Vreme broj 515, 16. novembar 2000.

Letimičan pregled liste imenovanih na funkcije daje obrise kulturne strategije novih gradskih čelnika – da se renomirana imena i autoriteti iz svojih oblasti postave na odgovarajuća mesta, kao i da se smenjivanje direktora kulturnih institucija neće obavljati preko noći

Karakter jedne vlasti najbolje se vidi po tome kako se ona odnosi prema kulturi i njenim ustanovama, a taj odnos određuje tzv. kadrovska politika. Sama činjenica da su imenovanja čelnih ljudi u kulturi umnogome zavisila od trenutne raspodele političke moći najbolje govori o okruženju u kojem je kultura delovala, i donekle objašnjava katastrofalno stanje u kojem se našla. U Beogradu je novokonstituisana gradska vlast povukla prve konkretne poteze kada je kultura u pitanju, i na svojoj četvrtoj sednici imenovala predsednike i članove upravnih odbora u mnogim ustanovama kulture, od pozorišta do najznačajnijih manifestacija kakve su Fest ili Bitef – zatim članove njihovih nadzornih odbora, kao i predsednike i članove saveta kulturnih manifestacija čiji je osnivač grad.

Već prvi koraci i letimičan pregled liste imenovanih na ove funkcije daju obrise kulturne strategije novih gradskih čelnika – da se renomirana imena i autoriteti iz svojih oblasti postave na odgovarajuća mesta, kao i da se smenjivanje direktora kulturnih institucija neće obavljati preko noći sa svakom promenom gradskih vlasti, već, ako je ono potrebno, u saradnji i uz konstultacije sa svima onima kojih se to direktno tiče, od zaposlenih do kulturne javnosti, kako bi se pronašla najbolja rešenja za sve.

PROFESIONALNI AUTORITET: U razgovoru za "Vreme" Gorica Mojović, član Izvršnog odbora gradske vlade zadužen za kulturu, kaže da su ovom prilikom imenovani predsednici upravnih odbora kojima je ili prestao mandat ili onih koji se duže vreme nisu sastajali. Pri njihovom izboru konsultovana su strukovna i profesionalna udruženja i asocijacije, a kriterijumi su bili isključivo profesionalne prirode. "Mislim da profesionalni autoritet imenovanih ljudi niko ne dovodi u pitanje. Pokušavamo da i u oblasti kulture uspostavimo demokratičnije i javnije delovanje, a sve ono što bi moglo biti sporno u ovako osetljivim stvarima kao što su kadrovska rešenja svedemo na najmanju moguću meru." Po zamisli nove gradske vlasti upravni odbori bi trebalo da igraju mnogo važniju i aktivniju ulogu u postavljanju upravnika, uređivačkoj i programskoj koncepciji kulturnih ustanova, nego do sada, kada su se formalno sastajali dva-tri puta godišnje i praktično ni na šta bitno nisu uticali.

Ipak, nisu svi upravni odbori bili neaktivni zbog "neprilježnosti". Jedan od tih upravnih odbora koji je stigao do granice dokle se njegove ingerencije protežu bio je bivši UO Jugoslovenskog dramskog pozorišta, na čijem čelu je bila Borka Pavićević. Prilikom smenjivanja Jovana Ćirilova i postavljenja Vladimira Jevtovića na mesto upravnika ovog izgorelog pozorišta, Upravni odbor se ovakvoj odluci bivših gradskih vlasti žestoko usprotivio, na šta su kao argument tadašnje vlasti izvukle neumoljiva zakonska akta po kojima je Ćirilov prestar da bi se bavio pozorištem, a Upravni odbor se o imenovanjima upravnika ništa ne pita. "Tako se pokazalo da je Upravni odbor zapravo jedna fiktivna institucija koja ni na šta ne može da utiče, i da sve zapravo zavisi od dobre volje onih koji imaju političku moć, što je nedopustivo, a potpuno obesmišljava postojanje takvih odbora", kaže Borka Pavićević i ponavlja da je neophodno u tom smeru doneti takve zakone koji ne bi služili za to da se potežu onda kada treba vršiti ideološke ili bilo kakve druge pritiske na kuće kulture, nego koji će ljudima u kulturi omogućiti da mogu normalno da rade svoj posao, a ne da zavise od dobre volje političara koji će procenjivati njihovu moralnu i umetničku podobnost.

KREACIJA BEZ PARA: Pozorišni reditelj Dejan Mijač, novi predsednik UO JDP-a, takođe podseća da su imenovanja upravnika do sada bila voluntaristička, zakulisna, tako da su neka rešenja bila dobra, ali neka i veoma loša, bez definisanja programskih ciljeva, pa onda i bez ikakve odgovornosti u pogledu ispunjavanja obaveza. "A sam način postavljanja upravnika, kao u slučaju JDP-a, bio je takav da me je to vređalo i kao čoveka i kao umetnika koji radi jedan tužan posao u koji svako kome to padne na pamet može da se meša, da dolazi da smenjuje, postavlja, interveniše", kaže Mijač i ukazuje na osnovni problem pozorišta i kulture uopšte. "Popravka stanja u pozorištu i ne zavisI ni od kakvih imenovanja nego od finansija. Nema kreacije bez para i odgovarajućih zakonskih regulativa, i u tom smislu je ovo jedan sveopšti ineregnum, koji ljudi iz novih gradskih vlasti žele da učine aktivnim u spremanju terena za neophodne reorganizacije u kulturi. Pozitivna tendencija da se nešto uradi postoji, i ja sam se zbog toga ovoga prihvatio. Sama činjenica da je prvi put vlast prepustila deo posla upravnim odborima jeSTE gest koji obećava. Ne kao do sada kada su se upravnici imenovali komitetski. Nadam se da su namere nove vlasti iskrene, bilo bi mi veoma žao da se u tome varam i da budem prinuđen da dignem od svega ruke i vratim se u svoju penziju."

BATINE I PAMET: Na pitanje da li se na primeru Beograda mogu nazreti osnovni obrisi nacionalne kulturne politike na kojoj će raditi DOS, Gorica Mojović odgovara potvrdno, uz napomenu da će se ona definitivno iskristalizovati tek posle republičkih izbora, od polovine sledeće godine, kada posle široke javne rasprave budu izvršene neophodne intervencije u mnogim spornim i nerešenim sistemskim zakonskim aktima kojiedonosi republika, a koji se tiču kulture, posebno u oblasti ingerencija, poreza, sponzorstava i sl. Dakle, kada se reši najveći problem kulture, a to je finansiranje. "Tek tada će biti moguće voditi i kulturnu politiku. Ovo sada više je socijalna nego kulturna politika, ako se ima u vidu da od celokupnog dela gradskog budžeta koji se odvaja za kulturu samo 12 odsto ide na programe i kulturne sadržaje, a sve ostalo na puku egzistenciju."

Dejan Mijač još kaže da se ne radi o tome da JDP "vrati stari sjaj", kako se to obično kaže, jer nema vraćanja na staro, već da se odgovorno i promišljeno stvara novo, na nivou kvaliteta po kojima bi bili ravnopravni sa Evropom, za šta potencijal postoji, i u jasnoj i javnoj podeli nadležnosti i odgovornosti. "U suprotnom ćemo nastaviti ovako da se čmarimo. Dobili smo batine kakve nijedna budala u istoriji sveta nije dobila, pa se nadam da smo posle tih batina najzad malo došli pameti."

Nebojša Grujičić

Među mnogim imenovanjima, za predsednika Saveta Festa postavljen je reditelj Dinko Tucaković, Saveta Bitefa teatrolog Milica Zajcev, Saveta Bemusa akademik Dejan Despić, a Saveta Belefa arhitekta Radivoje Dinulović. Za predsednika Saveta Oktobarskog salona imenovana je likovni kritičar Ljiljana Ćinkul.

Za predsednika Upravnog odbora JDP-a imenovan je pozorišni reditelj Dejan Mijač, a za predsednika Nadzornog odbora ovog pozorišta reditelj Nikola Jovanović. U Beogradskom dramskom predsednik UO-a je reditelj Gorčin Stojanović. U Zvezdara teatru predsednik UO-a je glumac Danilo – Bata Stojković, a NO-a dramski pisac Ivan M. Lalić. Na čelu UO-a "Duška Radovića" je reditelj Kokan Mladenović, a NO-a Slobodanka Kapidžić, dok je u "Bošku Buhi" UO poveren reditelju Minji Dediću, a NO-a Donki Špiček.

prethodni sadržaj naredni