Život i propisi

Kada će biti ukinuto ratno stanje

Dr Zorica Radović iz Instituta za evropske studije kaže: "Potez je na većim strankama u skupštini. Neka se ne izgovaraju nedemokratskom vlašću - imaju dovoljno poluga da u skupštini pokrenu to pitanje"

Uprkos zvaničnom proglašenju ratne pobede i postizanja mira, građani će - sudeći po zvaničnim izjavama - još čekati da se ukine ratno stanje uvedeno 25. marta. Samim tim, do daljeg će postojati zvanična cenzura štampe, pravo organa bezbednosti da upadaju građanima u stanove i da im oduzimaju automobile, brojna finansijska i druga ograničenja u poslovanju.

Savezni premijer Momir Bulatović izjavio je u intervjuu podgoričkom "Danu" da je "neophodno da zažive bezbednosne strukture predviđene Rezolucijom Saveta bezbednosti i da se ostvari garantovana sigurnost svih građana Kosova i Metohije. Neophodno je da bombardovanje zvanično bude prekinuto i da mehanizmi i instrumenti mira počnu da funkcionišu. Čim se to ostvari, savezna vlada predložiće saveznoj skupštini da donese odluku o prestanku vanrednog stanja."

Radmilo Bogdanović, član Glavnog odbora Socijalističke partije Srbije, najavio je jagodinskoj televiziji "Palma plus" da će do ukidanja ratnog stanja u Srbiji i SRJ doći "uskoro, možda odmah posle utvrđenog povlačenja naših vojnih i policijskih snaga sa Kosova i Metohije" (rok za to je u nedelju, 20. juna).

VLADA I SKUPŠTINA: Ukidanje ratnog stanja dosad je najglasnije tražio Srpski pokret obnove, čiji se predsednik Vuk Drašković još za vreme vazdušnih udara suprotstavljao nekim od uredbi koje su donesene na osnovu ratnog stanja. Tokom protekle nedelje, SPO je ponovo zahtevao da savezna vlada "bez daljeg oklevanja" ukine ratno stanje, kao i da u Srbiji i SRJ budu ukinute sve uredbe donete "uz pozivanje na stanje rata". "Savezna vlada je čestitala građanima mir, ne objašnjavajući kakav je to mir u ratnom stanju i sa kime je to naša država sad u ratu", rečeno je u saopštenju te stranke, uz napomenu da su "domaći ekstremisti u ratu sa samim mirom i da, zadržavajući ratno stanje, nastoje da produže vladanje strahom i naredbama".

I predsednik Vlade Crne Gore izjavio je da bi što pre trebalo ukinuti ratno stanje u SRJ, s posebnim osvrtom na sledeće: "Onog momenta kad je potpisan Vojno-tehnički sporazum, trebalo je odmah ići u demobilizaciju i omogućiti građanima koji su bili u ratnim jedinicama Vojske Jugoslavije na prostoru Crne Gore da se vrate svojim redovnim aktivnostima."

Savez za promene takođe se izjasnio za ukidanje ratnog stanja, ali Vojislav Koštunica, predsednik DSS-a, ne misli tako: "Još nema valjanog razloga za ukidanje ratnog stanja", rekao je on, objašnjavajući da na teritoriju Kosova ulaze strane trupe, da Srbi napuštaju tu Pokrajinu, da se dešavaju incidenti između pripadnika UČK-a, NATO-a i kosovskih Srba. Još jedan razlog je u tome što je NATO samo suspendovao, a ne i konačno prekinuo vazdušne udare.

I zaista, nije realno očekivati ukidanje ratnog stanja pre nego što NATO objavi da je završio sa vazdušnim udarima. Severnoatlantska alijansa saopštila je da će to učiniti kad bude završeno povlačenje svih jugoslovenskih i srpskih snaga bezbednosti sa Kosova, što znači da se takvoj odluci valja nadati naredne nedelje. Posle toga bi, po zakonu, Skupština SRJ morala da donese odluku o prekidu ratnog stanja.

Istina, savezni parlament je po Ustavu trebalo i da uvede ratno stanje, ali ga je umesto toga uvela jugoslovenska vlada. Jedini Ustavom opravdani razlog da Vlada preuzme te ingerencije jeste nemogućnost skupštine da se sastane, a dokaz da je parlament mogao da se sastane jeste u tome što je - u vreme ratnog stanja - održana sednica posvećena savezu Jugoslavije sa Rusijom i Belorusijom. Tom prilikom nije potvrđena odluka Vlade o uvođenju ratnog stanja, mada nije ni od koga ni osporena.

POSLANIČKA MOĆ: Pravnici kažu da kad skupština tad nije obavila svoj posao, trebalo bi bar naknadno da potvrdi odluku o uvođenju ratnog stanja kao i sve odluke koje je u međuvremenu donela savezna vlada, a koja se odnose na pitanja iz nadležnosti jugoslovenskog parlamenta.

Skupština SRJ ne mora da čeka odluku Vlade da bi ukinula ratno stanje. Ona to može učiniti sama. Recimo, ako bi 20 poslanika iz stranaka koje su se već izjasnile za ukidanje ratnog stanja zahtevali sazivanje skupštinske sednice - ona bi morala biti sazvana (što, naravno, ne znači da bi dovoljno poslanika glasalo za ukidanje ratnog stanja). Tim povodom dr Zorica Radović iz Instituta za evropske studije kaže: "Potez je na većim strankama u skupštini. Neka se ne izgovaraju nedemokratskom vlašću - imaju dovoljno poluga da u skupštini pokrenu to pitanje."

Odluka o ukidanju ratnog stanja morala bi, prema tumačenju pravnika, biti propraćena odlukama o ukidanju svih ponaosob uredbi koje su donete uz pozivanje na takvo stanje (u svim tim uredbama inače i piše da su donete za vreme trajanja ratnog stanja). Ukoliko bi vlast želela da produži trajanje nekog od tih mnogobrojnih propisa - na primer neki od onih koji se odnose na obavezu materijalnih davanja - jedini legalni put bio bi da se takav propis stavi u formalnu skupštinsku proceduru, pa ako se poslanici izjasne za to, da uredba preraste u zakon. Dakle, produženje važnosti bilo koje Vladine uredbe - bilo onih koje se odnose na ograničenja prava čoveka i građanina ili, recimo, na obaveze privrednika - posle donošenja odluke o ukidanju ratnog stanja bilo bi nezakonito.

RAZLIČITI ARŠINI: Od uvođenja ratnog stanja doneto je na desetine takvih uredbi, i to u okviru sva tri (odnosno, dva) pravna sistema koji i u miru i u ratu nekako koegzistiraju u ovoj zemlji: savezni, srpski i crnogorski (na saveznom nivou i u Crnoj Gori uredbe donose vlade, a u Srbiji to čini predsednik). Kao što se u postojećim odnosima u federaciji i moglo očekivati, donošene su uredbe sa različitim predznakom. Propisi koji su uveli cenzuru štampe, zabranu izlaska muškaraca iz zemlje i ograničavali okupljanje građana nisu važili u Crnoj Gori, koja - pošto ne priznaje saveznu vladu - nije priznala ni njenu odluku o ratnom stanju ni prateće uredbe koje su odatle proizašle. Miodrag Vuković, savetnik predsednika Crne Gore, ističe da je sve vreme rata bez ikakvih ograničenja izlazio list Socijalističke narodne partije Momira Bulatovića "Dan" prepun najtežih optužbi na račun legalne vlasti u toj Republici i da su održavani mitinzi sa sličnim političkim predznakom, dok se u medijima u Srbiji nije mogao pojavljivati niko iz zvanične Crne Gore. U toj Republici su, prema Vukovićevom tumačenju, donošene antiratne uredbe koje su proizilazile iz ratnog stanja (zvanično nazvanog "novonastalo stanje"), s ciljem da se obezbede funkcionisanje civilne vlasti, snabdevanje, spoljna trgovina.

U svakom slučaju, republički parlamenti trebalo bi da se pozabave ukidanjem uredbi republičkih izvršnih vlasti. U Srbiji, kao i na saveznom nivou, možda će to inicirati SPO.