Sporazum KFOR-a i UČK-a

Legalizacija divlje gradnje

Kosovski korpus imaće 5000 pripadnika; 3000 aktivnih, 2000 u rezervi

"Zato pregovori i postoje", izjavio je Hašim Tači "Njujork tajmsu" vidno zadovoljan sporazumom postignutim sa predstavnicima KFOR-a, po kome se UČK (Oslobodilačka vojska Kosova) pretvara u nekakav Kosovski korpus. Iako je po planu K-90, UČK trebalo potpuno da se demilitarizuje do 19. septembra, pregovori su, po priznanju predstavnika međunarodne zajednice, upravo poslednjeg dana dospeli u ćorsokak, a komandant KFOR-a general Majkl Džekson dao je Tačiju i komandantu UČK-a Čekuu još 48 sati "da razmisle" o onome o čemu su pregovarali.

Izgleda da se iskusni general više uplašio svog ultimatima nego oni kojima je bio namenjen. Tek, u ponedeljak se u Prištini obreo Vesli Klark, koliko da pojača pregovaračku stranu međunarodne zajednice, i stvari su nekako krenule sa mrtve tačke.

"On ima iskustvo u rešavanju ovakvih situacija, koje ostalim pregovaračima nedostaje. Oni su bili svesni da moraju da postignu sporazum, ali nisu znali kako to da urade", ispričao je kasnije Tači, objasnivši da im je međunarodna zajednica pre ulaska KFOR-a na Kosovo dala izvesna obećanja, i da su oni sada samo tražili da se ono što je obećano ispoštuje.

Nakon izlaska iz sale za pregovore, koji su po obostranom priznanju bili mukotrpni, Tači i Čeku su delovali raspoloženo i sveže, dok su predstavnici UN-a izgledali iznureno, ali zadovoljno što je postignut pozitivan rezultat.

Prema ovom sporazumu, članovi UČK-a neće više smeti javno da se pojavljuju u uniformama sa oznakama ove paravojne formacije. Umesto toga, njih 5000 biće prekomandovano u Kosovski korpus, od toga 3000 u aktivni sastav, dok će preostale 2000 biti u rezervi. Biće im dozvoljeno da zadrže dve hiljade komada oružja, koje će biti pod ključem i kontrolom međunarodne policije na Kosovu, dok će u cilju sopstvene zaštite i zaštite svojih objekata pripadnici Kosovskog korpusa moći redovno da duže 200 komada. U narednih šezdeset dana regulisaće se pitanja uniformi i amblema koje će KK-ovci nositi, a navodno je u redovima korpusa ostavljeno i deset posto mesta za Srbe i pripadnike ostalih manjina na Kosovu.

Osim toga pripadnici ove formacije moći će da traže od administracije UN-a dozvolu za nošenje ličnog naoružanja, ali izvori bliski pregovaračima sa strane međunarodne zajednice tvrde da neće biti izdato više od 200 takvih dozvola.

Iako predstavnici UN-a ovu formaciju opisuju kao civilnu, u sporazum je uneseno i to da Kosovski korpus ima humanitarne i bezbednosne zadatke. Ovo drugo je bilo naročito važno Tačiju i Čekuu, jer predstavlja kontinuitet sa oružanom formacijom, što UČK de fakto jeste. Na taj način biće zadovoljeni i brojni komandanti UČK-a, na Kosovu i šire, kojima se nikako nije dopadala ideja potpune demilitarizacije.

I dok predstavnici KFOR-a uporno demantuju da Kosovski korpus predstavlja prvi korak ka formiranju nacionalne armije kosovskih Albanaca, tamošnji Srbi i Albanaci se po tom pitanju apsolutno slažu.

Vest o potpisivanju sporazuma i formiranju Kosovskog korpusa izazvala je veliko negodovanje kod preostalih Srba na Kosovu. Srbi u Kosovskoj Mitrovici, najvećoj srpskoj enklavi na Kosovu, izrazili su sumnju da se ovde radi o prostom presvlačenju vuka u jagnjeću kožu. "No, njihov (UČK, odnosno KK) odnos prema Srbima neće se promeniti", izjavio je Oliver Ivanović, lokalni predstavnik Srba, dodajući da se ovde radi o pripremama za davanje nezavisnosti Kosovu, što Srbi nikada neće prihvatiti.

Umesto toga, Srbi su najavili moguće formiranje sopstvenih odbrambenih snaga, ne iznoseći pri tom detalje o tome koliko bi ih bilo, odakle bi se regrutovali i ko bi uopšte u njihovo ime pregovarao o tome sa međunarodnom zajednicom.

Biće da su ove pretnje ozbiljno shvaćene, te su se juče pojavili izveštaji ("Vašington post") o navodnoj infiltraciji agenata iz Srbije na prostor Kosova, sa zadatkom da špijuniraju NATO i izazovu nemire.

"Još nema razloga za zabrinutost, ali ćemo morati da obratimo malo više pažnje na granicu sa Srbijom na severu", rekao je jedan oficir NATO-a, dodajući da je primećeno kako u region Kosovske Mitrovice iz Srbije dolazi veliki broj mladih ljudi koji nemaju direktne veze sa Kosovom.

Civilni administrator Kosova Bernar Kušner izjavio je da razmišlja o uvođenju strože kontrole dolaska u Kosovsku Mitrovicu, jer "mnogo ljudi tamo dolazi nezvanično". Kušner je izrazio sumnju da su neki od incidenata u tom gradu bili organizovani spolja.

Za razliku od njih, general Majkl Džekson bio je suzdržaniji izjavljujući da "nema dokaza da su u incidente uključeni predstavnici vlasti". Njegovi pomoćnici smatraju da se pre radi o glasinama nego o stvarnim informacijama. Sve u svemu, ova priča je poslužila da se malo ublaži utisak da je međunarodna zajednica na Kosovu prosto prinuđena da pravi ustupke radikalnim Albancima.

Za razliku od Kosovskog korpusa koji nije spominjan u pregovorima između predstavnika SRJ i NATO-a (niti je nešto slično bilo tema ranijih pregovora pod patronatom međunarodne zajednice), povratak izvesnog broja srpskih policajaca i nekih jedinica jugoslovenske vojske odložen je "do daljeg".

"Još se nisu stekli uslovi neophodni za ispunjenje tog dela sporazuma", odgovaraju predstavnici KFOR-a odbijajući bilo kakav dalji razgovor na tu temu.

Uvođenjem Kosovskog korpusa na političku (i bezbednosnu) scenu Kosova kosovski problem nije se ni povećao ni smanjio već je u okviru administracije u nastajanju na neki način legalizovana "divlja gradnja". U ovom slučaju je značajnije da je u igri živaca sa Tačijem međunarodna zajednica prva trepnula. Ili je to neko od njih šeretski namignuo.