21.

Haški tribunal: Glumci i režiseri (Vreme 707)

Haški "paparaci" zabeležili su u minut kretanje Gorana Hadžića, napuštanje kuće u Novom Sadu sa putnom torbom, povratak automobila bez njega i torbe, i sve to u momentu kada je po sudskom nalogu policija trebalo uveliko da ga hapsi. O tome su svakako morali da brinu oni koji su mislili da nikada neće statirati u takvim filmovima, računajući samo na velike istorijske role
 

22.

Hag i četvorica generala: Pucanj u prazno (Vreme 705)

Iako i dalje ima onih koji uporno i netačno tvrde kako smo se u mnogo čemu vratili na oktobar 2000, kada je o Hagu reč, stiglo se negde do oktobra 2003. Četvorici generala se ponovo sugeriše da su taoci Ratka Mladića (ako on ode u Hag, njih bi navodno brzo vratili da im se sudi kod kuće); deo javnosti tvrdi da smo svi mi zapravo taoci generala koji ne žele da se isprse i odbrane sebe pred haškim sudom; vlada se kao i onda povija pod haškim teretom; i tada je bilo podsećanja da svi građani ove države nisu jednaki pred Hagom – optužnica protiv četiri generala gotovo je identična onoj na kojoj su imena generala Ojdanića, Milutinovića ili Šainovića, ali je njihov odlazak u Hag bio proglašavan nacionalnim interesom oko koga je postignut pun politički konsenzus i istovremeno šireno uverenje da je njihova odbrana njihova privatna stvar sa kojom država ne bi trebalo da ima nikakve veze, dok se danas ponovo potežu "viši nacionalni interesi" i ugrožena bezbednost države; Karli del Ponte je mnogo puta nuđeno da generalu Ojdaniću sudi u Hagu i od nje traženo da se četvorici generala sudi kod kuće, što ona naravno ne prihvata
 

23.

Suđenje Slobodanu Miloševiću: Sam za sebe (Vreme 704)

U ponedeljak 5. jula Slobodan Milošević ponovo ulazi u sudnicu i tog prvog dana nastavka suđenja imaće pravo da govori puna četiri sata. I nema, naravno, nikakve sumnje da će odmah na početku pokušati da još jednom, po ko zna koji put tokom ovog procesa, zameni ulogu sa tužiocem Džefrijem Najsom – po njemu bi u Hagu moralo da se sudi upravo onima koji su njega tamo doveli, liderima zemalja NATO-a koje on ujedno smatra i razbijačima SFRJ
 

24.

Politički život: Socijalistički realno (Vreme 703)

To što je akademik Mihailo Marković krenuo da pruža intelektualne usluge radikalima i nije neka iznenađujuća vest, već pre još jedan posredan dokaz kako su kod socijalista odavno popucali svi kapilari i kako se od njih neprekidno odliva upravo prema radikalima
 

25.

Izborni fenomen – Karić: Glasova ko salate (Vreme 702)

Kako je čovek koji se u Srbiji obogatio u vreme dok je većina njenih stanovnika tonula ka siromaštvu za samo nekoliko nedelja postao za mnoge građane te iste države gotovo najuverljiviji i najubedljiviji zaštitnik sirotinje
 

26.

Intervju – Vojislav Koštunica: O Hagu, Jočiću, SPS-u, ustavu, Šećernoj aferi... (Vreme 700)

"Danas je jasnije više nego ikad da nikakav značajniji pomak neće biti moguć na evropskom putu Srbije i Crne Gore bez saradnje sa Haškim tribunalom. Ma šta mi mislili o međunarodnoj pravdi, to je sasvim svejedno. Prosto, napretka neće biti i rešenja će morati da budu nađena u jednoj ozbiljnoj saradnji i komunikaciji sa Hagom, Briselom i Vašingtonom. Svako zna da izbori nisu pravi trenutak za to"
 

27.

Legija i Hag: Tretman - izvršilac prljavih poslova (Vreme 696)

Na vest da se Luković predao ovdašnjim vlastima, Žan Danijel Ruh, politički savetnik glavne haške tužiteljice Karle del Ponte, odmah je reagovao izjavom da glavnoosumnjičeni za pripremu i organizaciju ubistva srpskog premijera nije u Hagu optužen niti pod istragom, te da može biti interesantan jedino pravosuđu u Srbiji. Priča o Legiji kao važnom haškom svedoku bila je aktuelna i krajem marta prošle godine, neposredno posle ubistva srpskog premijera Zorana Đinđića
 

28.

Posle presude generalu Krstiću: Genocid, napismeno (Vreme 694)

Bez obzira na konkretnu ulogu Krstića u svemu tome, srebrenički masakr u kome je pobijeno oko 7000 ljudi, i zvanično je ovom presudom proglašen za genocid što u široj haškoj priči postaje presuđena činjenica o kojoj se više neće raspravljati, pogotovo u procesima u kojima se utvrđuje odgovornost i ostalih aktera zbivanja oko Srebrenice. U haškim optužnicama genocid se, inače, stavlja na teret i bivšem predsedniku SRJ Slobodanu Miloševiću, zatim (Hagu još nedostupnim) političkom i vojnom lideru bosanskih Srba Radovanu Karadžiću i Ratku Mladiću, Momčilu Krajišniku, Radoslavu Brđaninu, kao i pukovniku Ljubomiru Beari, Vinku Pandureviću, Stojanu Župljaninu, Milanu Kovačeviću (sva četvorica su povezana sa srebreničkim masakrom)
 

29.

Milošević predao listu "svojih" svedoka: Bil Klinton, Momo Kapor i još 1629 svedoka (Vreme 693)

Među svedocima koji ne bi trebalo da budu naklonjeni "optuženom", a koje je bivši predsednik SRJ pomenuo na svom spisku sa više od 1600 imena, kako "Vreme" saznaje, nalazi se i nekoliko oficira hrvatske vojske, ali i pripadnika OVK. Milošević je, navodno, dobio i pristanak za svedočenje nekoliko visokih oficira stranih obaveštajnih službi spremnih da svedoče u njegovu korist. edan od njih je, na primer, Iv Bone, bivi šef francuske kontraobavešajne službe
 

30.

Zakon, ljudi i ćudi: Da li je propao 5. oktobar (Vreme 692)

Od Predraga Markovića, vršioca dužnosti predsednika Srbije, mnogi očekuju da iskoristi svoja ustavna ovlašćenja, ne potpiše ovaj sporni zakon i vrati ga poslanicima na ponovno razmatranje i glasanje. Bagerista Džo, jedna od petooktobarskih ikona, nudi se da zameni Slobodana Miloševića u zatvoru u Ševeningenu jer ovde je 5. oktobra sve bilo uzalud, a i tamo u haškom zatvoru se izgleda bolje živi nego napolju