Uticaj NATO agresije prema Jugoslaviji na kretanja na svetskim berzama

Kapital još zaštićen

Iako su svetske berze na početku kampanje vazdušnih udara NATO-a na Jugoslaviju tek neznatno reagovale, zaoštravanje i produžetak konflikta doveli su do poremećaja na globalnom finansijskom tržištu koji se više ne mogu smatrati zanemarljivim. Negativni efekti konflikta se zbog blizine područja ratnih dejstava najjače osećaju u Evropskoj uniji, izazivajući pad vrednosti zajedničke evropske valute - eura, kao i pad vrednosti euro-obveznica. U jednom trenutku, 22. aprila, vrednost eura je pala na 1057 dolara, što je njegova apsolutno najniža vrednost od momenta uvođenja, 1. januara 1999. godine. Od početka godine, pad vrednosti eura u odnosu na američki dolar iznosi preko 9%. Međutim, treba reći da je slabljenju vrednosti eura bitno doprinela i odluka Evropske centralne banke da se sredinom aprila snizi kamatna stopa sa 3% na 2,5% kako bi se pospešio privredni rast u zemljama Evropske unije (zbog nepovoljnih ekonomskih kretanja u poslednjih nekoliko meseci prognoze o privrednom rastu za ovu godinu su redigovane nadole), kao i izjava čelnika Evropske centralne banke da trenutno nemaju nameru da intervenišu na FOREX tržištu.

Ukoliko bi sukob u Jugoslaviji nastavio da eskalira, sasvim je izvesno da bi došlo do daljeg pada vrednosti eura. Analitičari procenjuju da bi u tom slučaju njegova vrednost u roku od dva meseca pala na samo 98 centi. Osim toga, dalje zaoštravanje političkih odnosa Rusije i SAD zbog NATO agresije na Jugoslaviju direktno bi uticalo na stabilnost Evrope i dodatno doprinelo slabljenju evropske valute. To bi lančano moglo dovesti do drastičnog smanjenja interesa vanevropskih investitora za kupovinu euro-obveznica, čime bi Evropi bili naneti znatni gubici, posebno ako se ima u vidu da je u prvim mesecima ove godine zabeležen osetan rast tražnje za euro-obveznicama u odnosu na prošlu godinu (za razliku od 1998. godine kada je u obveznice izdate u euro-valutama plasirano svega 36%, a u dolarske obveznice 47% od ukupnih plasmana na globalnom finansijskom tržištu, ove godine je izdato nešto više euro-denominovanih /181 mld. USD/ nego dolar-denominovanih obveznica /180 mld. USD/).

Na tržištu akcija u SAD efekti konflikta na Balkanu osetili su se u mnogo manjoj meri i bili su uglavnom pozitivni po američku privredu. Za razliku od rata u Persijskom zalivu, koji je zbog mogućnosti potresa na svetskom tržištu nafte uzrokovao rast inflatornih očekivanja, kosovska kriza nije izazvala uznemirenje na Njujorškoj berzi. Globalno posmatrano, mnogo više pažnje investitora privukli su tek objavljeni tromesečni izveštaji o poslovanju američke privrede, kao i očekivanja o daljem kretanju kamatnih stopa. Međutim, vazdušni napadi NATO-a na Jugoslaviju doveli su do znatnog rasta cena akcija američke vojne industrije. Tako su npr. cene akcija Northorp Grumman i Lockheed Martin Corp. zabeležile blag rast, dok su cene akcija proizvođača krstarećih raketa RAYTHEON CO i proizvođača aviona BOEING doživele pravi bum, ako se ima u vidu da su od početka agresije NATO-a na Jugoslaviju porasle za čitavih 20% (videti grafikon).

Hitan zahtev Ministarstva odbrane SAD za unapređenje starih modela krstarećih raketa, budući da su novi modeli dobrim delom već iskorišćeni u dosadašnjim napadima na Jugoslaviju, mogao bi RAYTHEON-u i BOEING-u doneti novi ugovor vredan 604 miliona dolara, a Kongres trenutno razmatra i zahtev za nabavku preko 200 BOEING-ovih aviona tipa F-18E/F Super Hornet, do 2004. godine, u ukupnoj vrednosti od 8,8 milijardi dolara. Sklapanje ovih ugovora rezultiralo bi daljim porastom vrednosti akcija RAYTHEON-u i BOEING-a, kao i njihovih brojnih kooperanata.

Procenjuje se da dosadašnji troškovi SAD na ime finansiranja vazdušnih udara NATO-a na Jugoslaviju iznose između 500 i 750 miliona dolara, što ne predstavlja bitnu stavku u okviru američkog vojnog budžeta od 276 milijardi dolara. Međutim, treba imati u vidu da je predsednik Klinton od Kongresa već zatražio odobravanje dodatne 4 milijarde dolara za vojne operacije u Jugoslaviji. Dakle, produžavanje konflikta nesumnjivo bi izazvalo kontinuirani porast američkih vojnih izdataka. To, međutim, ne bi imalo ozbiljne reperkusije na državni budžet, koji trenutno ima suficit od oko 100 milijardi dolara, već bi, naprotiv, samo uticalo na dalje povećanje vrednosti akcija američke vojne i naftne industrije. S druge strane, dalje slabljenje eura vremenom bi dovelo do smanjenja konkurentnosti američke robe na evropskom tržištu, odnosno povećanja konkurentnosti evropskih proizvoda u SAD i povećanja američkog trgovinskog deficita sa Evropskom zajednicom. U takvom scenariju, intenziviranje rata u Jugoslaviji moglo bi u jednom trenutku da rezultira ozbiljnim sukobom interesa američkog ratnog lobija i interesa drugih delova američke privrede. Naravno, nije realno očekivati da se tako nešto može brzo dogoditi.

Po svemu sudeći, bombardovanje Jugoslavije ima krajnje različite ekonomske efekte na privrede pojedinih zemalja i regiona u svetu. Ubedljivo najveće ekonomske gubitke trpi direktna žrtva NATO agresije - Jugoslavija, čijoj su privredi i infrastrukturi nanete ogromne materijalne štete. Prema procenama Grupe 17, ukupni ekonomski gubici Jugoslavije prouzrokovani agresijom NATO-a, mereno u odnosu na društveni proizvod, biće veći nego u II svetskom ratu. Međutim, NATO operacije su mnogo ugrozile i privrede susednih zemalja, u prvom redu Makedonije i Albanije, a zatim i Bugarske, BiH, Hrvatske i Rumunije. Zbog toga su MMF i Svetska banka već pripremile odgovarajući plan ekonomske pomoći za ove zemlje u ukupnoj vrednosti od 1 do 2,5 milijardi dolara (konkretan iznos pomoći biće opredeljen dužinom trajanja sukoba). Od NATO zemalja najveće štete trenutno trpe Grčka i Italija, a eventualno produžavanje i intenziviranje konflikta potpuno bi upropastilo predstojeću turističku sezonu u ovim zemljama. Ipak, gledano u celini, treba konstatovati da su negativni efekti rata u Jugoslaviji na privredu evropskih članica NATO-a za sada još uvek marginalni i daleko od zabrinjavajućih za njihove vlade. S druge strane, tekuća dešavanja na Balkanu izuzetno pogoduju američkoj vojnoj industriji i njenim kooperantima.

Ukupno posmatrano, budući da ekonomski interesi zemalja članica NATO saveza uglavnom nisu direktno pogođeni ratom u Jugoslaviji, dok nekima ratne okolnosti čak i pogoduju (pre svega SAD-u i Velikoj Britaniji), možemo zaključiti da bi do eventualnog potresa na svetskim berzama koji bi bitnije ugrozio interes međunarodnog krupnog kapitala (posebno evropskog) moglo doći samo ukoliko bi se ratni sukob u regionu intenzivirao, znatno produžio i poprimio neuporedivo veće razmere. No, s obzirom na to da su već i tekuća ratna razaranja takva da će najverovatnije svesti godišnji društveni proizvod Jugoslavije na ispod 1000 dolara po stanovniku (procena Grupe 17), iskreno se nadamo da do takvog razvoja događaja u budućnosti - neće doći.

NATO bombardovanje i terminsko tržište žitarica

Mraz uticajniji od politike

Ratna kampanja NATO-a protiv Jugoslavije uticala je i na kretanja na terminskim berzama. Promena je počela u centru berzanskog terminskog trgovanja - u Čikagu, da bi se zatim proširila prema regionalnim i nacionalnim berzama.

Tržište je na početku sukoba reagovalo uzdržano. Na Čikaškoj robnoj berzi cena pšenice kretala se oko nivoa od 280 centi za bušel za isporuke u maju, kao i pre sukoba, što ukazuje da su igrači na ovom tržištu verovali u brz rasplet situacije.

Dvostruki uticaj na cene

Dva glavna činioca određivala su ovu cenu pšenice. Prvi, koji ju je povlačio naniže, jesu velike prelazne zalihe od prethodne sezone. U silosima američkog Srednjeg zapada, regiona u kome se uzgaja najveći deo žitarica u Sjedinjenim Američkim Državama, ima više pšenice nego što se može utržiti na domaćem tržištu. Višak ponude obara cenu.

Drugi činilac deluje u suprotnom smeru i potiskuje cene naviše. Radi se o tražnji velikih količina, pre svega Kine i Rusije. Ove dve zemlje manjak pšenice, a i drugih žitarica na svom tržištu, nadoknađuju kupovinom na Čikaškoj robnoj berzi. Ovako velika tražnja poskupljuje pšenicu, čija se cena onda formira u međuprostoru između dejstva velikih domaćih zaliha i velike inostrane tražnje.

Administracija Sjedinjenih Američkih Država je i sa Kinom i sa Rusijom zaključila posebne aranžmane o pomoći u hrani, kojima je obezbedila ustaljenu kupovinu pšenice u Čikagu. Aranžmani predstavljaju, u stvari, vrstu namenskih kredita za nabavku poljoprivrednih proizvoda u SAD. Ovi aranžmani imaju posebno stabilizujuće dejstvo na kretanje cena.

Produžavanje krize - produžavanje pada

Oštro protivljenje Kine i, pre svega, Rusije dejstvima NATO-a donelo je, krajem marta, nagli pad cene pšenice, što je moglo da bude samo pomeranje od nekoliko dana, bez bitnijeg uticaja na glavni tok kretanja cena. Međutim, produžavanje rata i na prvu nedelju aprila učinilo je da pomeranje na ovom tržištu dobije trajniji karakter.

Koliko traje angažovanje NATO-a na Balkanu, toliko će trajati i protivljenje Rusije i Kine američkoj politici, pa su se igrači na čikaškoj berzi zabrinuli za sudbinu aranžmana o pomoći u hrani. Otuda i nagli pad cene, za dvadesetak centi po bušelu, od 8. aprila, koji se jasno vidi na grafikonu. Pad cene pšenice proširio se i na druga terminska tržišta žitarica, što je najvidljivije bilo na berzi u Australiji.

Tržište ne veruje politici

U danima koji su usledili, i ruski i kineski zvaničnici dali su izjave u kojima naglašavaju rešenost svojih vlada da ne odustanu od kupovine pšenice, odnosno od dalje realizacije aranžmana o pomoći u hrani. Tržište na ove izjave nije reagovalo. Oni koji na tržištu rade i od njega žive naučili su da politici nije verovati. Cene nije znatnije pomerilo naviše, a kamoli da ih vrati na nivo treće nedelje marta ni aktiviranje ruskog dela aranžmana, vrednog par stotina miliona dolara. Uostalom, niža cena pšenice odgovara i Rusiji, koja tako za istu sumu novca dolazi do veće količine ove žitarice.

Trgovci izgleda više veruju vremenskoj prognozi, koja je povoljna za uzgajivače pšenice, što znači da će ovogodišnji rod biti bogat, pa će zalihe, i inače velike, biti dodatno uvećane. Da je to tako, govori to što je cena pšenice doživela uzlaznu korekciju jedino na vesti o neočekivanim mrazevima na Srednjem zapadu, krajem prve polovine aprila. Poboljšanje vremena vratilo je cenu naniže, poništavajući korekciju. Treće nedelje aprila cena pšenice se na Čikaškoj robnoj berzi ustalila oko nivoa od 257 centi za jedan bušel.