Vreme broj 518, 07. decembar 2000.

"Sve što je gradnja na javnom prostoru i što je zauzimanje tuđe parcele, mora se vratiti u prvobitno stanje", kaže dr Ksenija Petovar

Bogoljub Karić je otvoreno na televiziji, u emisiji "U četiri oka", šeretski se osmehujući, priznao da nema papire za sve te svoje ogromne vile koje gradi po Dedinju i okolini. Nestrpljivi i hiperaktivni biznismen poručuje da nema vremena da se bavi pribavljanjem dokumentacije: trebalo bi za to, kaže, tri godine. Širokogrudo poručuje da on sva ta zdanja neće odneti na nebo, sve će ostati srpskom narodu.

Iza Karićevog samozadovoljnog osmeha krije se ne samo goropadnost i socijalna amnezija novobogataša, neverovatna arogantnost sada bivšeg režima, već i svest da će se sve srediti i legalizovati, jer "svi tako rade": uostalom, inspekcijske službe Savskog venca pokušavaju da utvrde da li su u redu papiri Karićevih komšija iz Tolstojeve 33 (bračnog para Milošević-Marković) koji je, tvrde upućeni, dao primer za grubo i bezočno kršenje zakona i u ovoj sferi.

Masovna divlja gradnja, od uboge periferije do elitnog Dedinja i samog centra grada, jedan je od najvećih problema dvomilionskog Beograda.

Moglo bi se reći da je beogradski urbanistički fenomen kuća na kući: na višespratnici pored Brankovog mosta dve male kuće, svojevrsno čudo seoske arhitekture! U centru Beograda decenijama zjapi Mitićeva rupa, ali neimari kao da su zaposeli svaki tavan i ravan krov: dogradnja. Iznad bioskopa "Balkan" izrastaju konture velikog divljeg čardaka čijem investitoru nadležni, navodno, ne uspevaju da uđu u trag. Obližnja stara zgrada pod zaštitom države unakažena je šljaštećim neonom ćevabdžinice "Do jaja!".

Beograđanin koji je posle oktobarskih događaja iz Amerike skoknuo do rodnog grada ne može da sakrije razočaranost: Beograd je, kaže, oduvek bio kapija Azije, sa koje se ipak sasvim jasno naslućivala Evropa. Sada mu sve sluti samo na orijent: urbanistički haos, u Knez Mihailovoj kiosci, kokice, gutači vatre, u Ulici srpskih vladara pečenjarnice, viršlarnice, Bulevar kao veliki buvljak...

Milan St. Protić je krajem septembra, još opijen izbornom pobedom opozicije, optimistički obećao u intevjuu "Vremenu": "Odmah ćemo zaustaviti divlju gradnju i nadziđivanje, što ovaj grad čini ružnim, što je mimo zakona ili predstavlja privilegiju određenog broja ljudi, a onda ćemo videti kako da rešimo ono što je dosad bilo naopako..."

I gradonačelniku treba dati onih poslovičnih sto dana. Ostaje da se nadamo da će imati snage da se uhvati u koštac sa rešavanjem i ovog problema.

POSLEDNJA MONETA: Jedan naš arhitekta je svojevremeno lucidno zaključio da je "građevinsko zemljište poslednja moneta u rukama vlasti koje se ona neće lako odreći".

Dijagnoza je izgleda vrlo tačna: sociolog Ksenija Petovar, inače profesor Beogradskog univerziteta, kaže da se posle izbora 1996. u Beogradu desila simbioza tri stranke na vlasti: SPS-a, SPO-a i radikala. Grabili su koliko su hteli. Dobro upućeni izvori "Vremena" tvrde da lancu nekretnina porodice Karić po vrednosti ozbiljno konkuriše zaostavština pokojnog Veselina Boškovića, koji je bio Direktor direkcije za građevinsko zemljište...

"Rezultat kohabitacije SPS-a, SPO-a i radikala u oblasti urbanizma je neopisana pljačka Beograda i Zemuna. Da je republička vlada htela da zaustavi ovo pljačkanje, ruženje i upropašćavanje Beograda, mogla je vrlo jednostavno da uvede prinudnu upravu i u Beogradu i u Zemunu: zakoni su nemilosrdno kršeni, a štete su neprocenjive", kaže dr Petovar.

Nije u pitanju samo divlja gradnja i prodaja parcela: upropašćavani su javna dobra, parkovi i zelene površine, stara i nova gradska jezgra, nagrđen je barokni Zemun, ali i dobro osmišljeni Blok 45. Samo u jednom dedinjskom kutku, pri vrhu Čakorske ulice, svemoćna paradržavna kompanija "Koling" posekla je oko 80 drevnih četinara da bi podigla neki luksuzni "objekat" koji je započela, pa napustila!?

O urbanoj i komunalnoj pustoši koju su za sobom ostavili radikali u Zemunu već je bilo reči u prošlom broju "Vremena". Dr Petovar naglašava da su radikali, ali i dosadašnja republička vlada, gurnuli vlasnike placeva koje je prodavala Šešeljeva vlast u našu varijantu latinskoameričkih favela: bez komunalija, obdaništa, škola, prevoza, radnih mesta osuđeni su na životarenje u večitoj bedi. Nema programa koji bi ukazali kako da se sanira postojeće stanje u Zemunu i još nekim prigradskim naseljima. Računi su, naravno, ispostavljeni gradu Beogradu.

OPLJAČKANI BEOGRAD: I dok se u svim evropskim gradovima ide ka tome da se proširuju pešačke zone, u Beogradu za pešake ima sve manje mesta. Doskorašnje gradske vlasti nisu ukinule trotoare, one su ih rasprodale! Tu su sada famozni "kočići", obeležena privatna parking mesta. Da li su od ovih para podignute garaže? Nisu.

Slavka Zeković u časopisu "Arhitektura i urbanizam" analizira gubitke koje je Beograd imao zbog bespravno ali i legalno podignutih privremenih objekata na javnim površinama: vlasnici stvaraju sopstveni profit, ne plaćaju ili delimično plaćaju porez na ostvareni prihod, porez na promet, ne plaćaju naknade za zaposednuto zemljište, komunalne takse, prema gradskoj odluci ne naplaćuje se naknada za uređenje zemljišta. Gradska renta za poslovni prostor je gotovo simbolična. Prema nekim računicama, Beograd samo po ovom osnovu gubi oko 34 miliona DM godišnje!

Poslednjih godina u Beogradu nije podignuto ništa od kapitalnih objekata. Nekoliko sagovornika "Vremena" predlaže formiranje anketnog odbora o velikoj urbanističkoj pljački Beograda.

Kaća Lazarević i Aleksandra Kon, vlasnice "Alke", agencije za promet nekretninama, naglašavaju da je raznim nestručnim nadogradnjama upropašćen stambeni fond Beograda o kome se ni prethodnih pola veka nije vodila neophodna briga. Oronule beogradske fasade su paradigma višegodišnjeg propadanja ovog grada. Upropašćena su čak i neka zdanja pod zaštitom države. Aleksandra Kon kaže da je krajnje vreme da se i u ovoj oblasti zavede red: zaustavi divlja gradnja i rigorozno, kao svuda u svetu, kontroliše izdavanje građevinskih i upotrebnih dozvola. Stanari bi trebalo da budu mnogo obazriviji pri sklapanju ugovora o nadogradnji: investitor bi trebalo da položi depozit i da se obaveže i u kom roku će okončati započete radove.

Šta da se radi? Svi sagovornici "Vremena" smatraju da su potrebni radikalni potezi jer ovaj urbanistički haos se i ubrzava i povećava. Štete su, po nekima, veće čak od prošlogodišnjeg bombardovanja!

Sociolog Ksenija Petovar je, ponovimo, za rigorozne kazne, pa čak i za rušenje:

"Ako ova vlast ne bude srušila neke bespravno podignute objekte, ona neće biti u stanju da zaštiti svoje javne prostore, svoja javna dobra. Sve što je gradnja na javnom prostoru, sve što je zauzimanje tuđe parcele, mora da se vrati u prvobitno stanje."

Samo takvim drakonskim merama, smatra ona, može se zaustaviti ovaj urbanistički haos koji je zahvatio Beograd. U Zagrebu je srušeno 58 bespravno podignutih objekata, pa čak i jedna osmospratnica!

Opominje tvrdnja arhitekte Branka Bojovića (pogledati okvir "Kome odgovara haos?") koji kaže i da se i danas, kao u najsrećnija vremena, u Beogradu gradi 10.000 stanova. Nevolja je samo što je 95 odsto – "divlja gradnja"! Da li će i gradonačelnik Protić, kao i njegov prethodnik Bogdan Bogdanović, sanjati da se ovaj grad ruši? A ono je još bilo maltene Periklovo doba Beograda...

Slobodanka Ast

"Koliko je uhapšeno tih urbanističkih mafioza? Koliko su uhapsili socijalisti, koliko SPO, koliko demokrate?"

Pitamo arhitektu Branka Bojovića, jednog od naših najpoznatijih stručnjaka za urbanizam, kako komentariše da je svojevremeno, sredinom devedesetih, gradonačelnik Beograda Nebojša Čović napao beogradsku "urbanističku mafiju"...

"Gradjevinsko zemljište dodeljuje Gradska skupština ili opštinska skupština, poslovnim prostorom gazduje grad, političko-pravni mehanizmi nisu u rukama urbanista... Postavio bih principijelno pitanje: koliko je uhapšeno tih urbanističkih mafioza? Koliko su uhapsili socijalisti, koliko SPO, koliko demokrate? I vlast i opozicija se poslednjih 10 godina koriste defektima političko-pravnog sistema, kaže Bojović i dodaje:

"Vi danas u Beogradu svugde možete graditi! Dok su opozicija, kritikuju na sav glas, kad dođu na vlast, čujete sasvim drugu priču: ništa ne treba menjati, ne treba nam generalni plan! Ovaj haos odgovara i jednima i drugima, ubiraju proviziju!"

Mnogo se govori o bespravnoj gradnji...

"Modaliteti bespravne izgradnje su beskrajni: imate parcelu na kojoj detaljni urbanistički plan predviđa zgradu sa tri stana, ali umesto tri preduzimljivi preduzimač podiže 15 stanova i celu parcelu pokrije kućom i onda ode u opštinu je da to legalizuje i opština presrećna što je "izvršila legalizaciju" sve mimo propisa i planskih uzusa."

Gde su rešenja za ovaj urbanistički haos?

"Postoji čitava lepeza represivnih mera: od rušenja do fiskalne politike. Kad čovek počinje legalno da gradi kuću, on mora da unapred plati 3-4 rate komunalnih doprinosa, a kad zida bespravno, onda plaća u 50-60 rata. Ljudi su se i tu dosetili: unište dokumentaciju za legalno podizanje kuće, pa naknadno traže legalizaciju!? A ovo bi trebalo zapravo da bude dodatno, strože oporezovano. Bespravno podignutim objektima ne bi trebalo davati priključke za vodu, struju."

Arhitekta Bojović kaže da red treba uvesti na svim nivoima: od postavljanja i dizajna kioska do uređenja rezidencijalnih delova grada.

Po njegovom mišljenju grad bi trebalo da otkupljuje zemljište na perifernim delovima i da ponudi onima koji žele da zidaju 50, 100 velikih lokacija i da ih, prethodno, urbanistički reguliše. A sve izvan i iznad toga – porez od 1000 odsto! Naravno, da bi ljudi mogli da zidaju, potrebno je formirati komunalne banke, ne može bez kredita:

"U interesu Beograda i svih njegovih građana je da se zaustavi ovaj urbanistički haos. Nedopustivo je da se troškovi divlje gradnje socijalizuju, jer tu vodu, struju, komunalije plaćaju svi građani Beograda. I za divlju gradnju na Dedinju i za barake u Mirijevu."

Nova gradska vlast obećava da će zaustaviti divlju gradnju...

"Neko mora da smisli kako da se ovaj urbanistički haos zaustavi i vlast mora iza toga da stane. To struka ne može da uradi bez političke volje. Ako gradska vlast stvarno hoće da zaustavi ovo divljanje, onda mora da organizuje pamet koja to zna, da stvori političko-pravne instrumente da se to realizuje."

Ali ta "pamet" se žali da trpi grdne pritiske...

"U gradu od dva miliona stanovnika Urbanistički zavod mora biti moćna kuća. U vreme kada je postojala filozofija samoupravljanja i kada je poveden onaj rat protiv 'otuđenih cenatar moći' i Urbanistički zavod je temljno rasturen i, razume se, degenerisan. Degeneracija je bila žestoka, statusna. Ovakvom ustanovom mora da rukovodi grupa vrhunskih profesionalaca i ne može da se menja sa promenom političkih garnitura. Tako je to bar u svetu, ali mi za svetom zaostajemo 20-30 godina... Eto, država je prodala stanove budzašto i sada nema pravnog mehanizma koji bezuslovno štiti vlasnike. Umesto da Beograd ima jednu verifikovanu agenciju sa priznatim ekspertima koji će da vode računa o gradskom stambenom fondu, koji će da kažu: ovo može da se nadzida, temelji kuće mogu to da podnesu, a ovo ne može da se nadzida, kod nas je sve ostavljeno preduzimačima, a oni se naravno rukovode svojom logikom: može da se nadzida sve na čemu može da se zaradi!"

Nekada se smatralo da divljoj gradnji "pribegavaju samo nesrećnici sa društvene periferije koji nikako nisu mogli da dođu do stana: sada se dešava jedan upravo dijametralno suprotan fenomen: moćni i bogati zidaju "na divljaka", upropastili su najlepše delove grada.

"Kada je pre 10-15 godina u Beograd došao jedan moj kolega iz Švedske na kongres Međunarodne federacije za urbanizam i stanovanje bio je zadivljen Dedinjem. Po njegovom mišljenju, u Evropi nije postojala takva kolonija rezidencija: engleske vile, francuske vile, španske haciende, klasicizam, modernizam.To su nekada zidali industrijalci, ljudi koji su imali i status i ukus. Diplomatsko-stambeno preduzeće je svojevremeno ubiralo oko tri i po miliona dolara čiste dobiti od izdavanja ovih rezidencija. Kada su usledile sankcije i prekid veza sa svetom, ove vile su dobrim delom raskrčmljene, prodate ili date na korišćenje "osvedočenim prijateljima režima", ali i simpatizerima sa dubokim džepom. I šta oni rade? Oni su podelili velike zelene površine na sitnije parcele i na svakom placu su nikle ogromne novokomponovane vile, prepoznatljivi postmodernistički arhitektonski kič: balustrade, girlande, bakarni krovovi... Upropastili su Dedinje, ali su inkasirali milione maraka. Vrednost Dedinja nije bila u ogromnim vilama, već u lepoti zelenog ambijenta."

Povukli ste se svojevremeno iz gradske vlasti?

"Jedan od razloga za ostavku jeste ideja o legalizaciji "divlje gradnje": kad se izvedu krajnje konsekvence, ta ideja je plaćanje za prekršaj. Ta "legalizacija" je bila otvoreni poziv na bespravnu gradnju koju je svojevremeno uputila gradska vlast!? I sad imamo to što imamo: jedan antiurbani, anticivilizacijski proces koji je katastrofalan po strukturu, razvoj, funkcionisanje i izgled našeg grada. To nije vrhunac – biće još gore.

 Zbog čega?

"Kad krene stihija, kad krene grudva snega, ona zahvata totalitet gradskog organizma, a ne samo elitne i manje elitne delove. Beograd i sada, kao u najbolja vremena, zida 10.000 stanova, ali pazite: 95 dosto stanova se zida individualno i od toga 95 odsto bespravno! Biće još gore!

S.A.

prethodni sadržaj naredni