Vreme broj 518, 07. decembar 2000.

Ekonomija: Slovenija i Jugoslavija
Maline iz srpske boce

Da li će i kada Srbi ponovo piti Fructalov sok od svog voća? Ovim pitanjem ne obeležavamo jubilej "patriotskog" bojkota slovenačke robe. Ko se još seća Smolea i Rade Lambade?

Nakon jedanaest godina blokade i zabrane carinjenja slovenačke robe, od 23. novembra počeli su da duvaju novi vetrovi u odnosima između Beograda i Ljubljane. Tog dana, naime, u Beogradu su se po prvi put sreli Anton Grabelješek, državni sekretar u slovenačkom ministarstvu za ekonomske odnose i razvoj, i Boran Karađole, pomoćnik saveznog ministra za ekonomske odnose sa inostranstvom, i obavestili javnost "da se od danas bez ograničenja i administrativnih prepreka odvija ekonomska saradnja između Slovenije i SRJ, dok će se na slovenačke proizvode primenjivati normalan spoljnotrgovinski režim".

Da li ste slučajno videli neki slovenački proizvod koji je prisutan na srpskom tržištu? Možda vas ovih dana greje jakna marke "mont". Možda pušite cigarete "BOSS" ili "F 57". Mnogi se takođe pitamo kako je preživelo tranziciju Gorenje iz Velenja, monopolista na tadašnjem zajedničkom tržištu. Danas je to veliki slovenački koncern. Naime, Grupu Gorenje čini 13 firmi u Sloveniji i 24 kćeri u inostranstvu, sa oko 6800 zaposlenih. Drugi je na listi slovenačkih izvoznika, odmah iza Revoza (Renault iz Novog Mesta), i lane je ostvario izvoz u visini 321 milion USD. Predvodi slovenačke izvoznike i na srpskom tržištu.

"Javljaju nam se kupci koji već dvadeset godina imaju naše aparate i još uvek su u funkciji. Interesuju se da li postoji mogućnost zamene, staro za novo", ekskluzivno za "Vreme" izjavio je Jure Toplak, direktor Goretrade, beogradskog predstavništva Gorenja iz Velenja.

COME BACK NA MALA VRATA: Zvanično, Gorenje se vratilo na ovo tržište u proleće 1997. godine. Zbog neregulisanih odnosa između SRJ i Slovenije preduzeće nije moglo biti registrovano kao slovenačko. Jedino rešenje je bilo da se to uradi preko holdinga Gorenja sa sedištem u Beču, koji je ujedno i vlasnik svih preduzeća u inostranstvu, objašnjava Toplak.

Poslednje dve godine Gorenje nije bilo prisutno na beogradskom sajmu tehnike. O razlozima neučestvovanja naš sagovornik kaže: "Pre dve godine bili smo prisutni na majskom sajmu tehnike, dok prethodne dve godine to nije bilo izvodljivo. Nije bilo sporno da li ćemo dobiti sajamski prostor. Beogradski sajam nam je uvek išao naruku i sa njima dobro sarađujemo. Nije nam, naime, dozvoljen uvoz eksponata." Istina je da proizvodi Gorenja nisu u znatnoj meri prisutni na srpskom potrošačkom prostoru, ali je zato pripremljena i formirana dilerska i servisna mreža. U Goretradu nam je rečeno da trenutno imaju 60 ugovornih servisnih organizacija po Srbiji.

"Nije nikakva tajna da se o poslovnoj saradnji dogovaramo sa EI – Niš, kao i sa Slobodom iz Čačka", kaže Toplak, "odnosno sa Severom iz Subotice, Magnohromom iz Kraljeva..." Sa IKL-om je dogovorena izrada velike prese vredne oko milion DM. Rečeno nam je da će jedna takva, ali manja presa biti do kraja godine montirana u pogonu Gorenje u matičnom Velenju. Nekada je Staklara iz Pančeva bila dobar partner Gorenju za izradu stakala za štednjake? Na to Toplak kaže: "Mi tragamo za svakom varijantom da se delovi proizvedeni u srpskim fabrikama ugrade u aparate Gorenje."

Inače, Toplak sumnja i u verodostojnost statističkih podataka o robnoj razmeni između Slovenije i Srbije. Naime, na primeru Gorenja ocenjuje da je u poslednje dve godine oko 30.000 aparata marke "gorenje" došlo na srpsko tržište nelegalnim kanalima, dok je istovremeno zvanično uvezeno oko šest hiljada aparata za koje je plaćena carina i porezi na promet. Istina je, prvo su švercerski kanali kretali preko Makedonije, kasnije i preko Bosne, a u novije vreme i sa Kosova.

STIŽE I MERCATOR: "Sredinom 2001. godine planiran je početak izgradnje hipermarketa na Novom Beogradu. Inače, beogradska investicija je 'teška' oko 50 miliona maraka, dok Mercator u Srbiji planira da uloži čak 200 miliona maraka", izjavio je za "Vreme" Vladimir Kravčuk, predstavnik Mercatora. Tako, nakon Pule, Zagreba i Sarajeva ovaj ljubljanski trgovac stiže i do srpske metropole. "Vreme", takođe, saznaje da su uspostavljeni kontakti sa potencijalnim strateškim partnerom, kao što je Poljoprivredni kombinat Beograd, sa trgovinskom mrežom Pekabeta. Agresivnu ekspanziju na istok prvi čovek Mercatora Zoran Janković obrazlaže sloganom: "Budimo evropski most za SRJ."

Sve je u redu, kao na Bledu, kažu neki, ali nameće se pitanje reciprociteta. Ukoliko beogradski Mercator u svojoj ponudi ima oko trećinu slovenačke robe, onda bi se moralo to isto učiniti kada su u pitanju srpski proizvodi na slovenačkom tržištu.

Na kraju krajeva nameće se i pitanje: da li bi srpsko "Jelen pivo" moglo da se nađe u ljubljanskim radnjama po ceni od 12 dinara, odnosno četrdeset pfeniga. Naime, slovenački "Zlatorog" tamo košta čak 1,35 DM i mala je verovatnoća da bi to dozvolio domaći pivarski lobi! Ili, zašto se na slovenačkom tržištu nudi samo "Munchmallow" iz Crvenke, u odnosu na ostale keksove istog kvaliteta, po najnižoj ceni.

Zmagoslav Herman

prethodni sadržaj naredni