Region za nauku

Ministri sedam zemalja regiona saglasili su se da će Regionalna istraživačko-razvojna strategija za inovacije doprineti poboljšanju istraživačke osnove i uslova za istraživačku izuzetnost, podspešivanju saradnje nauke i industrije i transfera tehnologije, omogućavanju poslovnih ulaganja u istraživanje i inovacije, kao i osnivanje start-up preduzeća, i jačanju upravljačke uloge nacionalnih istraživačkih i inovacionih politika

Otvaranje obrazovanja

Više od 60 odsto devetogodišnjaka u EU pohađa škole koje još nisu digitalno opremljene. Između 50 i 80 odsto učenika u zemljama Evropske unije nikada ne koristi digitalne udžbenike. Evropska komisija objavila je akcioni plan za rešenje ovih problema

Ocenjivanje bez suza

Ocenjivanje i vrednovanje rada učenika se s pravom smatra važnim aspektom nastave. Mađarski psiholog Čiksentmihoji, proučavajući motivaciju učenika za učenje, naglasio je značaj uvida u postignuti rezultat, kao i osećaj kontrole nad rezultatom vlastitog rada. Drugim rečima, ako su pred učenikom izazovi koji su sinhronizovani sa njegovim sposobnostima (nisu preterano visoki ni niski), ako se oni postepeno povećavaju, a o svakom dostignutom nivou učenik odmah dobija povratnu informaciju (ocenu), razviće se visok nivo motivacije za učenje

Između dve vatre

Iako je Pravilnik o ocenjivanju donet u septembru 2011, član 14. koji govori o zaključnoj oceni prošao bi neopaženo da nedavno Društvo matematičara Srbije nije uputilo pismo ministru prosvete Žarku Obradoviću

Rešenje za dva problema

Čak 61 procenat Roma nema osnovnu školu, dok je visokoobrazovano tek 0,3 odsto. Svega 14 odsto Roma živi duže od 65 godina. To ukazuje na potrebu za podrškom u obe oblasti, i obrazovanja i zdravstva

Svestranost i preduzetnički duh

Evropska komisija predstavila je javnosti 20. novembra strateški dokument "Promišljanje obrazovanja", koji bi zemljama članicama trebalo da posluži kao smernica kako da obrazovne sisteme prilagode realnim potrebama tržišta rada. Plan predstavlja poziv za nacionalne obrazovne vlasti da stave naglasak na preduzetničke i IT veštine, a da učenje stranih jezika standardizuju

Prosveta u bezvazdušnom prostoru

Umesto toga da glavna briga prosvete bude kako odškolovati kvalitetne kadrove koji mogu poslužiti razvoju zemlje, kod nas je glavna briga prosvete da popuni socijalne rupe, pa je veoma česta pojava da nekoga ko je ostao bez posla u drugim sektorima gurnemo u prosvetu kako bi bio na državnom budžetu, pri čemu je manje bitno kakve kvalifikacije poseduje i kakvo znanje može da prenese učenicima

Bolja kontrola i tajnost rezultata

Ove godine, matura se polaže iz dva predmeta, matematike i maternjeg jezika. Za one koji sad završavaju šesti razred, matura će se, pored ova dva, sastojati i od opšteg testa iz još pet predmeta

Ideje iz »digitalnih učionica«

Program "Digitalna škola" je sprovelo Ministarstvo za telekomunikacije i informaciono društvo, a njime je omogućeno da sve osnovne škole u Srbiji budu opremljene najsavremenijom računarskom opremom. Sada, svi nastavni časovi mogu da se održavaju u "digitalnim učionicama"

Kosovski junak ubio Murata

Saradnici Centra za studije mira u Beogradu analizirali su udžbenike istorije iz kojih uče ovdašnji đaci i njihovi vršnjaci na Kosovu

Podrška za naučnu zajednicu

Pokroviteljstvo organizacije Unesko je, van svake sumnje, i podrška čitavoj našoj obrazovnoj i naučnoj zajednici koja je podržavala i pomagala opstanak, rad i razvoj Istraživačke stanice. Iz Petnice su najavili da će svoj jubilej obeležiti na, po njima, najbolji način – nikakvim svečanim akademijama i glamurom, već završetkom gradnje i početkom rada novih kapaciteta koji se intenzivno grade u Petnici

Spore promene

Iako je dosta toga urađeno, Srbija ima samo pet Centara za obrazovanje odraslih. Na zakon koji bi uredio ovu oblast čeka se godinama. Za to vreme, ni u razvijenim zemljama Evrope nije baš sve kako treba. Broj funkcionalno nepismenih u Nemačkoj jednak je broju stanovnika Srbije

Potrebno još mnogo promena

Fond za otvoreno društvo godinama u Srbiji podržava razvoj ovdašnjeg obrazovnog sistema. Njihovo mišljenje je da je u prethodnih deset godina urađeno mnogo, ali da smo daleko od završenog posla. I dok su mnoge stvari u zakonu baš kako treba, praksa donosi sa sobom svoje kočnice

Inkluzija nije »one man show«

"Veoma često čujem izjavu da nastavnici više vremena provode sa učenicima sa smetnjama u razvoju i invaliditetom nego sa većinom učenika. Želim da istaknem da u takvim slučajevima drugi učenici provode više vremena učeći i radeći zadatke i da nauče više nego da je nastavnik proveo ceo čas predavajući"

Izgubljeni u prevodu

U prvom razredu osnovne škole više nema Jovana Jovanovića Zmaja i njegove pesme "Mati", "Hvalisavih zečeva" i "Bajke o labudu" Desanke Maksimović, "Vetra sejača" Mire Alečković, "Crtanke" Stevana Raičkovića. Iz programa za drugi razred izbačeni su Jovan Jovanović Zmaj, Dobrica Erić i Dositej Obradović. U trećem razredu više nema pesama Branka Radičevića, Vojislava Ilića, Dušana Radovića, Branislava Crnčevića, Ljubivoja Ršumovića i Milovana Danojlića, dok je iz programa za peti razred izbačena pesma "Dečak i pas" Danila Kiša. U preostalim razredima osnovne škole više nema Milana Rakića, Vladislava Petkovića Disa, Sime Pandurovića, Milutina Bojića, Janka Veselinovića, Đure Jakšića ni Miloša Crnjanskog

Ogledne sobarice i odžačari

Godinu dana u Americi

Program A smyle u Srbiji postoji od 2005. godine. Sanja Ignjatović iz Američkog saveta nam objašnjava da naši srednjoškolci odlaze u Ameriku na godinu dana, tamo pohađaju lokalnu srednju školu, a kada se vrate priznaje im se razred koji su propustili u Srbiji. Uglavnom su smešteni po manjim mestima, jer je bezbednije, a i kuće su veće "što vam je već verovatno poznato iz američkih filmova"

Srbija nije crna rupa

"Problem je i dalje što ceo naš društveni, politički, ekonomski život diše u četvorogodišnjem ritmu, od izbora do izbora. A obrazovanje nije nešto što se isplaćuje i vraća preko noći. Ono je dugoročna investicija i upravo nas to sprečava da imamo bolje rezultate"

Etničko ispred estetičkog

Naše obrazovanje je nacionalističko, a književnost je glavno oruđe takvog obrazovanja. Ona ima tu "prednost" da je kao umetnost slobodna od naučnog ispitivanja, i da se o njoj, kao, ništa konačno i jasno ne može tvrditi ni zaključiti. Istovremeno, njene teme (jezik, simboli, motivi, fabule) najčešće su vezane za istoriju nacije kojoj pripada

Bez prošlosti nema budućnosti

Projekat "Kultura sjećanja – Bošnjaci, Hrvati i Srbi u komparativnoj perspektivi", nemačke fondacije "Fridrih Ebert" u Bosni i Hercegovini, od 2006. godine, kada je nastao, okupio je istoričare, politikologe, antropologe, književnike, filozofe i komunikologe iz Bosne i Hercegovine, Hrvatske i Srbije