Amerika

Uragan Flojd

Četrdeset i devet ljudi izgubilo je život, a dva miliona i šesto hiljada evakuisano je iz svojih kuća prošle nedelje u najvećoj operaciji takve vrste u američkoj istoriji pred naletom uragana Flojd. Uragan jačine četiri (na skali od 5) formirao se u Atlantskom okeanu početkom meseca i postepeno dobijao na snazi pomerajući se preko Bahama ka istočnoj obali SAD. Brzina vetra u njegovom centru bila je oko 250 kilometara na sat.

Očekujući snažan udar, vlasti u pet američkih saveznih država naredile su evakuaciju, ali stvari nisu išle baš glatko. Nepregledne kolone vozila kretale su se brzinom od 3 do 5 kilometara na sat dovodeći ljude u njima do ludila.

Suprotno prvim pretpostavkama, Flojd je gotovo sasvim zaobišao Floridu, bajnu zemlju ali pretplaćenu na maltretiranja snažnih vetrova, i zaputio se ka Severnoj i Južnoj Karolini i dalje na sever, sve do Kanade. Prelaskom sa mora na kopno, izgubio je mnogo od svoje snage (i prešao iz statusa uragana u tropsku oluju), ali je ostalo sasvim dovoljno da u nekim od država priredi pravi pakao. Najviše je stradala Severna Karolina, ali ništa bolje nije prošao ni Nju Džersi čiji su delovi pretrpeli najgore poplave u istoriji.

"Sve se događalo toliko brzo da nismo stigli da reagujemo", kaže 81-godišnji Albert Klemčak, koga su novinari intervjuisali u gumenom spasilačkom čamcu u dvorištu njegove kuće. Klemčak i njegova supruga su otišli na spavanje, a kada su se probudili u prizemlju njihove kuće bilo je metar vode. Ironijom sudbine, do pre tri dana je u Nju Džersiju na snazi bilo vanredno stanje zbog suše, tako da je i zalivanje bašti bilo zabranjeno.

I dok stanovnici ovih država čekaju da se voda povuče, stručnjaci koji prate uragane najavljuju udar novog, Gerta, koji skuplja snagu u Meksičkom zalivu.

Tajpej

Katastrofalni zemljotres

Snažan zemljotres potresao je Tajvan i njegov glavni grad Tajpej u utorak nešto pre svitanja, usmrtivši 637 osoba i zarobivši još nekoliko hiljada u srušenim zgradama. Zemljotres, čiji je epicentar bio u jugoistočnoj regiji udaljenoj 140 kilometara od glavnog grada Tajvana, oštetio je elektroenergetski sistem ostavljajući veći deo ostrva bez struje, uništio je na hiljade zgrada i naterao stanovništvo da dan i narednu noć provede pod vedrim nebom.

Jačina zemljotresa u epicentru bila je 7,6 stepeni Rihterove skale (nedavni katastrofalni zemljotres u Turskoj bio je jačine 7,3). Svedoci opisuju zlokobno ljuljanje zgrada, stvari koje lete na sve strane i pucanje vodovodnih cevi, tako da se voda slivala sa zidova.

Svedoci zemljotresa bili su i mnogi poslovni ljudi sa Zapada, kao i veliki broj novinara koji su došli na Tajvan da izveštavaju o 50. godišnjici proglašenja Narodne Republike Kine, koja pada 1. oktobra. Kina Tajvan smatra svojom teritorijom koja se nelegalno suprotstavlja upravi iz Pekinga; kineski predsednik Đang Cemin izrazio je saučešće i ponudio pomoć Tajvanu.

London

Špijun stoleća

Britansku javnost uzdrmalo je otkriće da je špijun koji je, između ostalog, odao Sovjetskom Savezu ključne informacije o britanskoj atomskoj bombi - osamdesetsedmogodišnja penzionerka koja u svom vrtu u Južnom Londonu gaji jabuke i kuva džem.

Bivši novinar lista "Gardian" Dejvid Rouz otkriva tajni život Melite Norvud u BBC seriji pod nazivom Špijunske igre. "Ona živi tiho i mirno i ostavlja utisak slatke male bake", kaže on.

Tajni život gospođe Norvud razotkriven je 1992. godine, kada je bivši šef arhive strane obaveštajne službe KGB-a prebegao na Zapad noseći sa sobom spisak imena, među kojima i ime sekretarice nižeg ranga jednog naučnog instituta. Ispostavilo se da je tajnu znao samo suprug Melite Norvud, koji je time bio užasnut. Niko drugi, čak ni njena ćerka, nije ni pretpostavljao da gospođa Norvud vodi dvostruki život.

"Britanska obaveštajna služba nije je nikada ispitivala", kaže Dejvid Rouz koji je proveo 18 meseci radeći na seriji. "Vođena je duga birokratska rasprava da li joj treba suditi, ali je na kraju odlučeno da to nije u interesu javnosti. U međuvremenu niko iz britanske obaveštajne službe nije smeo da joj pristupi i rizikuje ometanje eventualnog sudskog procesa."

U dvočasovnom intervjuu, Melita Norvud je priznala da je odavala tajne Sovjetskom Savezu sve do 1972. godine, kada je penzionisana, kao i da je ponosna na to budući da je bila komunista i da je verovala da je Sovjetski Savez država koja nudi ljudima bolje obrazovanje, standard i socijalnu i zdravstvenu zaštitu. Odavanje podataka o atomskoj bombi koji su omogućili Sovjetskom Savezu da za manje od godinu dana odgovori istom merom ona smatra fer raspodelom. Sasvim je jasno da je takva raspodela mogla dovesti do svetske katastrofe, ali je, s druge strane, možda i sprečila razbuktavanje nuklearnog rata.

"Amerikanci bi verovatno upotrebili nuklearno oružje u Korejskom ratu da nisu bili svesni da će Sovjeti odgovoriti istom merom", kaže Rouz.

U razgovoru sa vremešnom špijunkom, čovek stiče utisak da nju ništa od svega ovoga ne interesuje preterano.

"Ona nije sofisticirana osoba koja razmišlja o tome da li je mogla uništiti svet ili ga je spasila. Iako je bila veoma bitan špijun i dobila najviše odlikovanje Sovjetskog Saveza, ona poriče važnost svoje uloge, tvrdeći da nije imala predstavu koliko je sve to važno. Ipak, teško je reći da li govori istinu ili zavarava sebe na način na koji je zavarala tolike ljude u prošlosti", kaže Dejvid Rouz, i priznaje: "Melita Norvud je vrlo fina gospođa. Niko nikada ne bi na nju posumnjao ."