11.

Umesto omaža Nebojši Popovu (1939–2016): Nezaštićeni svedok (Vreme 1319)

Nebojša Popov sociolog, istraživač društvenih sukoba u jugoslovenskom društvu, pripadnik grupe Praxis i Koručulanske škole, angažovani intelektualac i antiratni aktivista, pokretač i urednik "Republike", glasila građanskog samooslobađanja, preminuo je 7. aprila u bolnici u Zrenjaninu. Umesto omaža, podsećamo kako je Nebojša Popov pisao i govorio ono što neki nisu hteli da čuju: o samoupravljanju, radničkim štrajkovima u socijalizmu i vlasti koju "spuštamo, ali ne ispuštamo"
 

12.

Izbeglička kriza i strah od terorizma – Jačanje desnice u Evropi: Potpirivanje strahova (Vreme 1301)

To je bilo potrebno ekstremnoj desnici: da zajaše na talasu straha od "hordi" islamskih izbeglica koje hrle ka Evropi da "otimaju radna mesta" i "nameću islam". Posle terorističkih napada u Parizu strah od "napada na blagostanje" pojačan je strahom od "prikrivenih islamističkih terorista" koji se "kriju" u nepreglednoj masi ljudi koja beži od rata i bede. Pobeda Nacionalnog fronta na regionalnim izborima u Francuskoj je poslednje upozorenje da bi točak istorije u Evropskoj uniji mogao da počne da se okreće unazad, u pravcu ksenofobije i nacionalnog egoizma. Dok Marin le Pen slavi, na istim onim pitanjima na kojima je ona napravila pravi darmar u Francuskoj pod pritiskom zdesna klima se vlada u Nemačkoj
 

13.

Prilog kulturi sećanja – Pukovnik Apis po treći put među Srbima: Crna ruka i tapija na glavu (Vreme 1289)

Ponovo je u žiži javnosti ime Dragutina Dimitrijevića Apisa koji se vezuje za Majski prevrat i ubistvo kralja Aleksandra Obrenovića i Drage Mašin 29. maja/11. juna 1903, a koji je četrnaest godina kasnije streljan na jednom zabačenom polju kod Soluna u zoru 13. jula 1917, nakon Solunskog procesa, u kome je na vojnom sudu osuđen zbog navodnog organizovanja atentata na Kralja Aleksandra Karađorđevića 11. septembra 1916. i formiranja i vođenja tajne organizacije "Ujedinjenje i smrt" za koje su svi znali, pa rehabilitovan 16. juna 1953. Povodom vesti da bi iz Soluna možda mogli da budu preneti u otadžbinu Apisovi posmrtni ostaci ponovo se rasplamsava polemika u generaciji nedostojnih naslednika koja je razrušila Jugoslaviju o manama i smrtnim greškama onih koji su je gradili u "vreme smrti". O tim događajima i ljudima je ipak dostojnije podsetiti na reči savremenika, što pokušavamo na narednim stranicama
 

14.

Istraživanje – Svetska piramida bogatstva: Vlasnici pola planete (VREME 1255)

Godine 2014. imovina 80 najbogatijih porodica na svetu iznosila je koliko i imovina 3,5 milijardi ljudi. "10 odsto" najbogatijih poseduje 87 odsto svih bogatstava ovoga sveta. Trend porasta jaza između bogatih i siromašnih se nastavlja
 

15.

Istraživanje – Kako tri generacije u Srbiji koriste svoje vreme?: Dnevnik rasipnika vremena (Vreme 1253)

Muževi šljakaju, žene rintaju drugu šihtu u kući, matori dremaju, deca kuliraju, televizor šljašti, a kafica miriše
 

16.

PRILOG KULTURI SEĆANJA: Devetsto treća (Vesti)

Na okolnosti u vreme i posle Majskog prevrata 1903. podsećamo se uz pomoć izvoda iz knjige Dragiše Vasića "Devetsto treća". Izvodi iz studije Vase Kazimirovića, Crna ruka
 

17.

Kultura sećanja – Autobiografija dr Feodora Lukača (1892–1973): Burni vek u dnevniku jednog lekara (2) (Vreme 1149)

Hirurg, pionir sporta, zaljubljenik u gimnastiku, fudbaler i lakoatletičar-rekorder, dobrovoljac u srpskoj vojsci u Prvom svetskom ratu, Feodor Lukač, otac znamenitog profesora žurnalizma Sergija Lukača, u svojoj kratkoj autobiografiji dramaturški sažima jednu epohu kroz ono što je proživeo u dva svetska rata, u Austrougarskoj i u dve Jugoslavije, u Sarajevu, Pešti, Beču, Bernu, Galiciji, Albaniji, Mostaru, Zrenjaninu, Novom Sadu
 

18.

Kultura sećanja – Autobiografija dr Feodora Lukača (1892–1973): Burni vek u dnevniku jednog lekara (Vreme 1147-1148)

Hirurg, pionir sporta, zaljubljenik u gimnastiku, fudbaler i lakoatletičar-rekorder, dobrovoljac u srpskoj vojsci u Prvom svetskom ratu, narodni prosvetitelj i promoter zdravog života Feodor Lukač, unuk zemljoradnika Sima Lukača iz Vrginmosta kraj Karlovca u Hrvatskoj, sin Steve Lukača, šumarskog inženjera s bečkom diplomom, i Katinke, rođene Popović, iz Slavonskog Broda, otac znamenitog profesora žurnalizma Sergija Lukača, u svojoj autobiografiji 1972. dramaturški sažima jednu epohu kroz ono što je proživeo u Sarajevu, Pešti, Beču, Bernu, Galiciji, Albaniji, Mostaru, Zrenjaninu, Novom Sadu – dva svetska rata, život u Austrougarskoj i u dve Jugoslavije
 

19.

Masakr u Konektikatu: Pucnji koji su potresli Ameriku (Vreme 1146)

Amerika je u šoku nakon masovnog ubistva školske dece u Njutaunu. Baš kao i nakon ranijih sličnih tragedija, i sada se rasplamsava rasprava o jednoj od ustavom zagarantovanih "američkih sloboda" – slobodnoj prodaji, kupovini i slobodnom nošenju najrazličitijeg vatrenog oružja. Između masakara po tom pitanju nije se dešavalo ništa
 

20.

Kultura sećanja – 1912.: Sto godina od Prvog balkanskog rata (Vreme 1136)