Euro-basket '99.

Juriš na het-trik

I bez Đorđevića i Rebrače Jugoslavija stiže u Francusku kao prvi favorit sa željom da potvrdi dominaciju evropskom scenom

Ako se pogledaju sastavi 16 reprezentacija koje ovih dana stižu u Francusku na 31. šampionat Evrope, prvi zaključak je da ćemo imati jedno od najkvalitetnijih takmičenja u poslednjih nekoliko godina. Autsajdera, osim donekle Mađarske i Češke, gotovo i da nema.

Evropsko prvenstvo 1997. u Barseloni i svetsko prošle godine u Atini bili su obeleženi odsustvom mnogih zvezda, što, naravno, nimalo ne umanjuje uspeh našeg državnog tima koji je oba puta bio najbolji.

Posebno je bio impresivan prošlogodišnji uspeh u Atini jer u ekipi nije bilo Divca i Danilovića, a Đorđević je igrao "jednom nogom".

"Plavi", doduše, ni ovog puta neće biti kompletni jer su zbog povreda otkazali Đorđević i Rebrača, ali smo u međuvremenu dobili tri sjajna igrača i vratili Divca koji je planirao da se od reprezentacije oprosti iduće godine u Sidneju ali ga je napad NATO-a na Jugoslaviju naterao da se već ovog leta još jednom stavi pod zastavu i povede ekipu ka novom evropskom zlatom.

IPAK "DRIM TIM": Trojica novajlija su Predrag Stojaković, Dragan Tarlać i Milan Gurović, "naši Grci" koji su posle silnih peripetija i dugog čekanja stekli pravo da bez problema po sopstveni status igraju za "plave". Tarlać se vraća u reprezentaciju posle punih 8 godina, poslednji put je igrao kao junior još na Svetskom prvenstvu u Edmontonu 1991, zajedno sa Rebračom i Bodirogom. Druga dvojica nikada nisu igrala ni za jednu mlađu selekciju Jugoslavije jer su iz zemlje otišli maloletni, u vreme sankcija kada se uopšte nije igralo. U međuvremenu su stigli do NBA (Stojaković) i Barselone (Gurović) i u njima smo, odjednom, dobili dugoročno rešenje za poziciju "trojke". Oni su pravi naslednici Žarka Paspalja, mada se mora priznati da je Milenko Topić poslednjih godina igrao vrlo dobro i dao pun doprinos osvajanju svih medalja, ali s obzirom na to da je 30-godišnjak svakako nije perspektivan iako još puno može da pruži. Ipak, najveći dobitak je povratak Divca koji je i sa jednim treningom u utorak odigrao 23 minuta protiv Grčke i sa lakoćom dao 9 poena, uhvatio 4 lopte i podelio 4 asistencije. U njemu je Jugoslavija dobila lidera, igrača oko koga se sve okreće, dobila je i "nevidljivih" desetak poena u vidu kredita koji će sudije, iz respekta prema njemu, indirektno omogućiti našem timu jer je nepisano pravilo da se imena od autoriteta štite u svakom pogledu dok se novajlije i igrači bez velike reputacije "seku" na svakom koraku. Sve u svemu, i bez Đorđevića i Rebrače imaćemo u Francuskoj "dream team", mada izvođenje najjačeg mogućeg sastava i juriš na zlatnu olimpijsku medalju, jedinu koja nedostaje ovoj generaciji, ostaje cilj za Sidnej.

VIŠAK: Naš glavni problem jeste nedovoljna pripremljenost. Divac je stigao deset dana pred početak prvenstva, Tarlać i Tomašević bili su povređeni, Danilović se još uvek nije sasvim oporavio, još neki igrači povremeno su ispadali iz stroja zbog lakših povreda tako da je trener Željko Obradović muku mučio na trenizima, ali ni on ni igrači nisu navikli na kuknjavu. Poslednja nedelja rada, sa dve utakmice protiv Grčke (obe dobijene) i dve u Kaunasu (17. i 18. juna) ipak su protekle u punom sastavu, pravi ritam počeo je da se hvata a Obradoviću ostaje najteža odluka: dvojica igrača moraće posle Kaunasa kući. Igor Rakočević nije ni putovao u Litvaniju jer se tokom priprema u Atini nije oporavio od povrede i nije ozbiljno ni konkurisao za mesto među 12 putnika, sada ostaje da Obradović i Ivković kažu koja su dvojica višak. Gledajući profil igrača, logično je da Lukovski ostane kao zamena Saši Obradoviću na mestu pleja, a isto je tako logično da Predrag Drobnjak bude zamena za trojicu pravih centara - Divca, Tarlaća i Tomaševića. Preostaju krila i bekovi. Pod pretpostavkom da su Stojaković i Gurović, kao budućnost naše košarke, nedodirljivi, a univerzalni Bodiroga i Topić neophodni, izbor se svodi na bekove - šutere, ispada da između Danilovića, Berića, Lončara i Šćepanovića treba tražiti dvojicu viška, a pošto je Danilović nesporan, izbor se svodi na preostalu trojicu. Naravno, ako se sa celom "varijantom" složi Obradović. Manje je verovatno, ali moguće, da jedan od žrtvovanih bude Drobnjak a da "četvorku" po potrebi igraju Stojaković, Gurović ili Topić.

RIVALI: "Plavi" su u grupi sa Francuskom, Izraelom i Makedonijom.

Jedini pravi rival je Francuska, vrlo jaka na svom terenu, ali čak i poraz ne menja ništa bitno jer tri tima idu dalje, u drugu fazu. Tamo nas čekaju Rusija, Španija i Slovenija (uz pretpostavku da će Mađarska otpasti). Stari znanci i stare mušterije, ne bi smelo biti (veći) problem s tim što je i poneki eventualni kiks nebitan jer 4 tima idu dalje. Nama će tih 6 utakmica dobro doći za uigravanje i pravo EP za nas počinje 1. jula četvrtfinalnim duelom u kome prava na grešku neće biti, isto kao i kasnije u polufinalu i (nadamo se) u finalu.

U četvrtfinalu rival bi mogla da bude Hrvatska ili Litvanija, u polufinalu "vidimo" Francuze, u finalu Litvance ili Ruse...

FAVORITI: Osim Jugoslavije, koju svi vide kao prvog favorita, na najviši plasman mogu da računaju izvrsni Litvanci, opet sa Sabonisom u timu i nizom igrača Žalgirisa koji je u aprilu postao prvak Evrope, zatim Francuzi koji šansu vide u domaćem terenu ali i solidnom timu, potom iskusni Rusi (mada bez odličnog centra Mihajlova ali sa dolazećom zvezdom Kirilenkom). Ostali (Španija, Italija, Hrvatska, Grčka, Slovenija...) kao prioritetni cilj imaće plasman za Sidnej što donosi jedno od prvih pet mesta (ne računajući već kvalifikovanu Jugoslaviju).

ZVEZDE: U Francuskoj će se na okupu naći desetak sadašnjih, budućih i bivših igrača NBA. Naš tim jedini sa dvojicom (Divac i Stojaković), a zanimljivo je da će još jedan igrač njihovih "Kingsa" iz Sakramenta biti prisutan, reč je o Francuzu Abdul-Vahadu.

Još dve NBA zvezde, Hrvat Toni Kukoč iz Čikaga i Litvanac Arvidas Sabonis iz Portlanda, igraće za svoje selekcije, a za Mađarsku će nastupiti Kornel David, Kukočev klupski drug iz Čikaga u poslednjoj sezoni. Tu je i Slovenac Marko Milić, član Finiksa.

Od onih koji su bili u NBA, najveća zvezda je Predrag Danilović, od onih koji će se oprobati naredne ili narednih sezona, tu su Mirsad Jahović, alijas Turkčan (Turska), član Njujork Niksa, zatim Izraelac Odet Kataš, naš "atinski bog" Bodiroga, Francuz Rigodo, neko od talentovanih Litvanaca i sigurno još dosta igrača koje će gomila "skauta" iz NBA pažljivo pratiti tokom dve nedelje šampionata.

BALKANSKO PRVENSTVO: Po prvi put u istoriji evropskih šampionata svih pet država bivše SFRJ plasiralo se za završni turnir 16 najboljih zemalja i to potvrđuje u kom se delu Evrope igra najbolja košarka. Ono što je Boša Tanjević, danas selektor Italijana, u šali prorekao juna 1991. u Rimu, za vreme poslednjeg trijumfa bivše Jugoslavije, sada se ostvaruje. A svojim prijateljima Italijanima je poručio:

"Budite zadovoljni dok smo jedna država, kad se podelimo na pet, tek onda nećete videti medalju."

Jedino što dalekovid Boša nije predvideo bio je način naše podele. A kako je krenulo, niko se ne bi iznenadio ako se u Turskoj 2001. pojavi i šest reprezentacija bivše nam zajedničke države.

Bilo kako bilo, u Francuskoj ćemo imati mini-prvenstvo bivših jugoslovenskih republika, a ako se doda učešće Grčke i Turske, dobijamo prošireno "Balkansko prvenstvo"...

POLITIKA: Učešće "plavih" više nije pod znakom pitanja, ali posle svega što je o Srbima poslednjih meseci napisano u francuskoj i međunarodnoj štampi, vrlo je verovatno da će naš tim na svim utakmicama imati protivnika više - publiku. Igrači moraju biti spremni na neprijatne ambijente, možda i na neku provokaciju, ali kada su rukometaši u Egiptu, pripremajući se u težim uslovima od košarkaša, mogli da izdrže sve i stignu do bronzane medalje, verujemo i da će iskusni košarkaši osvetlati obraz i da će po treći put zaredom postati prvaci Evrope kompletirajući seriju sjajnih rezultata od povratka na međunarodnu scenu 1995: evropske titule '95. i '97, svetska '98. i olimpijsko srebro '96.

Napred, "plavi".

Vladimir Stanković