Pucanje u belu zastavu

Pripadnici slovenčke policije likvidirali su dva vojnika JNA, odmah po njihovoj predaji 28. jula 1991. na graničnom prelazu Holmec. Osam godina kasnije, Sloveniju potresa afera obelodanjivanja tog događaja

"Slovenske novice", tabloid s verovatno najvećim tiražom u Ljubljani, šokirale su svoje čitateljstvo obelodanivši da su pripadnici Slovenačke policije u vreme tzv. desetodnevnog rata, vođenog juna 1991. godine, prilikom bitke za granični prelaz Holmec počinili ratni zločin nad regrutima JNA, zločin zbog koga bi neki od slovenačkih policajaca ili pripadnika Teritorijalne odbrane (TO) mogli da završe u Hagu. Novinar "Slovenskih novic" zaključio je da se radi o "mračnoj mrlji" zbog koje bi pojedini slovenački borci mogli da steknu ne samo počasni naziv branioca već i "etiketu ratnog zločinca".

"Na momente mi je izgledalo kao da snimamo film - na jednoj strani mi, rezervni policajci i teritorijalci, na drugoj jugoslovenska armija; snimatelji su bili Austrijanci, koji su ceo događaj pratili sa svog dela graničnog prelaza Holmec. Tada još nismo znali da je bitka za granični prelaz Holmec odlučujuća ne samo za nas Korušce nego za čitavu Sloveniju. Epilog je poznat - Holmec je posle dvodnevnih sukoba ostao u našim rukama, a potom su jedna za drugom pale i sve ostale karaule, od Olšave pa do Kaplje", prisećao se na prvu godišnjicu "odlučujuče bitke" tridesetjednogodišnji rezervni policajac Dejan Geršak.

ODMAZDA: Ono čega se Geršak nije setio evocirajući uspomene na prvoj proslavi okršaja kod Holmeca vezano je za mračni završetak priče. Događaj se zbio 28. jula 1991. godine; tada su pripadnici slovenačke policije likvidirali dva vojnika JNA, odmah po njihovoj predaji. Nema sumnje da se sve odvijalo filmskom brzinom - bitka, tokom koje je, navodno, ispaljeno više od sto hiljada metaka, trajala je par dana. Ožbolt Fajmut, načelnik lokalnog štaba TO, priseća se da su vojnici JNA, obični redovi na odsluženju vojnog roka (odjednom na "neprijateljskoj strani"), prilikom pokušaja "zauzimanja", odnosno "odbrane" graničnog prelaza - kako za koga - pokazali veliku ustrajnost: "Smislili smo tokom noći novi plan kako da odbranimo Holmec i onemogućimo ekipu u tamošnjoj karauli. Jedinice TO, dopunjene pripadnicima naše policije, stegle su ih u obruč. Isprva smo računali da će se predati, međutim, malo iza pet sati ujutro - oni su udarili po nama! Borbe su prestale tek oko jedanaest, kada su se agresori predali", objašnjava šef teritorijalaca.

Dva pripadnika rezervnog sastava slovenačke policije poginula su prilikom neuspešnog napada na granični prelaz, što je bio uvod u tragičan epilog sukoba, okončanog euforičnim pirom slovenačkih teritorijalaca i policije. "Predali su se podigavši ruke uvis i visoko nad glavama mašući belim čaršavom... Prišao im je neko od policajaca i ubio bar dvojicu. A ubijanje ratnih zarobljenika jeste ratni zločin. Bez opravdanja", beleži danas novinar "Slovenskih novic" Bojan Budja. Odmah potom se na novine, čiji bi prevod glasio "Slovenačke vesti", osula paljba iz većine ostalih slovenačkih medija. Novinar i novine optuženi su za izdaju domovine, blaćenje boraca i boja za slovenačku nezavisnost, pomanjkanje državotvorne savesti i nedostatak patriotizma.

Protekle sedmice je brzometno upriličena i rekonstrukcija događaja, pri čemu se ispred kamera slovenačke nacionalne televizije pojavio bivši vojnik JNA, inače Slovenac, predstavljen kao jedan od učesnika u sukobu "na drugoj strani"; isti je (predstavljen slikom i prilikom ali, začudo, ne i imenom - na ekranu su se pojavili samo inicijali!) celu priču u interpretaciji "Slovenskih novic" proglasio lažnom. Što je bilo dovoljno da autor TV priloga dođe do saznanja da je pisanje o dotičnoj temi samo još jedan pokušaj da se "Slovenija uvuče u balkanski kotao".

"Državna vlast se nije odazvala na naše pisanje, što nije bila prepreka da protiv 'Slovenskih novica' i Bojana Budje počne pravi medijski rat. Kao, razumeli bi da je u svom karakterističnom izopačenom i lažljivom stilu ovakvu temu obradila nekakva zločinačka beogradska 'Politika Ekspres', ali - da nešto slično učine slovenačke novine??! Pa to je za njih van pameti i domoljubnog, državotvornog ponašanja", sažima kanonadu osutu iz ostalih medija glavni urednik napadnutih novina.

Napori osvešćenih poslanika slovenačke sedme sile ubrzo su urodili plodom - ispostavilo se da je storija o ratnim zločincima među slovenačkim borcima mnogo više od novinarske patke. Domaća javnost otkriva da je događaj jugoslovensko Ministarstvo inostranih poslova (navodno) već prijavilo sudu u Hagu, kao zločin počinjen tokom ratnih sukoba u Sloveniji. Istinitost navoda još jednom se potvrđuje i u uvodniku koji je potpisao odgovorni urednik "Slovenskih novic", u kome upozorava da je slovenačka policija novinarima onemogućila uvid u dokumentaciju vezanu za Holmec, vrdajući da se radi o "radnom materijalu" pripremljenom za knjigu "Policija u ratu". Pri čemu je intrigantno da je isti savetnik ministra policije - prema tvrđenju novinara - decembra prošle godine u posebnom policijskom izveštaju zapisao da su prilikom bitke za Holmec "pripadnici slovenačke milicije pucali na nenaoružane vojnike JNA". U istom izveštaju savetnik ministra bez ustručavanja beleži kako se radi o delu koje se prema slovu međunarodnog ratnog prava ubraja u ratne zločine. A onda je dokument isplivao na svetlost dana, što se savetniku, izgleda, nije dopalo.

DO KOSKE: Uskraćivanje informacija, obrađenih za strogo ograničen krug ljudi iz državnog aparata, nisu omele novinara Budju da "stvar istraži do kraja". Uzgred, dokumentacija o ovom slučaju sklonjena je (od očiju novinara) na osnovu pravilnika koji nikada nije objavljen. Tako se dokumenti o zločinu, protivno važećim propisima, čuvaju u Gotenici, što će reći u podzemnim bunkerima nekada zaštićenog područja u Kočevskoj regiji, koje je ustanovio i gradio još Ivan Maček Matija, nekada visoki član partijske nomenklature. Maček, navodno, u Gotenicu nikada nije puštao nikoga iz vojske, zbog čega je javno predstavljanje podzemnih laguma u Kočevskoj Reci bio pravi medijski spektakl, priređen u ime nove slovenačke politike pre desetak godina. Reklo bi se, međutim, da nova birokratija nije ostala imuna na stil vladanja svojih prethodnika, te je Gotenica, očito, zadržala status čuvara najvećih državnih tajni.

Zanimljivo je da za "slučaj Holmec" nije bilo mesta ni u brošuri pod naslovom "Istina o oružanom sukobu u Sloveniji", koju je 1991. godine publikovala Narodna armija. U rečenoj knjižici precizno su navedene povrede pravila koja se odnose na unutrašnji sukub, povrede humanitarnog prava, povrede prema pritvorenim i ranjenim vojnicima počinjene od strane pripadnika slovenačkih oružanih snaga, a zabeležena su i dva primera sličnih povreda koje su skrivili vojnici JNA. Ni Janez Janša u svojoj knjizi "Premiki" ne pominje zločin u Holmecu, izuzev da se radilo o "dramatičnoj" epizodi: "Holmec, Vič i Radelj su u rukama TO. Holmec je opkoljen", saopštava vojnički kratko u 22 časa 27.07.1991. godine, u preciznom pregledu satnice svih događaja koji su se zbili tokom rata. Dan kasnije Janša beleži da "major Miladinović naređuje vojnicima da se utvrde, jer stiže pomoć iz vazduha". Nekako usput Janša navodi da su vojnici JNA imali dva mrtva. I usredsređuje se na završnicu - u 11 sati Janez Janša, tadašnji ministar odbrane, naređuje da se "na svim tačkama gde su odbrambene snage Republike Slovenije u taktičkoj prednosti izvrše ofanzivne akcije protiv okupatorskih snaga i objekata".

Tada pada i Holmec. U Janšinoj satnici piše: "Holmec: zauzimaju ga jedinice TO i milicije. Ranjeno je četvoro pripadnika TO, mrtav je naš plicajac i dva pripadnika JA, predalo se 91 vojnika JA." O tome kako je došlo do pogibije dvojica vojnika JNA (koju naziva JA - Jugoslovenska armada) Janša ne piše ništa. Narednog dana je granični prelaz Holmec posetio i austrijski ministar unutrašnjih poslova Lešnak. Još se ne zna je li već tada znao za film austrijskih snimatelja, ali je sasvim izvesno da bi snimci morali da budu deponovani i u arhivu Austrijske državne televizije (ÖRF).

Što se Slovenije tiče, sada je povodom celog zapleta otvorena i kriminalistička istraga, uprkos kojoj se, u isto vreme, događaju bizarnosti: procurelo je, na primer, da inkriminisani događaj iz juna 1991. godine nije snimila samo austrijska televizija već da se isti snimak nalazio i u arhivu slovenačke televizije. Ali, desilo se čudo neviđeno te je dati snimak posle nepunih sedam godina naprasno postao potpuno neupotrebljiv, zbog čega mediji i pojedini nezavisni novinari postaju poslednje sredstvo za otkrivanje istine.