Nakon izbora za Evropski parlament

Odrastanje zelenih

Činjenica da je, uprkos tome što su izbori u nekim zemljama petnaestorice obavezni po zakonu, stopa neizlaska birača dostigla u proseku "istorijskih" 51 odsto bacila je u brige ubedljivu većinu evropske političke klase

Specijalno za VREME iz Brisela

Kud se dedoše evropski birači - glavno je pitanje koje postavljaju analitičari širom Evropske unije posle višeznačnih "istorijskih rezultata", koje su iznedrili prošlonedeljni izbori za Evropski parlament. Nesumnjivo, glavni "istorijski" ishod je da su, prvi put otkako postoji Evropski parlament, partije desnice, okupljene u grupaciji "Evropska narodna stranka", postale glavna politička snaga sa 230 od ukupno 626 izabranih poslanika. Sasvim neočekivani ubedljivi poraz doživela je grupacija socijalističkih stranaka, koje su izgubile 33 poslanička mesta i sad imaju 181 poslanika. Liberali su treća snaga sa 50 poslanika, ali su zapažen, opet "istorijski" uspeh postigli evropski "zeleni", koji su postali četvrta po snazi grupacija u Evropskom parlamentu, sa 36 poslanika. "Zeleni su odrasli"- napisao je jedan evropski komentator, sažimajući opšta priznanja evropskim strankama "zelenih" koje su vrlo pronicljivo i jasno zaigrale na osećanje ugroženosti svojih sunarodnika, kad su u pitanju egzistencijalna pitanja očuvanja životne sredine i, naročito, neodgovornosti i ošljarenja vlasti - i nacionalnih i evropskih - kada je reč o ispravnosti hrane. Afere sa "ludim kravama", dioksinom u pilićima, jajima, mleku, govedini, svinjetini , kao i najnoviji skandal sa povlačenjem na desetine miliona boca i konzervi "koka-kole", "fante", "sprajta" u Belgiji i Francuskoj - više su od vrha ledenog brega na koji lako može da se nasuče većina evropskih vlada i struktura Evropske unije.

NEZADOVOLJSTVO U TANJIRU: Jednostavno rečeno, stanovnici kontinenta su koječim što čine njihove vlade vrlo nezadovoljni, a naročito kad to zaista i okuse u svom tanjiru. Ili kada, nakon velikih zaklinjanja "narodnih" partija - na primer socijalista i socijaldemokrata koji vladaju u jedanaest zemalja EU - da će voditi računa i o "malom čoveku", na kraju ispadne da one i te kako vode računa o krupnom kapitalu, modernizaciji, svetskoj podeli rada, a nezaposlenost raste, socijalne pogodnosti se ukidaju, uvodi privatno penziono i socijalno osiguranje koje se plaća iz sopstvenog džepa. Tu su, recimo, omanuli nemački socijaldemokrati, isto kao i britanski laburisti.

Nemački kancelar Gerhard Šreder će svakako imati o čemu da porazmisli posle evropskih izbora, jer sve analize govore da "istrajavanje na pitanju Kosova" nije donelo očekivane poene već je prvenstveno za Nemce, ali i mnoge druge Evropljane bilo važnije i bolnije to što su rezultati u suzbijanju nezaposlenosti mršavi, privredni rast nizak, euro sve slabiji (mnogi misle upravo zbog rata na Kosovu, pripisujući čak s tim u vezi "zle primisli" Amerikancima).

Britanski premijer Toni Bler potučen je od "euroskeptika". Glasovi su otišli konzervativcima koji su iskoristili njegovu mlaku kampanju čiji je cilj bio da pripremi odluku vlade u Londonu o priključivanju funte u euro. Sama činjenica da je, uprkos tome što su izbori u nekim zemljama petnaestorice obavezni po zakonu, stopa neizlaska birača dostigla u proseku "istorijskih" 51 odsto bacila je u brige ne samo ubedljivu većinu evropske političke klase koja se snažno zalaže za dalje jačanje ekonomsko-monetarne, političke, pa i, što je više moguće, odbrambeno-bezbednosne zajednice zemalja EU već je i celokupnoj javnosti petnaestorice postavila ključno pitanje reprezentativnosti ustanova Unije i merila, programa i ideja kojima se rukovode građani. Jer, ako je uglavnom razumljivo da je u antievropski nastrojenoj Velikoj Britaniji na izbore za Evropski parlament izašao tek svaki četvrti građanin sa pravom glasa, onda je sličan "istorijski brojkot" evropskih izbornih kutija teško shvatiti u veoma proevropski orijentisanoj Holandiji, gde je 70 odsto birača više volelo da ostane kod kuće, ili prve dane istinskog leta provede na Severnom moru...

Ipak, sa sigurnošću se može reći da je pravi zalog izlaska na izbore za nadnacionalni parlament petnaestorice bio nedovoljno jasan u svim zemljama EU. I to uprkos činjenici što su njegovi direktno birani poslanici na temelju najnovijeg ugovora iz Amsterdama o jačanju ekonomsko-monetarne i političke unije dobili mnogo veća ovlašćenja. Evropski parlament je svoju novu moć jasno pokazao još u januaru, kada je praktično oborio Evropsku komisiju (evropsku "vladu") zbog krupnih propusta u radu njene administracije i slučajeva čiste korupcije. Evropski parlament odobrava izbor nove Komisije, može uticati na postavljanje i smenjivanje evropskih komesara - "ministara", daje konačnu reč o budžetu EU...

LOVCI I KOMUNISTI: Ali, kažu analitičari, narod zna da o svemu istinski odlučuje Savet ministara Evropske unije i da se ključni zakoni i dalje donose u nacionalnim parlamentima... bar za sada. Ubuduće će ustanove Unije, uključujući i Evropski parlament, imati presudnu reč i na onim područjima koja su od životne važnosti za svakodnevicu evropskih građana. U međuvremenu se dogodilo to što se dogodilo. U suštini, one stranke koje su kampanju za Evropski parlament usmerile na konkretne probleme koji tište žitelje petnaestorice, odnosno koje su jasno govorile da ne žele više Evrope na uštrb nacionalne nezavisnosti i prenošenja suvereniteta na zajedničke evropske ustanove - privukle su birače koji isto misle. Tipičan je primer Francuske, gde je stranka predsednika Žaka Širaka ubedljivo potučena, dok je "izvorni degolista" Šarl Paskva , bivši ministar unutrašnjih poslova, izbio na drugo mesto (prvi su, inače, nadmoćno socijalisti), zalažući se za Evropu u kojoj nikako ne bi bio okrnjen suverenitet nacija (država). Drugim rečima, Paskva je jasno bio protiv "federalizacije" i stvaranja nadnacionalnih "sjedinjenjih država Evrope". Iako je većina Francuza za evropsku integraciju, mnogi nisu glasali rukovođeni tim pobudama već su, na primer, čak deset odsto glasova dali "zelenima", koji su tražili da se glavna energija vlasti usmeri na poboljšanje kvaliteta života...

Najzad, potpuno neobično za evropske prilike bilo je i to što je grupacija francuskih lovaca, na listi "Lov, ribolov, priroda i tradicije", prvi put uspela da dobije toliko glasova da će imati čak šest poslanika u Evropskom parlamentu. "Lovci" su dobili 6,7 odsto glasova, što je skoro u dlaku isto koliko je dobila i Komunistička partija Francuske. Dok su komunisti istrajavali na svojim ideološkim načelima, lovci i ribolovci su građane privukli zalaganjem za "zdrav život u prirodi", a protiv "pariskih i briselskih mondena... plaćenih da nas samo emmerder" - što je na francuskom glagol koji nimalo nije učtiv, ali je vrlo ilustrativan.

Nemačka

Poraz oportunizma

Najznačajnija poruka koja može da se izvede iz ishoda izbora za Evropski parlament u Nemačkoj jeste da se građ anstvo sve manje zanima za tu ustanovu od koje zapadnoevropski političari očekuju presudnu ulogu na putu objedinjavanja kontinenta. Tek nešto više od polovine birača iskoristilo je mogućnost da se izjasni ko će ih zastupati u Briselu i Strazburu. Pri tom Nemci čine većinu izbornog tela Evropskog parlamenta.

Od te polovina 48,7 odsto dalo je svoje poverenje partijama opozicione konzervativne hrišćanske unije (CDU/CSU), dok su vladajuće socijaldemokrate (SPD) spale na 30,7 odsto, a njihov manjinski partner u Bonu, partija "zeleni/savez 90", na 6,4 odsto. Partija demokratskog socijalizma (PDS) bivših istočnonemačkih komunista ušla je prvi put u Evropski parlament sa 5,8 odsto.

Barem što se tiče uspeha PDS-a, kriza na Kosovu i rat Severnoatlantskog pakta protiv SRJ odigrali su, prema prevlađ ujućem mišljenju, izvesnu ulogu. Niko drugi nije tom odlučnošću odbio rat poput PDS-a, tako da je opravdana pretpostavka da je deo razočaranih birača SPD-a i "zelenih" ovog puta glasao za istočnonemačku partiju.

U tom sklopu mogu da se delimično tumače i gubici "zelenih", pa i socijaldemokrata. Međ utim, presudno za "veliku pobedu" konzervativaca, kako je ocenio minhenski vladi blizak dnevnik "Zidojče cajtung", jeste nezadovoljstvo smušenim i često protivrečnim unutrašnjopolitičkim potezima vlade. Nijedan potez nove postave u Bonu - izabrane prošlog septembra - nije prošao a da nije bilo izmena, dopuna, pritajenih sukoba i otvorenih svađ a. Od ambiciozno zamišljenih novih zakona o državljanstvu, poreskoj reformi, gašenju atomskih centrala i još mnogo čemu drugom na kraju jedva da je ostalo mnogo šta "reformskog".

Prevladalo je prilagođ avanje (neki su to nazvali oportunizmom) zahtevima grupa za pritisak i drugih izvora moći u državi.

Kancelar Gerhard Šreder izjavio je da je "shvatio" birače koji od vlade očekuju "slično dobre rezultate" na polju unutrašnje i privredne politike, kao što ih je, prema njegovom ubeđ enju, vlada ostvarila na području spoljne i odbrambene politike. Time je, posredno, s jedne strane želeo da istakne da veruje da je nemačka politika u odnosu na kosovsku krizu bila uspešna, kao i da zatraži razumevanja za to što je rat na jugoistoku Evrope onemogućio da se vlada usredsredi na unutrašnje probleme.

Sastanak šefova država ili vlada grupe sedam vodećih industrijskih država Zapada i Rusije krajem ove sedmice u Kelnu biće prilika za Šredera da ublaži odraze poraza na izborima za Evropski parlament.

Ruku pod ruku sa američkim i ruskim predsednikom, Šreder će svakako dobiti pozitivan publicitet. Naravno, niko neće biti zavaran time: izbori se dobijaju na unutrašnjim temama, ne preko svetske politike.

Možda je Šrederu u izvesnoj meri i olakšano: Evropski parlament zaista nema mnogo uticaja, tako da je "crveno-zelena" koalicija u Bonu u suštini samo nešto malo oštećena, što se tiče njenog ugleda u javnosti. Sasvim drugačija priča biće ako se gubici ponove na nekim od narednih pokrajinskih izbora u Nemačkoj.

Španija

Dva pobednika, jedan gubitnik

"Narodna partija" (PP) potvrdila je primat, ali su socijalisti (PSOE) znatno smanjili razliku tako da su zadovoljni i jedni i drugi, dok je Ujedinjena levica (IU) doživela debakl što je Hulia Angitu navelo na podnošenje ostavke

Izlazak španskih birača na birališta (64,3, odnosno 5,3 odsto više nego pre pet godina) nije bio bitan samo za sastav budućeg Evropskog parlamenta već je bio važan i za domaću političku scenu pošto su u 13 od 17 provincija birani regionalni, a u gradovima (tih provincija) lokalni organi vlasti. Vladajuća Narodna partija (PP) osvojila je 39,59 odsto glasova i dobila 27 poslaničkih mesta, jedno manje nego pre četiri godine dok su opozicioni socijalisti (PSOE) privukli 35,41 odsto birača i došli do 22 evro-poslanika, dva više nego što su imali. Ishod je zadovoljio obe najveće partije čiji su lideri još iste večeri požurili da rezultate prodaju kao "svoju veliku pobedu".

Na neki način, i jesu u pravu. "Narodna partija" je potvrdila primat, i sa te strane ima razloga za zadovoljstvo, mada rezultat nije ubedljiv kako se očekivalo i da je reč o parlamentarnim izborima Asnar opet ne bi mogao da ima apsolutnu većinu. Sa druge strane, socijalisti su, posle mnogo unutrašnjih previranja i odustajanja Hose Borela od predsedničke trke (još uvek su bez kandidata koji će se na narednim izborima suprotstaviti Asnaru), smogli snage za evidentni oporavak, dobili su 5 odsto glasova više nego na evro-izborima 1994, ali ono što ih posebno raduje jeste pobeda u nekim provincijama i gradovima u kojima su dosad na vlasti bili "populisti". Socijalisti nisu "ukrali" glasove "narodnjacima" već Ujedinjenoj levici koja je doživela debakl i sa 13,4 odsto i 9 evro-poslanika iz 1994. spala na 5,8 odsto i samo 4 evro-poslanika.

Kao posledica evidentnog gubitka poverenja birača, komunista Hulio Angita, koordinator Ujedinjene levice, podneo je ostavku, ali je zamoljen da ostane još malo dok se "ne pronađe naslednik". Problem je što je Ujedinjena levica bila personifikovana u liku Angite i što pravog naslednika, bar zasad, nema.

Na domaćem terenu posle nedeljnih izbora nastaje vreme paktiranja i stvaranja najrazličitijih koalicija, jer je malo gradova u kojima jedna partija ima apsolutnu većinu. Takav je slučaj, recimo, u Barseloni gde su katalonski socijalisti na čelu sa gradonačelnikom Đoanom Klosom "rasturili" rivale iz "Konvergenicije i Unije" (vladajuće partije u Kataloniji), što je značajno upozorenje "večitom" Đordi Pužolu pred autonomne izbore na kojima će mu protivkandidat biti popularni socijalista Paskual Maragalj, bivši gradonačelnik. "Narodna partija" će sada biti na vlasti u 6 provincija (do nedelje je imala većinu u čak 11 ), socijalisti u 4 dok u 5 sve zavisi od postizbornih paktova. U preostale dve provincije, Baskiji i Kataloniji, na vlasti su koalicije nacionalnih partija, u Baskiji od prošlog oktobra vladaju "Baskijska nacionalna partija " (PNV) i "Eusko Alkartasuna (EA), a u Kataloniji, gde su izbori zakazani za jesen, odavno vlada "Konvergencija i Unija" (KiU).

I za kraj španske priče osvrt na "fenomen Hil". Kontroverzni Hesus Hil, poznat kao predsednik i vlasnik fudbalskog kluba Atletiko Madrid ali i kao gradonačelnik Marbelje, još jednom je do nogu potukao svoje rivale u Marbelji (ima 15 poslanika - prema 3 PP i 2 PSOE), potvrdio je vlast u susednoj opštini Estopona, ima većinu u Rondi, a svoju "teritoriju" proširio je na La Lineu, preko puta Gibraltara, gde je njegov kandidat osvojio čak 17 poslaničkih mesta, dok su PP i PSOE dobili samo četiri. Štaviše, Hil , čija se partija zove "Grupo Independiente Liberal" i čija početna slova u španskom daju njegovo prezime "Hil", po prvi put se kandidovao u Seuti i Melilji, španskim gradovima na afričkom tlu. U Seuti je ubedljivo pobedio, u Melilji ima većinu i moraće sa nekim da paktira da bi vladao. I sve to u vreme kada tužilac iz Malage traži za njega 34 godine zatvora i 25 miliona maraka kazne, a za njegovog sina Migel Anhel Hila, direktora Atletiko Madrida, 27 godina zatvora. Otac i sin Hil optuženi su za malverzaciju i falsifikate u vezi sa reklamom "Marbelja" na prsima igrača Atletika. Hil je zbog toga ovog proleća bio uhapšen ali je pušten uz kauciju od 100 miliona peseta (1,2 miliona maraka). Sve to nije mu smetalo da trijumfuje na izborima i dovede u stanje očaja svoje brojne neprijatelje koji uporno dokazuju kako je on "opasan čovek", ali "glupi" birači nikako to da shvate...