Izjava nedelje
Koze drugačije brste kada ih vuk gleda
Vuk Drašković,
predsednik Srpskog pokreta obnove
Zoran
Slavnić
na pitanje da li je video sebe kao kandidata za Košarkaški savez
Jugoslavije, kaže:
"...Nisam gajio iluzije da ću biti bar jedan od kandidata, zato što
objektivno ne ispunjavam uslove koji su potrebni za selektora.
Nemam veliku glavu, ne nosim naočare, nemam turske brkove, nisam debeo,
još imam kosu, ne nosim ni sindikalna odela i uvek imam svoje Ja..."
("Večernje novosti")
Vladimir Arsenijervić,
pisac, o predsedniku SR Jugoslavije:
"Predsednik
SR Jugoslavije dr Vojislav Koštunica lišen je arogancije, blag je, malo
nespretan, i čak ima tikove, što ga čini simpatičnim. Izgleda kao
profesor koji je zalutao među sve te 'ajkule' u svetu i Evropi. Vidi se
jedna jasna razlika između njega i 'zveri' koje smo ranije tamo slali.
Cela pojava, sa profesorskim naočarima, čini ga različitim od stranih
pregovarača. On apsolutno odudara od evropskog stajlinga, neoliberalnih
političara saneoliberalnim kravatama. Prosto, on očarava svojom blagom
rasejanošću, kao kada se spotakao prilikom polaganja zakletve. Koštunica
ima tu vrstu šarma koji privlači emotivnu pažnju. Naravo da ga on nije
svestan i ne treba da ga bude svestan..."
("Politika ekspres")
Vladislav Vujin
u tekstu "Dok je ljudi biće i svinja" kaže:
"...Svaki majstor ima svoj metod klanja za koji tvrdi da je najbolji.
U zavisnosti od veličine svinje i toga 'koliko je žilava', koristi se
samo nož, posebna vrsta pištolja ili, najjednostavnije, precizan udarac
u glavu ušicama sekire (neki majstori preferijaju mali). Kada se svinja
prikolje, krv se sakuplja u lavor i kasnije koristi za pravljenje
krvavica. Zatim se svinja prlji. Nekada se to radilo zapaljenom slamom, a
danas brenerom i butan bocom. Mnogi majstori, zbog nestašice gasa i radi
uštede, brener montiraju direktno na gradsku mrežu, praveći – baj
pas..."
("Kikindske novine")
Nenad
i Vera Vučković,
"najpoznatiji srpski svingeri", objašnjavaju na koji način su
se pre dvadesetak godina upoznavali sa istomišljenicima:
"Ranije smo bili više otvoreni prema svetu i prema samima sebi.
Ljudi su bili slobodniji. Bilo je pitanje samo kako ćemo se zabavljati na
moru, žurkama... Dođu nam prijatelji u posetu i pitaju nas kako smo
proveli vikend. 'Super, bili smo na grupnom seksu', odgovorim im ja, a oni
se pomalo začude i pitaju me da li je moguće da mi ne smeta da mi neko
j... ženu. Ja im odgovorim da mi to ne smeta i pokušam da im objasnim
sve čari grupnog seksa, a oni razmišljajući o tome odu kući. Sledeći
put ponovo se započne razgovor na isti temu, a nakom razgovora –
pretpostavljate..."
("Svet")
Isidora Bjelica,
književnica,
odgovara na pitanje: "Da li su u pravu Mlađan Dinkić ili koalicija
DOS-SNP?
"Moje mentalne i erotske simpatije su na strani gospodina Dinkića. U
sporu oko viceguvernera on je bio apsolutno u pravu."
("Glas")
Branko Ilić
aktivista
Otpora, koji je u Stokholmu primio nagradu "Free Your Mind",
komentariše kako izgleda džet-set izbliza:
"...Trudili smo se da ne obraćamo pažnju na njihov sjaj, već da u
nekima od njih, ispod sve te šminke, prepoznamo 'ono malo duše', nešto
ljudsko i suštinsko.
Iznenadio nas je Bono Vox, prijatno. Nakon svega što je taj čovek
govorio o Srbima svih ovih godina, bio je iznenađen što u toj zemlji,
postoji nešto poput nas. Sa suzama u očima nam je zahvaljivao što smo
za naše ideale rizikovali živote. Rekao je da nam se divi. Na neki način
se i ponizio pred nama, jer je priznao kako se on za slobodu svesti uvek
borio samo svojim rečima i muzikom, a nikada zbog toga nije rizikovao
glavu. Osećala se griža savesti u njegovim rečima..."
("Svet")
Đura Šipaš,
privatnik iz Borče, koji je šest meseci krio Bogoljuba Arsenijevića
Makija od policije, priča kako je "legalizovao" svog
"gosta":
"...U međuvremenu je iz RS sligla lična karta na ime Žarko
Trifunović. Pre toga sam danima pričao kako mi treba još jedan čuvar
za objekte preko puta, pripremajući radnike za 'novog kolegu'. Maki me je
stopirao i pred radnicima složio priču o tome kako je iz Bosne, kako je
radio kao čuvar na nekom objektu koji je završen i trenutno je bez
posla... Ponudio sam mu 'posao' i radnici su novog kolegu , nazvali Žare.
Kada se 5. oktobra Maki pojavio pred skupštinom, a neko rekao 'eno ga
Maki', radnici su u glas uzviknuli: 'Ma kakav maki, to je naš Žare'..."
Đana,
folk pevačica koja je sa kolegom Novicom Uroševićem doživela saobraćajnu
nesreću, priseća se:
"Na povratku u Doboj zaustavili smo se na mestu udesa. Još je na
putu bilo rasutih stvari među kojima su bile i tri sveće. Tek tada mi se
'vratio film' i setila sam se da sam za vikend pre tog događaja vozila
majku iz Subotice u okolinu Sanskog mosta. Kupila sam hrpu sveća i na
groblju ih palila za dušu mrtvima. Ostatak sam stavila u kola, a kasnije
se ispostavilo da su ostale tri koliko je i bilo nas u automobilu."
("Sabor")
Aleksandra
Nikolić,
"članica popularne grupe Models", na pitanje novinara da li se
njen ljubavni život promenio od kada je postala slavna, kaže:
"Mnogo se promenio jer u tim klinačkim godinama je sve to bilo mnogo
iskrenije. Sada mi muškarci retko prilaze..."
("Borba")
R. Jevtić,
novinar, u rubrici "Srbija", otkriva nam:
"...I neupućeni su pre izbora dobro znali da je glavni gazda Zoran
Đinđić. On je bio više kompromitovan u srpskoj javnosti (naročito
zbog toga što je prošlogodišnje ubijanje našeg naroda javno pravdao u
inostranstvu) od ostalih. Naročito od Koštunice koji je u prvi plan
gurnut kao žrtveno jare.
Kad je stigao na prvo mesto, Koštunica je počeo da se odupire. Sukob je
bio neminovan i pored toga što pojedinci, ona manja šarža (poput Batića)
pokušava da pred javnošću zataška nesporazume.
Najnoviji je sevnuo poput groma. Koštunica je čak iz Hilandara morao da
šalje proklamacije povodom stanja na jugu Srbije. Kriknuo je zbog –
rekao je tako – neodmerenih izjava i bojevih pokliča..."
("24 časa")
Reporteri
"Blica" M. S. Pečić i B. Čečen,
sa "jedinog jugoslovenskog takmičenja u dranju svinja i drugim
mesarskim veštinama", detaljno nam opisuju poslednje trenutke svinje
koju zovu Đorđe:
"Sad je majstor Jordan rekao: Drž' ga za uši!" "O,
ne", pomislio je Đorđe (svinja), a majstor mu je prislonio onu
cilindričnu cevastu stvar na čelo. "To je Šeremerova mašina,
prisloni se na čelo ili potiljak svinje, pritisne se dugme, iz njega
izleti velikom brzinom klip i ošamuti je."
Đorđe je uzrikio očima pokušavajući da odgonetne šta mu je to na čelu,
a onda je usledila eksplozija, poslednje što je Đole jasno čuo u svom
svinjskom životu. Iz Šremerove mašine izletela je šipka, probila čelo
i zarila mu se u mozak. Klonuo je.
Što ne znači da je umro. Ne da se Đole. Gica se pomalo mrda i dalje
moraju da ga drže, masivan je on, 130 kila. Sad će majstor Jordan da ga
sredi...
Strahovito brzo. Kada se Jordan nagnuo nad Đorđa, zavukao mu je nož u
grlo tako lako kao da je umočio kašičicu u kafu. Iz Đoleta šiknu malz
krvi debeo pet santimetara i razli se po betonu..."
("Blic")
Radmila Milosavljević,
iz Kraljeva, na privremenom radu u Lincu, Austrija, u plaćenom oglasu za
nešto što se zove "Čuvarko", kaže:
"Počelo je iznenada glavoboljom bez nekih razloga. Naša do tada
mirna porodica postala je poligon za nadmetanje, a lupnjava vratima bila
je svakodnevna pojava. Istovremeno je i ćerka raskinula sa momkom i to
pred venčanje. Onda mi je sestra rekla za "Čuvarka". Uzela sam
pet za svakog člana domaćinstva. Oči su mi se otvorile kada sam po kući
počela da nalazim razne zamotuljke od vunice i od kose. A onda je
iznenada, bez ikakvog razloga, kod mene prestala da dolazi jedna komšinica.
Sve mi je bilo jasno. Čuvarko je oterao magiju, a sa njom i moju komšinicu
koja ju je nabacivala..."
("Svet")
Jezdimir
Vasiljevic
gazda Jezda,
“Nisam bogat, ali imam bogate prijatelje koji mogu da pomognu. Imam
bogate kontakte, i što je vrlo važno s tim prijateljima osnovao sam
Pravoslavno-hrišćansku zajednicu, čiji je cilj da se poslovni ljudi
svih pravoslavnih zemalja povežu kao što su se spojili katolici,
Jevreji, muslimani i da preko moćnih finansijskih organizacija
subvencioniramo privrede u državama bivšeg istočnog bloka...”
("Glas")
Dobrivoje Budimirović Bidža,
ugledni član SPS-a, govori o svojim bivšim partijskim drugovima:
"Nije lepo to što sada rade dojučeranji drugovi. Mnogi od njih koji
su izasli iz SPS-a i osnovali nove partije morali su ranije, kada su bili
na vlasti, i to kakvoj vlasti, da javno kažu šta misle, a ne sada.
Dovoljno je bilo samo da kažu ‘doviđenja drugovi’ i gotovo. Sada se
prave kao da su bili na Marsu. Ne idem ni u jednu patriju, ostajem u
SPS-u. Bez obzira na sve što se dogodilo, ne ostavaljam SPS, nisam
prevrtač. Istina, u partiji nikada nisam bio u vrhu, ni sada nisam u
glavnom odboru. Manuću se samo politike i baviću se drugim
stvarima."
("Večernje novosti")
