1.

Feljton (2) - Autoportret Uroša Predića: Nasleđeno razumevanje lepote (Vreme 608)

Uroš Predić je 1921. prvi put odgovarajući na molbu Srpske akademije napisao svoju biografiju. Ona je objavljena u Godišnjaku Srpske kraljevske akademije XXVIII, 1914–1919. (Beograd 1921, str. 182–310). Ovde je prenosimo u celosti
 

2.

Diplomati i vojnici - Ratna pisma 1913-1916. (3): Do sada nepoznata prepiska Živojina Mišića (Vreme 583)

Do sada nepoznata prepiska Živojina Mišića (1855-1921) sa Stevanom Ilićem, saborcem i prijateljem, pada u godine 1915. i 1916. Vojvoda Mišić, oboleo posle prelaska Albanije, ponovo je u nekoj vrsti izolacije. Prvi put je penzionisan 1904, zbog sumnje da je nesklon zaverenicima atentatorima na kralja Aleksandra Obrenovića. Na zahtev vojvode Radomira Putnika aktiviran je 1909, da bi posle Kumanovske bitke 1912. bio unapre?en u čin generala – i penzionisan već naredne godine. Ponovo je aktiviran pred početak Prvog svetskog rata. Na sopstveni zahtev dobio je komandu nad praktično potučenom Prvom armijom, da bi s njom izveo preokret i izvojevao pobedu u Kolubarskoj bici, posle koje je unapre?en u čin vojvode. Protivio se ideji povlačenja preko Albanije. Energično je vodio srpske trupe u proboju Solunskog fronta 1918, što je izazvalo kapitulaciju Bugarske; nastavio je prodor u Srbiju uprkos protivljenju savezničkih komandanata i kod Niša potukao brojno nadmoćnu nemačku 11. armiju, što je izazvalo definitivni slom otpora Centralnih sila na Balkanu.
 

3.

Diplomati i vojnici: Ratna pisma 1913-1916 (2): Sudbina o koncu (Vreme 582)

Neočekivano brz i veliki ratni uspeh protiv Turske doprinosi da među balkanskim saveznicima u prvi plan izbiju pitanja teritorijalnih pretenzija i međusobnog razgraničenja na osvojenim (oslobođenim) teritorijama. Nikola Pašić nastoji da obezbedi čvrstu podršku Rumunije u srpsko-bugarskom sporu oko Makedonije
 

4.

Feljton - diplomati i vojnici - ratna pisma 1913–1916.: Nikola Pašić u balkanskom loncu (Vreme 581)

5.

Feljton: Pisma Slobodanu Jovanoviću (5) (Vreme 572)

Približili smo se dnu "čarobne kutije za cipele" u kojoj su pisma srpskih književnika Slobodanu Jovanoviću godinama čuvana. Većina tih pisama je ovom prilikom objavljena, osim nekoliko pisama lične prirode. Priređivač je svestan činjenice da bi feljton bio potpuniji da je posedovao i odgovore Slobodana Jovanovića ličnostima koje su mu pisale, ali se ipak nada da je prijateljima pisane reči omogućeno da osete atmosferu jednog vremena i da sagledaju ličnost velikana srpske kulture iz jednog, za njih do sad nepoznatog ugla...
 

6.

Feljton: Pisma Slobodanu Jovanoviću (4) (Vreme 571)

Među do sada nepoznatim pismima srpskih književnika Slobodanu Jovanoviću, ona potpisana rukom Rastka Petrovića najveća su po obimu. Pisana su u periodu od avgusta 1921. do jula 1929. godine; osim o književnim interesovanjima, ona svedoče i o svakodnevici pisca-diplomate.
 

7.

Feljton: Pisma Slobodanu Jovanoviću (3) (Vreme 570)

"Slobodan Jovanović je čovek neobično opsežne obrazovanosti, svojim studijama zahvata tako široku skalu u izučavanju duhovnog koračanja čovečanstva, historijske i pravne nauke poglavito - da bi mi trebala daleko veća kompetencija i pripremne spreme, za njihovo prikazivanje", pisao je 1923. godine Rastko Petrović. "Prelazim preko toga sa žalbom i vraćam se još jednom na njegovu ličnost, koja, osim što je jedna od najaktivnijih, kabinetski i profesorskih najmanje među profesorima kod nas, istovremeno je živa - ni malo proročka i tragična, razgovorna i dosta prijateljski podsmešljiva"
 

8.

Feljton: Pisma Slobodanu Jovanoviću (2) (Vreme 569)

U kolekciji od 25 pisama srpskih pesnika i književnika upućenih Slobodanu Jovanoviću deset je napisano rukom Isidore Sekulić. Taj deo prepiske, koju "Vreme" ekskluzivno objavljuje, pokriva period od marta 1928. do marta 1930. godine. Upućena su iz Beograda, Jezerskog kod Ljubljane i iz Pariza. Pored ostalog, ona otkrivaju i neke lične detalje Isidorinog druženja sa porodicom Slobodana Jovanovića
 

9.

Feljton: Pisma Slobodanu Jovanoviću (1) (Vreme 568)

U narednih nekoliko brojeva "Vreme" će ekskluzivno objaviti 25 do sada nepoznatih pisama Slobodanu Jovanoviću. Slika o Isidori Sekulić, Jovanu Dučiću, Rastku Petroviću, Milošu Crnjanskom i Veljku Petroviću možda neće biti promenjena, ali njihova pisma prvorazredno svedoče o Slobodanu Jovanoviću, i time doprinose boljem razumevanju njegovog značaju u istoriji srpske kulture