Embahade, embahade…
U Beogradu ponovo počinje da pulsira diplomatski život: ambasadori
Švajcarske, Izraela, Češke i Kipra predali su akreditive predsedniku
Savezne Republike Jugoslavije, francuska vlada naimenovala je Gabrijela
Kelera za ambasadora Francuske u Jugoslaviji. Zahtevi za agreman stižu
jedan za drugim
U
nekim ambasadama i rezidencijama, koje su godinu i po dana bile zatvorene
– "veliko spremanje". Očekuje se dolazak ambasadora.
Amerikanci su preuzeli svoje zdanje, ali će, dok ga ne urede, biti u
Hajatu. Užurbano se priprema uspostavljanje punih diplomatskih odnosa
između naše zemlje i Francuske, Velike Britanije, Nemačke i SAD.
U Beogradu ponovo počinje da pulsira diplomatski život: ambasadori Švajcarske, Izraela, Češke i Kipra predali su akreditive predsedniku Savezne Republike Jugoslavije, francuska vlada naimenovala je Gabrijela Kelera za ambasadora Francuske u Jugoslaviji.
Zahtevi za agreman stižu jedan za drugim.
Diplomatski život u Beogradu je u priličnoj meri zamro poslednjih godina: najveći broj zemalja sa kojima imamo diplomatske odnose nije želeo da njihovi ambasadori predaju akreditive bivšem predsedniku Slobodanu Miloševiću, optuženom za ratne zločine. U nekim ambasadama komunikacija se obavljala na nivou otpravnika poslova; bilo je ambasadora koji su otišli "na odmor" i jednostavno se više nisu ni vratili u Beograd. Sada je ogromna želja mnogih zemalja da što pre njihovi ambasadori uruče akreditive novom predsedniku SRJ.
FRANCUSKA VEZA: Monsieur Kristijan Timonije, savetnik u ministarstvu Inostranih poslova Francuske, vratio se u Beograd pre nekoliko nedelja; došao je još 10. oktobra sa ministrom inostranih poslova Francuske i predsedavajućim EU-a Iberom Vedrinom. Timonije ne krije da je oduševljen razvojem događaja: "Osetio sam božanstveni miris promena. Znao sam da će se ovo desiti. Zapravo, slutio sam to za vreme građanskih i studentskih protresta 96/97, pa i onda kada "Zajedno" više nisu bili zajedno. Osećao sam da je ta klica otpora vrlo jaka i da će do promena doći. Jugoslavija je uvek imala mnogo lica."
Francuska je zvanično prva podržala izbor dr Vojislava Koštunice za predsednika SRJ, pa je Vedrin među prvima došao u Beograd "da izrazi divljenje Koštunici i srpskom narodu koji su napisali veliku stranicu u istoriji demokratske Evrope za samo nekoliko miroljubivih dana."
Timonije je izvrstan poznavalac situacije na Balkanu: '94-'97. bio je otpravnik poslova u Francuskoj ambasadi u Beogradu, a onda zamenik šefa misije OEBS-a za Kosovo.
Kada se u proleće 1999. znalo da dolaze vetrovi rata, karavan diplomata je u nekoliko navrata napuštao Beograd. Kada su pale bombe, prekinuti su diplomatski odnosi sa Amerikom, Velikom Britanijom, Nemačkom i Francuskom. Interese Francuske u SRJ zastupala je Švajcarska, Ujedinjenog kraljevstva – Brazilija, a Nemačke – Japan. SAD nije niko zastupao u Beogradu: za sve konzularne poslove moralo se putovati do Budimpešte. Kako "Vreme" saznaje početkom iduće godine biće otvoreno konzularno odeljenje SAD u Beogradu. Dakle, još dva meseca u Peštu po vizu.
U Beogradu se ubrzano doteruju delimično oštećene prostorije lepog zdanja ambasade Francuske. Konzularno odeljenje će biti radikalno obnovljeno: "Nadamo se da ćemo građanima pružati bolje usluge, da ćemo biti efikasniji".
Uveliko se sređuje i Francuski kulturni centar u Knez-Mihailovoj ulici u Beogradu: "Biće to daleko lepši i moderniji Centar. To je i naša politička poruka građanima koji su izveli promene: treba da imaju jednu instituciju u kojoj će se sretati sa Francuzima, gde će raspravljati o svim dimenzijama života", kaže naš sagovornik.
U razgovoru za "Vreme" Timonije naglašava da je na listi prioriteta Francuske amabasade u Beogradu integracija Jugoslavije u međunarodne organizacije: "Francuska kao predsedavajući EU-a preuzima glavnu ulogu u tome da se što brže završe veliki poslovi oko normalizacije odnosa. Sankcije su skinute, ali 'đavo je u detaljima', pa se može reći da su u ovom pogledu 'radovi u toku'."
Kada su prekinute diplomatske veze, svi Francuzi su napustili ambasadu, konzulat, kulturni centar. Ipak, nisu prekinute veze sa Jugoslavijom. Održavani su kontakti sa svim glavnim opozicionim partijama, Timonije naglašava da su nevladine organizacije bile veoma važni novi igrači u održavanju veza između Francuske i Jugoslavije. Francuski diplomata kaže da su godinama imali veoma dobre odnose sa profesorom dr Mićunovićem, dr Koštunicom, Građanskim savezom, Grupom G17...
"Organizovali smo odlazak intelektualaca u Francusku. Osećali smo moralnu obavezu da ne pomažemo Jugoslaviju samo praktično, već da i na širem planu otvorimo prozor u svet za ovo drugo lice Srbije. Na primer, predstavili smo Gorana Svilanovića Evropi u okviru programa 'Ljudi pred kojima je velika budućnost'. Susret sa članovima Otpora bio je veoma zanimljiv, zračili su pozitivnom energijom, pomogli smo susret srpskih i albanskih žena... Mislim da smo u ovom periodu promenili pristup prema Jugoslaviji: naime, ranije je sve bilo koncentrisano na Beograd, sada smo, shvatajući novu realnost, počeli da ostvarujemo kontakte sa gradovima. Pomogli smo da uprkos prekidu diplomatskih veza u životu ostanu mnogi intelektualni projekti, umetnički, filozofski, izdavački…
Kako vidi sadašnju situaciju?
Timonije misli da sada, posle deset teških godina, Srbija valjda doživljava katarzu; ali, parafrazirajući Žaka Prevera, francuski diplomata upozorava da sada počinju "užasni mali problemi svakodnevice" ("les terribles pépins de la réalitè"): "Francuska će pomoći koliko može, ali mislim da narodu treba reći istinu: ni džakovi novca, ni dobra volja međunarodne zajednice ne mogu da učine da se stanje brzo popravi. Dosadašnji režim uništio je i pokrao sve što se moglo pokrasti. Srećom, Srbija se prizemljuje, nema više 'nebeskog naroda'. Mislim da je to dobro. Ne bih želeo nikoga da šokiram ili povredim, ali mislim da car Lazar treba da ode u penziju..."
Inače, gospodin Timonije ostaje u Beogradu do izbora. Kaže da se ovde oseća kao kod kuće.
"Znate, mi diplomati smo kao nomadi. Ali, Beograd će uvek ostati deo mog života. Iznad Francuskog kulturnog centra imam mali apartman. To je moj beogradski kutak. Sa svim prijateljima sam održavao veze, zvao sam ih telefonom za vreme bombardovanja. Imam prijatelje i među Srbima i među Albancima..."s
BRITANSKI KORAK: Ni Dejvid Lendsman, šef Britanske interesne sekcije pri ambasadi Brazila, ne krije oduševljenje što su se na našoj političkoj sceni desile radikalne promene na "zapanjujuće miran način". Raduje ga što se vratio u Beograd koji je napustio u proleće 1999, što je ponovo sreo stare prijatelje: "Sve ovo što se dešava vraća poverenje međunarodne zajednice u vaš narod. Ja sam protiv generalizacija o nekom narodu, ali dugo se o vama govorilo sa negativnim predznakom. Bilo je nekih povoda za takva mišljenja. Sada su očigledno na redu pozitivne generalizacije: izaziva divljenje to što se vaš narod opredelio za demokratiju. Iako bi tehnički, po protokolu, Jugoslavija trebalo da prva da inicijativu za ponovno uspostavljanje diplomatskih odnosa, pošto su odlukom vaše vlade i prekinute veze između naše dve zemlje, mi smo, ipak, prvi formalno predložili da ponovo uspostavimo pune diplomatske odnose.
To nije samo simboličan korak, već znak da smo partneri na međunarodnoj sceni: podržaćemo želju Jugoslavije da se integriše u Evropu, da se uključi u sve projekte regionalniog razvoja, pružićemo materijalnu, humanitarnu, tehničku pomoć. Imponije želja Jugoslavije da razvije svoje potencijale, da što pre stane na svoje noge i počne da se razvija. Vaš veliki potencijal su dobro obrazovani ljudi.
Od oktobra prošle godine Britanija je imala svoju misiju u Beogradu: od strane jugoslovenskih vlasti bila su, međutim, postavljena vrlo jasna i stroga ograničenja, mnogo stroža nego prema nekim drugim misijama. Prisustvo britanskih diplomata moralo je da bude vrlo diskretno. Ipak, naša želja je bila da uvek održavamo kontakte sa prijateljima koliko god je to moguće. Mi smo prvi, od zemalja sa kojima su prekinuti diplomatski odnosi, još prošle zime, počeli sa ponovnim izdavanjem viza u Beogradu, da bismo ljudima pomogli."
Landsman koji je do 1999. bio čovek broj dva u Britanskoj ambasadi, sada kaže da je došao samo da vidi kako će ići tranzicija. "Bio sam vrlo srećan što mi se pružila prilika da se vratim u Beograd pod novim okolnostima. Sada mi je zapravo žao da odem... Ali, bolje je da čovek napusti jednu zemlju kada je zadovoljan i pun optimizma. Valjda je sudbina diplomata da se sele u pogrešnom trenutku ...", komentariše Landsman sa tipično engleskim humorom i dodaje:
"Sjajno je što se diplomatski odnosi između dve zemlje uspostavljaju u atmosferi prijateljstva i partnerstva. Velike su sada mogućnosti pred vama i želim dobar vetar vašem brodu. Naravno, ta plovidba neće biti laka, treba popraviti mnoge srušene mostove... Hm, nisam, čini mi se, upotrebio baš najsrećniju metaforu. Htedoh reći, da zajedno popravimo ono što je u ovom regionu srušilo ludilo zadnjih deset godina. Britanija je veoma zainteresovana da pomogne u rešavanju problema Kosova. Veoma smo zainteresovani za odnose Srbije i Crne Gore, sa kojom smo održavali dobre odnose (imali smo počasnog konzula)."
U ovom razgovoru za naš list gospodin Landsman ne propušta priliku da kaže kako shvata da neki ljudi neće lako oprostiti njegovoj zemlji "ono što se desilo prošle godine". Ipak: "Nadam se da ćemo pokazati da ponovo možemo da uspostavimo dobre odnose koji će konkretno pokazati da Jugoslavija može i materijalno da profitira. To je najviše što diplomatija uostalom i može da postigne."
Slobodanka Ast
