO-a uglavnom su bile lišene jakih reči, ali se između redova jasno moglo pročitati, pogotovo među ministrovim koalicionim partnerima, kako smatraju da sa povlačenjem tužbe ne bi trebalo žuriti, niti u tom poslu previše solirati