Istraživanje – Klasno-slojna pokretljivost u Srbiji 2012. >
Lift u kvaru
Upadljivo socijalno raslojavanje u Srbiji. Zatvoreni kanali socijalnog uspona. Društveni slojevi se u većoj meri nego ranije zatvaraju i reprodukuju unutar sebe
Postalo je izlišno pitanje da li je u tranziciji istinita Gundulićeva slika društvenih kretanja: "Tko bi gori, sad je doli", ili je pak tačna ona Krležina: "Tko bi gori, gori ostaje"?
U vremenskom rasponu od samo devet godina socijalna pokretljivost u Srbiji je smanjena, a društveni slojevi se sada u većoj meri nego ranije zatvaraju i reprodukuju unutar sebe: najviši unutar najvišeg, radnički unutar radničkog, srednji unutar srednjeg. To su neke od indicija koje je izneo sociolog Slobodan Cvejić s Filozofskog fakulteta kada je u internoj sociološkoj debati u Institutu društvenih nauka, 1. novembra, prezentovao prve nalaze istraživanja Instituta za sociološka istraživanja "Novi trendovi u klasno-slojnoj pokretljivosti u Srbiji 2012".
Slobodan Cvejić je u tom istraživanju, na osnovu nekih 18 indikatora, identifikovao sedam društvenih slojeva u Srbiji, koji se razlikuju po posedovanju ekonomskog, organizacionog i kulturnog kapitala. Široj javnosti ti sociološki pojmovi možda nisu sasvim poznati, pa treba podsetiti da organizacioni kapital čine: organizaciona kompetentnost, baze podataka, dozvole, ugovori, lojalnost klijenata, kanali prodaje, socijalne veze, konstrukcije i "šeme". Kulturni kapital bi predstavljali obrazovanje, ekspertsko znanje, zvanje, ugled, iskustvo, recepture, licence, brendovi.
Na vrhu hijerarhije su krupni i srednji preduzetnici, viši i srednji direktori, političari (sloj 1 u tabelama), iza njih su mali i mikro preduzetnici, niži direktori, krupni poljoprivrednici (sloj 2), pa slede stručnjaci, pripadnici slobodnih profesija i niži rukovodioci sa univerzitetskim obrazovanjem (3), pa sloj koji čine službenici, tehničari, samozaposleni, slobodne profesije (4), zatim KV i VKV radnici (5), pa nekvalifikovani radnici (6) i poljoprivrednici (7), koje sociolozi po inerciji stavljaju na poslednje mesto, mada bi mogli da se nađu i na stepenici iznad, s obzirom na to da poseduju kakav-takav ekonomski kapital.
Ta sedmočlana slojna šema može biti grupisana u 3 osnovne klase: višu (koju čine pripadnici "biznis kluba" – sloj 1), srednju (koju čine mali privrednici i stručnjaci (2+3) i nižu (u koju spadaju službenici, tehničari, radnički slojevi i sitni poljoprivrednici 4+5+6+7).
Razgovor sociologa povodom tih istraživanja služi da bi se došlo do adekvatne interpretacije nalaza istraživanja. Za uši vašeg hroničara, koji dugo prati sociološka istraživanja, lepe se indicije o tome koliko se način regrutovanja pripadnika viših slojeva bitno i brzo promenio, kako se brzo pokvario lift na gore, koji je u drugoj polovini XX veka obeležio period industrijalizacije, urbanizacije i delimične modernizacije srpskog društva.
Pre socioloških analiza brojke govore same:
Stope ulazne međugranske pokretljivosti u %
Izvor za podatke u tabelama: uporedni podaci iz tri istraživanja: iz ankete Instituta za društvena istraživanja o kvalitetu života 1989. (poslednja kriza socijalizma) – rađenog na kombinovanom kvotnom uzorku od 3660 ispitanika; iz ankete 2003. (deblokada postsocijalističke transformacije) u okviru Projekta socioloških istraživanje u Jugoistočnoj Evropi (SEESSP) – na višeetapnom uzorku od 2997, koja je uporediva sa istraživanjem iz 1989; i iz pomenute ankete 2003. (kriza političkog kapitalizma) na višeetapnom uzorku Instituta za sociološka istraživanja Filozofskog fakulteta BU 2012, koja je uporediva sa 1989. i 2003
1. "Biznis klub"
Sloj 1. Krupni i srednji preduzetnici, viši i srednji direktori, političari koji poseduju veliki ekonomski i/ili organizacioni kapital
| Godina | Društveni sloj oca | ||||||
| 1 | 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 |
| 1989. | 3,9 | 4,9 | 17,6 | 15 | 18,6 | 9,8 | 30,3 |
| 2003. | 29,6 | 2,1 | 10,6 | 14,8 | 15,5 | 16,2 | 11,3 |
| 2012. | 39,3 | 0 | 27 | 11,2 | 12,4 | 2,2 | 7,9 |
Pripadnici "biznis kluba", kako ovde improvizovano nazivamo pripadnike sloja 1, koji imaju veliki organizacioni i ekonomski kapital, u 2012. godini su u 39,3 odsto slučajeva deca pripadnika istog tog najvišeg sloja – preduzetnika, direktora ili političara.
Godine 1989. u 30,8 odsto slučajeva tu elitu su činila deca poljoprivrednika.
Tom podatku treba dodati dijagnozu koju je ranije konstatovao sociolog Mladen Lazić, da je period blokirane transformacije u Srbiji od 1989. do 1996. pa i do 2000. bio povoljan za nekadašnju nomenklaturu vlasti, koja je do sredine 90-ih dala dve trećine najvećih preduzimača u Srbiji, što je znatno više nego u drugim postsocijalističkim zemljama, gde je u istom periodu između jedne četvrtine i jedne trećine ekonomske elite došlo iz nekadašnje nomenklature vlasti.
Godine 2012. oni pripadnici ekonomske elite koji potiču iz sloja poljoprivrednika čine samo 7,9 odsto vrha društvene hijerahije.
Sinova NK radnika u tom sloju je 2012. samo 2,2 odsto.
Ta "promena porekla", sudeći po uporednim pokazateljima, izvršena je u prvom talasu tranzicije – do 2003. godine – kada je u istraživanjima uočeno da 28,6 odsto pripadnika tog najvišeg sloja vodi poreklo iz porodica preduzetnika, direktora ili političara, a da je samo 11 odsto njih regrutovano iz sloja poljoprivrednika.
Iz sloja (3) koji, kako smo konstatovali, čine stručnjaci i niži rukovodioci sa univerzitetskim obrazovanjem, dolazi 27 odsto poslovno-političke elite. Trend samoreprodukcije elite kreće se sada, kako konstatuje Cvejić, u "začaranom krugu" između više klase i stručnjaka. Tu se, međutim, pojavljuje problem isključivanja iz visokog obrazovanja slojeva s dna društvene lestvice, a istovremeno i devalvacije kvaliteta obrazovanja.
Zanimljivo je da u političku i poslovnu elitu dolazi veoma malo potomaka malih i mikro preduzetnika (sloj 2), što problematizuje vladajuću tezu o tome da će mali biznis zakonito da se razvije u veliki.
Oni koji dolaze iz sloja (4) službenika, tehničara i nižih rukovodilaca čine 11,2 odsto "društvenog džet-seta".
Broj onih koji u "klub" pristižu iz sloja službenika se, inače, smanjuje (1989. bilo ih je 15 odsto), a smanjuje se i broj potomaka KV radnika (12,4 odsto 2012, a 1989. bilo ih je 18,6).
Najviši društveni sloj se izdvaja, samoreprodukuje i zatvara vrata za pripadnike donjih društvenih slojeva.
2. Mali preduzetnici
Sloj 2. Mali i mikro preduzetnici, niži direktori, krupni poljoprivrednici koji poseduju srednji ekonomski i/ili organizacioni kapital.
| Godina | Društveni sloj oca | ||||||
| 2 | 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 |
| 1989. | 0,8 | 23,5 | 7,6 | 10,6 | 12,9 | 9,8 | 34,8 |
| 2003. | 1,9 | 26,7 | 10,5 | 16,2 | 15,2 | 16,2 | 13,3 |
| 2012. | 4,8 | 16,3 | 8,7 | 20,2 | 21,2 | 11,5 | 17,3 |
Mali i mikro preduzetnici se 2012. najviše regrutuju iz sloja tehničara- službenika (20,29) i KV radnika (21,2), a nešto manje i iz sloja poljoprivrednika (17,3).
Naslednici malih preduzetnika 2012. u manjem procentu nego ranije nastavljaju očev biznis, sada to čini 16,3 odsto njih; godine 1989. činilo je 23,5 odsto, a 2003. čak 26,7 odsto njih. I ta indicija može biti zanimljiva zbog toga što protivreči popularnim sloganima o perspektivama masovne preduzetničke inicijative.
3. Visokoobrazovani
Sloj 3. Stručnjaci, samozaposleni i slobodne profesije i niži rukovodioci sa univerzitetskim obrazovanjem koji poseduju mali ekonomski i/ili organizacioni i veliki kulturni kapital
| Godina | Društveni sloj oca | ||||||
| 3 | 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 |
| 1989. | 3,3 | 6 | 25,9 | 16,1 | 15,3 | 9,3 | 24 |
| 2003. | 7,6 | 2,3 | 26,4 | 17,8 | 15,7 | 12,3 | 18 |
| 2012. | 8,4 | 3,4 | 29,9 | 21,3 | 19,2 | 5,2 | 12,6 |
3. Roditelji stručnjaka su u 29,9 odsto slučajeva pripadnici istog tog (3) sloja. Ta tendencija se 2012. unekoliko pojačava – godine 1989. bilo je 25,9 odsto stručnjaka – dece stručnjaka, a i 2003. bilo je 26,4 odsto takvih slučajeva...
Nešto više od petine onih sa VSS (21,3) ima činovničko poreklo, a nešto manje od petine (19,2 odsto) potiče iz porodica KV radnika.
Broj fakultetlija seljačkog porekla se za dvadeset tri godine prepolovio: 1989. takvih je bilo 24 odsto, a 2012. godine – 12,6.
4. Činovnici
Sloj 4. Službenici, tehničari, samozaposleni, slobodne profesije i niži rukovodioci bez univerzitetskog obrazovanja, koji imaju mali ili nemaju nikakav ekonomski i/ili organizacioni kapital, a imaju mali kulturni kapital
| Godina | Društveni sloj oca | ||||||
| 4 | 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 |
| 1989. | 1,6 | 4,2 | 8,2 | 18,3 | 23,4 | 15,7 | 28,6 |
| 2003. | 2,8 | 2,5 | 5,1 | 29,6 | 23,4 | 17,7 | 18,9 |
| 2012. | 3,5 | 0,7 | 4,8 | 32,6 | 24,5 | 13,2 | 20,6 |
Pripadnici sloja službenika i tehničara su 2012. regrutovani iz sopstvenog sloja u 32,6 odsto slučajeva, što je malo više nego 2003, kada su istraživači izbrojali 29,6 odsto takvih slučajeva.
Godine 1989. najviše ih je dolazilo iz porodica poljoprivrednika (28,6), a sada se udeo onih sa "seljačkim poreklom" smanjio na petinu (20,6 odsto) tog sloja.
Učešće dece KV radnika u činovničkom sloju je 2012. godine 24,5 odsto, što je slično kao 1989. godine (23,4).
U tom sloju najmanje je onih čiji se otac bavio malim biznisom (0,7 odsto)!
5. Majstori
Sloj 5. VKV i KV ne/manuelni radnici, koji su bez ekonomskog i/ili organizacionog kapitala, a imaju mali kulturni kapital
| Godina | Društveni sloj oca | ||||||
| 5 | 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 |
| 1989. | 0,5 | 3,6 | 2,3 | 6 | 28,6 | 20,3 | 38,7 |
| 2003. | 0,4 | 0,8 | 1,5 | 6,7 | 36,8 | 24,5 | 29,1 |
| 2012. | 2 | 0,8 | 2 | 9,6 | 46,2 | 13,7 | 25,6 |
Sloj VKV i KV radnika u 46,2 odsto slučajeva 2012. čine potomci roditelja iz istog (5.) sloja, što je znatno povećanje u odnosu na 2003, kada je takvih bilo 36,8.
Iz porodica poljoprivrednika njih je godine 1989. dolazilo 38,7 odsto, a sada se njihovo učešće smanjilo na četvrtinu (25,6 odsto).
Procenat onih koji vode poreklo iz porodica NK radnika, a koji su prešli KV-VKV sloj, bilo je 1989. 20,3 odsto, a 2012. njihov udeo se bezmalo prepolovio – 13,7 odsto.
6. Proleteri
Sloj 6: PKV i NK ne/manuelni radnici koji su i bez ekonomskog i/ili organizacionog i kulturnog kapitala
| Godina | Društveni sloj oca | ||||||
| 6 | 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 |
| 1989. | 0,2 | 4,5 | 0,5 | 2,8 | 10,4 | 27,3 | 54,4 |
| 2003. | 0,6 | 0 | 0,3 | 2,7 | 8,7 | 46,7 | 41 |
| 2012. | 2,3 | 0,5 | 2,3 | 3,3 | 8,9 | 51,2 | 31,5 |
Polovina (51,2 odsto) NK radnika u godini 2012. su deca NK radnika. Godine 2003. takvih je bilo 46,7 odsto, a 1989. takvih slučajeva je bilo dva puta manje (27,3).
Godine 1989. najviše (54 odsto) NK radnika je regrutovano iz sloja poljoprivrednika, a sada otuda dolazi nešto manje od trećine NK radnika (31,5).
Zanimljiva je i neobična indicija, ako nije neka greška, da 2,3 odsto NK radnika dolazi iz najvišeg sloja!
7. Zemljodelci
Sloj 7. Sitni privatni poljoprivrednici koji imaju zanemarljiv ekonomski kapital, a nemaju organizacioni ni kulturni kapital
| Godina | Društveni sloj oca | ||||||
| 7 | 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 |
| 1989. | 0 | 1,7 | 0,1 | 0,6 | 2,9 | 4,6 | 90,1 |
| 2003. | 0 | 0 | 0 | 2,5 | 4,1 | 9,1 | 84,4 |
| 2012. | 1,5 | 0,4 | 0,8 | 4,2 | 8,8 | 13 | 71,4 |
Dve trećine (71,4) poljoprivrednika 2012. su deca poljoprivrednika, 1989. godine 90 odsto njih je nastavljalo očevo zanimanje, a 2003. njih 84,4 odsto.
Sudeći po Cvejićevom istraživanju iz 2012, u poljoprivredu se vraća 13 odsto potomaka NK, 8,8 odsto KV radnika i 4,2 odsto službenika...
Biće zanimljivo kad te brojke o povratku u "evropsku baštu" budu preciznije razjašnjene, s obzirom na to da je znatan deo radničke klase u socijalizmu pripadao takozvanim radnicima polutanima.
Inače, osim u slučaju Pol Potovog režima, nije zabeležen masovniji povratak na selo, a po jednoj analizi ekonomiste Mihajla Arandarenka, sadašnja poljoprivreda u Srbiji angažuje za trećinu više radne snage nego što bi se moglo očekivati za sadašnji nivo poljoprivredne proizvodnje.
MATERIJALNI POLOŽAJ: Ako se materijalni položaj ocenjuje brojkama od jedan do pet, stanje u 1989. grafički dobro može biti prikazano dijagonalom, koja gornjim delom pokazuje da je najviše pripadnika najvišeg sloja u najboljem položaju – 42,2 odsto pripadnika "biznis kluba" (1. sloja) bilo je u solidnoj četvrtoj grupi, a 32,3 odsto u najboljoj, petoj.
Na drugom kraju dijagonale pokazivalo bi se da je 34 odsto NK radnika u najgoroj prvoj, a 53 odsto u onoj odmah iznad nje. Slično bi bilo i kod poljoprivrednika: 41,7 odsto u prvoj (najgoroj), a 44 odsto u drugoj.
Grafički prikaz materijalnog položaja slojeva 2012. bi dijagonalu povlačio samo u gornjem delu hijerahije: 27,5 odsto biznismena je u najboljoj, petoj, 35 odsto u solidnoj četvrtoj, 38,8 odsto stručnjaka je u prilično slaboj drugoj, a 33 odsto u srednjoj trećoj kategoriji.
U četiri donja sloja ocena materijalnog položaja koncentriše se ka granici siromaštva, u dve najgore grupe: 33,9 odsto službenika je u najgoroj prvoj, a 50 odsto u drugoj; 40,1 odsto KV i VKV radnika je u prvoj i 46,6 odsto u drugoj; 44,3 odsto poljoprivrednika je u prvoj i 43 odsto u drugoj; dok je čak 61 odsto NK radnika u najgoroj prvoj, 31 odsto u drugoj.
U grupi s najboljim položajem pored biznismena i političara je 10,5 odsto pripadnika sitnih preduzetnika, samo 4,1 odsto stručnjaka, minimalnih 0,6 odsto činovnika, 0,2 odsto VKV radnika...
Kompozitni indeks imovine, prihoda i potrošnje pokazuje da se naniže kreću svi slojevi osim pripadnika najvišeg sloja "biznis-kluba" (1), koji se 2012. zadržavaju na nivou na kome su bili 2003.
Vidljiv je trend dodatnog klasnog zatvaranja, a povećana je stopa silazne pokretljivosti izazvane ekonomskom krizom i negativnim rastom, ukazuje Cvejić. Osiromašenje se uočava među poljoprivrednicima, radnicima bez škole, ali i preduzetnicima u sitnim firmama.
Sloj nekvalifikovanih radnika je marginalizovan.
Treba imati u vidu da je u pomenutom istraživanju socijalnog porekla pripadnika društvenih slojeva penzionerima i nezaposlenima pripisan poslednji klasni položaj pre ulaska u penzionerski status ili u stanje nezaposlenosti. To može značiti da bi slika promena strukture društvenih slojeva u Srbiji izgledala dramatičnije kad bi se izdvojili oni koji bi po kriterijumima nekih sociologa bili ispod-klasa (underclass).
Stopa radne aktivnosti građana Srbije je ispod 45 odsto, imamo samo 1,2 zaposlena na jednog penzionera, a znatan broj zaposlenih ne može da živi na minimumu bez pomoći državnog budžeta.
Među onima koji zavise od pomoći države ima i gradskog i seoskog stanovništva, i mladih i starih i obrazovanih i neobrazovanih, i nezaposlenih i zaposlenih koji ne mogu da žive od zaposlenosti, koje porodice uglavnom nemaju mogućnost da izdržavaju.
Interpretacija tog istraživanja još nije urađena, a biće svakako zanimljivo videti kakve moguće političke i socijalne posledice mogu imati očito duboke promene slojne strukture u Srbiji.
Todor Kuljić, sociolog s Filozofskog fakulteta, u jednom radu uočava kako je uz odbacivanje komunizma odbačena najvažnija tekovina socijalističkih revolucija, vertikalna društvena pokretljivost, i kako je napravljen korak nazad ka divljem kapitalizmu i nesputanoj konkurenciji privatnih posednika, uz rast socijalnih nejednakosti i konfliktnosti koja proističe iz privatizacije. Za razliku od zapadne Evrope, konstatuje on, u zemljama bivšeg socijalizma nema socijalne države koja bi ublažavala bedu i siromaštvo širokih slojeva, pa je socijalno nazadovanje i ubrzano raslojavanje – upadljivo.
POŠALJI KOMENTAR REDAKCIJI
|  |
ODŠTAMPAJ TEKST
|
|||
| |||||
|
| |||||
IZ ISTOG BROJA
-
Prekomponovanje vlasti >
Opsada Beograda
Zora Drčelić i Dokumentacioni centar "Vreme" -
Promena gradske vlasti iz ekonomskog ugla >
Cena »gradskog rata«
Dr Zoran Đorđević -
Priča o Razvojnoj banci Vojvodine >
Tuča oko posrnule banke
Dimitrije Boarov -
Politika afera >
Mlaćenje prazne slame
Miloš Vasić -
Intervju – Miloš Milovanović, pomoćnik ministra poljoprivrede >
Koliko košta poljoprivreda
Zoran Majdin -
Stanje u društvenim naukama (2) >
Pišu sami sebi o sebi
Dušan Pavlović, Univerzitet u Beogradu, Fakultet političkih nauka; Branko Urošević, Univerzitet u Beogradu, Ekonomski fakultet
FOTO GALERIJA
