Vreme broj 515, 16. novembar 2000.

Jugoslavija u UN-u, u OEBS-u, Paktu za stabilnost Evrope, Koštunica u Bijaricu, Moskvi, Skoplju, Strasburu. Ivanov,Vedrin, Hombah, Fišer, Frunzaverde, Todorova, Martonji, Dimitrov... u Beogradu. Samo u danu kada je vođen ovaj razgovor za “Vreme” ministar inostranih poslova Goran Svilanović (36) imao je planirane susrete sa Štraserom, generalnim sekretarom Dunavske komisije, ministrom inostranih poslova španije Hoseom Pikom, pa Aleksom Rondosom, pomoćnikom ministra spoljnih poslova Grčke, telefonski razgovor sa britanskim kolegom Robinom Kukom, pa susret sa makedonskim ministrom inostranih poslova Aleksandrom Dimitrovim, onda razgovor sa Džejmsom O'Brajenom, Klintonovim savetnikom za Balkan, pa susret sa delegacijom OEBS-a povodom praćenja izbora 23. decembra, a najavljen je i dolazak delegacije Izvršnog veća Vojvodine

"VREME": Posle velikog oktobarskog preokreta, odmah je počela “debalkanizacija Balkana”, Jugoslavija se vrtoglavom brzinom vraća na svetsku pozornicu. I dok se situacija na domaćoj sceni menja sporije, pa je prate i strepnje “zbog gubljenja ritma”, prve poteze nove jugoslovenske diplomatije prate aplauzi i velika očekivanja, a prošlo je samo nekoliko nedelja kako je Beograd zaista postao – svet...

GORAN SVILANOVIĆ: Nisam ja ministar nekoliko nedelja: meni je ovo tek sedmi dan! Kažete da se čuju aplauzi što smo opet deo sveta a, pravo da vam kažem, ovde u MIP-u mi se čini kao da sam isključen od svega. Jeste, i ja sam čuo komentare: ništa ne radi u vladi osim Ministarstva inostranih poslova! Koliko god da to prija, to nije sasvim tačno. Mnogo je lakše na međunarodnom planu: posle izbora i 5. oktobra Jugoslavija je promenila svoj odnos prema svetu, ali je i svet promenio odnos prema nama. Vrata za komunikaciju sa svetom su nam zaista širom otvorena. Na međunarodnom planu mnoge stvari su već unapred pripremane, i mi iz DOS-a i svet bili smo spremni za reintegraciju Jugoslavije u međunarodnu zajednicu. Isuviše dugo smo bili izvan tokova međunarodne saradnje. Prema tome, meni je bilo mnogo lakše nego kolegama zaduženim za sređivanje situacije u zemlji. Mnogo toga je urađeno i pre nego što je vlada formalno izabrana. Otud taj utisak da je naša spoljna politika daleko efikasnija od unutrašnje. Kada “Vreme” izlazi?

U četvrtak.

Eto, u četvrtak bi savezna vlada trebalo da donese odluku o uspostavljanju diplomatskih odnosa sa sve četiri zemlje sa kojima su odnosi bili prekinuti: Francuskom, Velikom Britanijom, Nemačkom i SAD, a možda i sa Slovenijom! Jeste, neverovatno je mnogo urađeno na međunarodnom planu, na našem povratku na svetsku pozornicu. Optimizam i velika očekivanja građana su razumljivi. Ali, nisu dovoljne samo političke promene. Rad cele vlade ima smisla tek kada i građani osete da su se desile promene.

Pa, oseća se, opšte je uverenje da se lakše diše...

Da, u neku ruku, ali građani to još nisu osetili po svojim džepovima. Političke promene moraju da prate i ekonomske promene. Smatram da učinak vlade može da se meri, posle nekoliko meseci, ili godinu dana, samo po tome kako građani žive. Sve ovo što smo do sada postigli na međunarodnom planu može da bude izvanredno, ponovo smo prisutni na međunarodnoj sceni, evo, ovih dana će naš predstavnik govoriti i u Savetu bezbednosti, to je zaista veliki diplomatski uspeh. Ali, ako građani ne osete da bolje žive, nismo uspeli. Nadam se da će to našoj vladi poći za rukom.

Mislim da je velika prednost i za mene i za ovih nekoliko ljudi koji su sa mnom došli u Kabinet što imamo političke kanale komunikacije koje smo uspostavili dok smo bili opozicija, pa sa ministrima drugih zemalja veoma dobro komuniciramo od ranije. Iznenađen sam time što su drugi u ovoj kući bili iznenađeni kada sam neki dan rekao šefici svog kabineta da lično telefonira visokom američkom zvaničniku da se dogovori o ustupcima našoj zemlji povodom neke rezolucije UN-a. Mislim na ljude u rangu pomoćnika ministra (neki su to bili, neki će to i ostati). Ljudi ovde očigledno godinama nisu imali takvu, manje formalnu vrstu komunikacije sa svetom. To je naša velika prednost i zato stvari idu mnogo brže. Naš stil i način rada su drugačiji. Mislim da naša nova diplomatija, da tako kažem, do punog izražaja dolazi kad “iskoči iz protokola”, kad komuniciramo spontano, bez napisanih govora, kada nam se pruži prilika da zaista objasnimo šta se to sve događalo i šta se događa u našoj zemlji.

Šta strance najviše interesuje? Da li je to Milošević? Haški tribunal? Nekada je to bila obavezna uvertira u početak svih razgovora...

Pa, još ne... Milošević je tema koja dolazi na dnevni red. Sa tim ćemo se suočiti vrlo brzo... Mislim da će već na proleće sve teme odjednom biti na stolu. U ovom trenutku njih najviše interesuju odnosi Srbije i Crne Gore, Kosovo, odnosi sa Bosnom, Hrvatskom, Makedonijom. Interesuje ih, naravno, naša strateška orijentacija, gde smo to mi na Balkanu, u Evropi i svetu uopšte. Tu su naši stavovi poznati: dobrosusedski odnosi u regionu – tvrdim da će Jugoslavija biti garant teritorijalnog integriteta svih svojih suseda i da to isto očekuje od njih – tesna saradnja sa Evropom, Rusijom, SAD. Zalažemo se za jedan potpuno balansiran položaj naše zemlje u međunarodnoj zajednici. Predsednik SRJ i njegov kabinet intenzivno kontaktiraju sa svetom, kao i savezna vlada. I lideri DOS-a imaju intenzivnu diplomatsku komunikaciju, oni često mogu direktnije da komuniciraju nego Ministarstvo. To je ogromna pomoć.

Nagovestili ste da će u Ministarstvu inostranih poslova biti “vrlo ozbiljnih i vrlo vidnih rezova”. Ne znam da li ste videli onu knjigu-slikovnicu “Srce je na levoj strani”: svi porodični prijatelji bračnog para Milošević-Marković nagrađeni su ambasadorskim mestima... Da li će iz Moskve biti povučen ambasador Borislav Milošević, brat Slobodana Miloševića, koji je “čudnom koincidencijom” bio u Beogradu kada je Koštunica bio u Moskvi...

Za sve spoljnopolitičke poteze potrebna je odluka vlade i postoji dogovor o tempu donošenja odluka, s druge strane, tempo diktiraju i sednice vlade. Već ovih dana biće napravljen spisak ljudi koji će biti opozvani, a onda, naravno, slede i imenovanja. Evo, ja sam sinoć i o tome imao razgovore, pravimo spiskove... I meni je stalo, a i predsedniku vlade, da orijentacija za smenu ne može da bude partijska pripadnost, već kompetencija ili nekompetencija, način na koji je osoba primljena u određenoj sredini... Naravno, važno je kako su ti naši diplomatski predstavnici primljeni i u našoj javnosti. Ni ja, ni naša vlada ne mislimo da neko treba da ode iz Ministarstva samo zato što je član neke stranke.

Kao što je poznato, do sada je bilo raznih “ključeva” po kojima su birani ambasadori. Kojim kriterijumima ćete se vi rukovoditi?

Izgleda da je to pitanje koje nas sve zanima. O tome se dogovoramo u vladi. Moj predlog je da na najvažnijim mestima budu istaknuti političari, vrsni diplomati ili eksperti za pojedina pitanja.

Moram da kažem da je u Ministarstvu ipak ostalo dosta profesionalaca, vrsnih diplomata koji će moći da ponesu sadašnju intenzivnu političku aktivnost. Ima mladih ljudi, ali ima i onih koji nisu imali priliku da se nađu na odgovornijim dužnostima. Svi koji su u ovoj kući godinama i nisu bili miljenici režima, nisu godinama bili napolju, uglavnom su profesionalci koji dobro znaju svoj posao.

Crna Gora ima svoje Ministarstvo inostranih poslova? Kakva će biti komunikacija Ministarstva SRJ za spoljne poslove i crnogorskog Ministarstva spoljnih poslova?

Iz razgovora koje sam imao sa našim koalicionim partnerom SNP-om došao sam do zaključka da će oni zaista nastojati da njihovi predstavnici u našoj diplomatiji budu predstavnici Crne Gore.

Šta će biti sa sadašnjim diplomatskim predstavnicima Crne Gore u inostranstvu? Crna Gora ima diplomatska predstavništva u svim značajnim centrima sveta?

To je stvar vlade Crne Gore. To je stvar u koju ja ne mislim da ulazim, niti mogu da ulazim. To je odluka njihove vlade. Nemam ništa protiv toga da Crna Gora ima svoja trgovinska predstavništva. Naprotiv, pokušaćemo kao Ministarstvo, koliko god je to moguće, da pomognemo njihova trgovinska predstavništva i kancelarije pod raznim imenima. Prvenstveni zadatak našeg ministarstva je da ima predstavništva po svetu koja predstavljaju SRJ, dakle Srbiju i Crnu Goru.

Svaka akcija koju ja budem preduzimao biće na dobro svih građana Srbije i svih građana Crne Gore.

Od svih političkih lidera bili ste najmanje eksponirani, i na mitinzima visokog rizika bez telohranitelja i “svite”. Od francuskih diplomata sam čula da su vas zapravo oni prvi predstavili Evropi u okviru programa “Ljudi pred kojima je budućnost”.

Nisu, znate, mene drugi primetili i predstavili Evropi, kako to kažete. Ja sam posle dolaska na čelo Građanskog saveza, posle Vesne Pešić, okupio jedan tim koji je i sad sa mnom i u Ministarstvu i u GSS-u. Ti ljudi su veoma pomogli da mnogo toga uradimo u međuvremenu. Moram da kažem da smo nasledili ogroman politički kapital Građanskog saveza Srbije: veliki ugled i u zemlji i u inostranstvu. Mi smo jasno definisali kako zamišljamo razvoj stranke i razvoj političara; radili smo prilično ozbiljno i na vreme, rekao bih, na promociji stranke i predsednika stranke (vi to iz “Vremena” uostalom znate). Dakle, sve je osmislio tim iz GSS-a. Taj tim će uskoro imati i izložbu, zajedno sa kolegama koje su učestvovale u kampanji DOS-a i Otpora, ja se nadam, u Parizu. Biće to prava verzija onoga što se u Srbiji stvarno događalo, a istovremeno i jedinstvena izložba moderne umetnosti. Mnogi su se čudili što smo još u zimu, pred novu 2000, počeli sa tom promocijom. Hteli smo da se predstavimo i u inostranstvu, markirali smo dve zemlje: Englesku i Francusku, tako da sam ja tokom leta nekoliko dana bio u poseti Parizu i Londonu. Poseta je imala nizak politički profil za domaću javnost. Cilj je bio da se upoznam sa ljudima koji verovatno u trenutku kada sam se sa njima upoznavao nisu očekivali da ću za nekoliko meseci sedeti sa njima kao ministar spoljnih poslova SRJ, ali sada su ti kontakti u Parizu i Londonu dragoceni. To konkretno znači da ću se danas telefonom čuti sa Kukom. To je to. Bio je to, moram da kažem, prilično osmišljen nastup GSS-a.

Ivo Andrić, koji je dve decenije proveo u svetu diplomatije, kaže gorko da mu se čini da u diplomatskoj službi ima više nego i u jednoj drugoj “promašenih ljudi”, koji su pogrešili vrata, pa sad niko ne može da ih izvede i oni ne umeju da nađu izlaz... Da li svoju budućnost vidite u

politici, u diplomatiji, ili na fakultetu?

Verovatno je Andrić u pravu. Ja nisam u diplomatiji. Ja sam u prolasku... Ne znam, iskreno da vam kažem... U velikoj sam dilemi, još razmišljam o povratku na fakultet... Ja sam ministar koji još nije zaposlen u ovom Ministarstvu, ali i to će biti za neki dan... Ovo što danas radim deo je mojih obaveza prema mojoj zemlji i prema mojoj deci. Šta ću raditi za godinu, dve ili tri zavisi od dogovora koji budemo imali u Demokratskoj opoziciji Srbije, zavisi od toga šta ćemo morati da uradimo na međunarodnom planu i od ocene ko to može da uradi bolje i brže od ostalih.

Slobodanka Ast

Predlažete osnivanje Komisije za istinu u kojoj bi bile “najistaknutije ličnosti iz javnog i političkog života”. Ličnosti iz Jugoslavije, ili bi komisija imala međunarodni sastav?

Nisam mislio da to bude neki međunarodni forum. Mislio sam da Komisiju sačinjavaju naši ljudi koji imaju nesporan autoritet u javnosti: političari, naučnici, novinari pa i članovi političkih stranaka. Osnovna ideja u vezi sa ovom komisijom je sledeća: mislim da naši građani u suštini nisu dovoljno obavešteni o onom što se zaista događalo za poslednjih desetak godina i da najširoj javnosti konačno treba pružiti na uvid informacije. To se može uraditi u medijima, ali s obzirom na odnos prema medijima koji je izgrađen u ovih desetak godina postoji veliki stepen nepoverenja. Onda sam došao na ideju da bi te informacije trebalo javnosti da iznesu ljudi koji uživaju poverenje i podršku građana. Mislim da bi trebalo da pruže dokaze o događajima, potpuno otvoreno govoreći o zločinima, koji su počinjeni navodno u ime “srpskih nacionalnih interesa”, “srpstva” i “velike ideje”, ali i o zločinima koji su počinjeni protiv našeg naroda i građana ove zemlje. Ukoliko Komisija obavesti javnost o svim ovim događajima, ukoliko progovori argumentovano, sa činjenicama, sa što više detalja, to će ljudi bolje shvatiti koliko je sve to bilo užasno, koliko pojedini događaji, pojedini zločini predstavljaju nesreću za sve nas. Moja ideja je jednostavno da se saopšti istina o onom što se događalo i da se onda stvori jedno drugačije raspoloženje u javnom mnjenju u našoj zemlji. Verujem da što više ljudi bude upoznato sa onim što se dešavalo, to će više biti zainteresovani za konkretnu odgovornost, znači – sa imenom i prezimenom onih koji su zločin počinili. Krivci, naravno, moraju biti kažnjeni. Vi možete biti u bilo kojoj stranci bilo kakvog političkog opredeljenja, zločin vas pogađa. Mislim da je to jedan normalan nagon. Kada čujete informacije o tome šta se dogodilo, kada vam budu prezentirani tačni podaci o tome, kada vidite fotografije, vi reagujete kao čovek bez obzira na to kakva je vaša politička pozicija.