Mađarska inicijativa

Vojvođansko "hilovanje"

Najnovija ponuda Jožefa Kase o političkim okvirima samouprave u Vojvodini može biti dobar test za proveru ima li šanse za napuštanje strogo nacionalnih filozofija i opsesija

Jožef Kasa, gradonačelnik Subotice i predsednik Saveza vojvođanskih Mađara, od decembra uzaludno telefonira predsedniku SR Jugoslavije Slobodanu Miloševiću. Kasa kaže da je naišao na nevidljivi zid ćutanja koji ne zna kako da tumači. S jedne strane su iz ovog i bliskih kabineta govorili "vrata su ti uvek otvorena", "dođi kad si u Beogradu", "ako nešto ne ide - svrati ", sa druge ono "nije tu, doći će kasnije, vratiće se". Međutim, predsednik Saveza vojvođanskih Mađara, najjače vojvođanske mađarske stranke, ne sedi uz telefon skrštenih ruku: u javnost pušta godinu dana star papir koji se zove Sporazum o političkim okvirima samouprave u Vojvodini, i šalje ga na sedamdesetak važnih adresa domaće vlasti i opozicije i međunarodnih organizacija.

Ne bi se baš moglo reći da se radi o kakvoj novoj sitnoj provokaciji uvređenog Kase, kojem, eto, predsednik ne pruža šansu da bi mu u oči skresao da se od njegovih obećanja "pod milim Bogom ništa konkretno nije ostvarilo", sem što se pedesetak budućih učitelja školuje od jeseni na mađarskom u isturenom odeljenju somborske Pedagoške akademije. Nepravedno bi bilo tvrditi i da je reč o nekom novosmišljenom stranačkom manevru da se pobiju jednogodišnje optužbe "opozicionih" mađarskih stranaka u Vojvodini o Kasinoj kolaboraciji sa režimom, ili izvlačenju iz zagrljaja stava o "nezrelosti ovdašnje opozicije". A ponajmanje bi bilo dobro u moru programa, kocepata i ideja o trostepenim, personalnim, kulturnim i teritorijalnim autonomijama i samoorganizovanju Mađara i drugih shvatiti sve kao novi prilog zamajavanju političke javnosti.

NACIONALNO I GRAĐANSKO: Sa severa zemlje stiže domaći predlog koji, koliko se zna, prvi put, mada ne napušta nacionalni koncept o ograničenom samoopredeljenju manjinskih zajednica i njihovom samoorganizovanju, ravnopravno tretira i razrađuje šire okvire javno-pravne oblasti, odnosno sistemska rešenja.

Kasin novi predlog sporazuma, koji je, kako on kaže, otvoren za sve, ne bavi se više samo nekakvom "mađarskom autonomijom", nego nudi mogućnost nacionalnog samoorganizovanja svim nacionalnim zajednicama osnivanjem nacionalnih saveta koji bi odlučivali o obrazovnim, kulturnim i informativnim potrebama, i koje bi se garantovano budžetski finansirale u srazmeri sa poreskim doprinosom pripadnika te nacionalne zajednice. Uz to se predviđa i oživljavanje sadržajne zakonodavne, izvršne i sudske autonomije Vojvodine. Njena skupština bi imala direktno birano veće građana i veće nacionalnih zajednica, čiji bi se članovi srazmerno birali u okviru svake nacionalne zajednice koja čini najmanje tri odsto vojvođanskog stanovništva. Predviđa se, pored ostalog, i ustanovljenje ombudsmana koji prati ostvarivanje prava nacionalnih zajednica, a u opštinama bi se, na primer, formirala lokalna policija koja bi odražavala nacionalni sastav te sredine.

PONUDA ZA SVE: Nije to, naravno, jedini detalj koji može podsećati na Hilov kosovski plan. U osnovi bi se, zapravo, sve moglo objasniti porukom iz SVM-a da je jedna od namera bila da se predloženi sporazum učini privlačnim za sve. U tom smislu najnovija Kasina ponuda o političkim okvirima samouprave u Vojvodini može biti dobar test za proveru ima li igde na ovim prostorima bilo kakve šanse za napuštanje strogo nacionalnih (često nacionalističkih) filozofija i opsesija, kombinovanjem građanskog i nacionalnog koncepta, pri čemu bi demokratska država podrazumevala i svoju decentralizaciju. Tako bi, uz dobru volju i trpeljivost prema drugima, Vojvodina možda ponovo mogla postati vredan primer multietničkog življenja i dragocena laboratorija za nalaženje formule nove tolerancije na ovom delu sveta gde se svi osećaju ugroženim a niko srećnim.

Ruku na srce, uz sve moguće nedostatke najnovijeg predloga sa severa, sva je prilika da bi se oko njegove suštine možda i mogli naći s jedne strane mađarski stranački oponenti koji zagovaraju rešenja identična Hilovim za Kosovo, ali su se sami (u nedavnom pismu srpskom predsedniku Milutinoviću) založili za osnivanje nacionalnih saveta, sa druge srpska opozicija, koja za sebe kaže da je građanska, i konačno vlast, ako zaista želi da dođe do bilo kakvog rešenja koje nije jednostrano.

Prve pozitivne reakcije, pre svega iz redova vojvođanskih autonomaša, pa i priključivanje dr Šandora Pala, čelnika jedne od pet stranaka Mađara pored Kasine, možda mogu dati razloga i za neki blagi optimizam da je, recimo, ovde jednom i moguć izlazak iz dubokih šančeva sopstvenih političkih sujeta, ambicija, nacionalnih snova ili sasvim nadnacionalne bezličnosti.