Intervju: Sonja Liht, predsednik Fonda za otvoreno društvo

Zdravog društva neće biti bez demokratije

"Krajnje je vreme da se shvati da nevladine organizacije nisu neprijatelj nego komplementarne i neophodne forme koje pomažu državi da funkcioniše na opšte dobro svih njenih građana. I zato će Fond za otvoreno društvo nastaviti u tom pravcu da pruža podršku nevladinim organizacijama"

Posle NATO agresije na Jugoslaviju verovatno će doći neki oblik "Maršalovog plana" za Balkan. Svetska banka i druge međunarodne finansijske institucije ulagaće novac u ekonomsku rekonstrukciju. Ali, čak i da hoće, te institucije nemaju pojma o rekonstrukciji uništene društvene strukture. Tog posla, po definiciji svoje uloge, moraće da se prihvate nevladine organizacije - kako pomoći deci s ratnim traumama da sa njima ne žive čitav život, kako spojiti pokidane porodične i komšijske veze, kako iz pepela graditi naučne, istraživačke, kulturne i druge organizacije i institucije. Nevladine organizacije već sada se moraju punom merom angažovati na rekonstrukciji bazičnih društvenih struktura uništenih u bombardovanju NATO alijanse.

Ratni šok, prema oceni predsednika Fonda za otvoreno društvo Sonje Liht, samo je na kratko ostavio bez esencijalnog smisla organizacije istinske građanske participacije u javnim poslovima, poznatije u javnosti kao nevladin sektor. Stepen razaranja bazične društvene infrastrukture i potreba njene restrukturacije vraćaju nevladinim organizacijama smisao postojanja i delovanja.

"Prvi šok polako prolazi i ljudi se već pitaju šta mogu da učine", kaže za "Vreme" Sonja Liht. "U okviru sindikata Nezavisnost okupilo se 17 nevladinih organizacija i nakon dugih razgovora i razmišljanja doneli smo osnovni plan rada koji sadrži tri grupe aktivnosti. U prvu grupu antiratnih aktivnosti spada slanje poruka po svetu da se zaustavi agresija, bombardovanje i sve forme nasilja, zatim komunikacije sa starim prijateljima koji mogu pomoći sa objašnjenjima tamošnjoj javnosti, pa slanje brojnih apela da se izbegne ekološka katastrofa i spreči isključivanje jugoslovenskih provajdera sa interneta. Drugu grupu čine humanitarne aktivnosti obilaska starih i novih izbeglica, psihosocijalne podrške u najširem smislu deci i mladima i prikupljanje međunarodne humanitarne pomoći. Treću grupu čini koncipiranje projekta 'šta posle' u koji su se uključile pored već spomenutih 17 i nevladine organizacije iz Novog Sada, Niša, Podgorice, Nikšića. U okviru tog projekta vrlo se intenzivno i kreativno razmišlja kako restrukturirati, rekonstruisati postratno traumatizovano društvo ophrveno beznađem i očajem. I upravo tu vidim najznačajniju ulogu nevladinih organizacija."

SONJA LIHT: U Nju Orleansu je 20. i 21. aprila održana godišnja Konvencija svih američkih fondacija za koju sam poziv dobila mnogo pre početka ovog rata. Otišla sam upravo da bih govorila kako vidim značaj i ulogu nevladinog sektora i nevladinih organizacija u rekonstrukciji ne samo jugoslovenskog već i društava cele jugoistočne Evrope, ali sve to u okviru jakog protesta protiv bombardovanja. Mislim, i to sam rekla u panel diskusiji, da su filantropske organizacije poslednje koje će prihvatiti ovakvu vrstu "humanitarne intervencije", nasilno rešavanje sukoba i odmazde nad celom jednom zemljom i njenim građanima. Istovremeno, pledirala sam na fondacije da budu mnogo, mnogo aktivnije u izgradnji svojih preventivnih mehanizama, jer je NATO bombardovanje Jugoslavije pokazalo da nevladine organizacije u svetu nisu osposobljene za takvu ulogu. Došlo je vreme da nevladine strukture i njihovi čelni ljudi jasno osude agresiju, jer nemaju šta da izgube, pošto ne moraju kao političari da se plaše sledećih izbora. Zato sam uputila poziv privatnim donatorima da budu aktivniji i hrabriji u podršci alternativama nasilju.

Šta podrazumeva pojam rekonstrukcije?

Ekonomsku obnovu obaviće Svetska banka i druge međunarodne finansijske institucije. Bazičnu društvenu infrastrukturu mogu obnoviti samo nevladine organizacije. Na zvaničnim medijima čujemo da je više od 100.000 ljudi u nekoj vrsti internog egzila. Vuk Drašković govori o desetinama hiljada ljudi koji su napustili Novi Sad. Isto je i u Beogradu, Nišu, Kragujevcu, Valjevu, Kraljevu, nesrećnom Aleksincu. Stvaraju se nove tenzije, i kad ovaj rat prođe moraće da se gradi novo, a kad je već tako, onda neka bude kvalitetnije. Strašno je važno da od početka gradimo novi duh zajedništva i solidarnosti koji se tako otvoreno manifestovao u ovim užasnim uslovima pod bombama. Nova uloga nevladinih organizacija je da na tim pozitivnim vrednostima gradi novi građanski duh oslobođen straha, ksenofobije i svega ružnog što je ovo vreme donelo. Pri tome, nemoguće je zamisliti punu aktivnost nevladinih organizacija, dakle društveno angažovanih građana da ostvare javno koristan cilj, bez nevladinih, nezavisnih medija. Dakle, nema nevladinih organizacija bez istinskog pluralizma, a njega nema bez nezavisnih medija. Ne može se 1999. godine društvo rekonstruisati bez pluralizma i demokratije.

Demokratija na ovim prostorima posle bombardovanja nema baš povoljnu konotaciju?

Koliko god mnogima reč demokratija postaje mrska zbog 19 zemalja NATO alijanse koje sebe nazivaju demokratskim, ne smemo da upadnemo u grešku da nešto što je mnogo univerzalnije i traje od Aristotelovog vremena i čini srž svake dobre vladavine sada bacimo pod noge i dezavuišemo zbog Alijanse koja nas bombarduje. Možda će se pojaviti i paradoksalna činjenica - da ćemo mi, građani ove zemlje, koji istinski verujemo u demokratiju zajedno sa građanima koji u svetu veruju u to isto biti pozvani da gradimo jedno novo razumevanje demokratije kako u domaćim tako i u međunarodnim odnosima. Naravno, uz pretpostavku da mi ovde moramo društvo bazirati na istinskoj participaciji građana u javnim poslovima.

U Rimu je 10. dana od početka NATO agresije na Jugoslaviju 100.000 ljudi izašlo na ulice i protestovalo. Demonstracije je organizovao mirovni pokret "Arči", jedna od najvećih nevladinih organizacija u svetu sa dva miliona članova. Od Grčke do Kanade demonstracije organizuju nevladine organizacije tih zemalja, samostalno ili u dogovoru s našim iseljenicima. Mnoge od tih organizacija u stalnom su kontaktu sa nevladinim sektorom u Jugoslaviji, i na tom zajedništvu gradiće se veliki deo jedne buduće neformalne spoljne politike. Time, naravno, ne negiram potrebu formalne spoljne politike naše zemlje.

Na nevladine organizacije ovde se nije dobronamerno gledalo ni pre NATO agresije.