1.

VREME BR. 416 .| 10. OKTOBAR 1998.: Ratno stanje (Iz arhive)

Skupština SR Jugoslavije konstatovala je da je zemlja suočena s neposrednom ratnom opasnošću, uz nadu da se rat može izbeći. Može li? Bilo šta bilo, jedan deo Srbije može se smatrati već bombardovanim
 

2.

Migrantska kriza – Sukob na poljsko-beloruskoj granici: Ješče Poljska ne zginula (VREME 1611)

Dok Evropa polako zatvara krug progresa od rušenja Berlinskog zida do izgradnje kilometara i kilometara ograda od bodljikave žice, kličući pritom slobodi i ljudskim pravima, "odbrana evropskih vrednosti" na poljsko-beloruskoj granici miriše na militarizam, jaku ksenofobiju "novih Evropljana", cinizam stare Evrope, nacionalizam i rusofobiju, uz malo zarazne britanske nostalgije za Krimskim ratom 1855. Kao da su ti migranti hibridno oružje, a ne ljudi kojima je potrebna pomoć. Međusobno prebacivanje krivice za novonastalu krizu u tome ništa ne menja
 

3.

In memoriam: Dragoslav Grujić Gruja (1952–2021) (Vreme 1607)

U današnjoj krizi novinarstva i lažnih vesti govori se o proveri činjenica kao nezaobilaznoj osnovi pouzdanog i kredibilnog novinarstva. Dragoslav Grujuć je, savesno i prilježno, radio upravo to
 

4.

Istraživanje – »Šta Evropljani misle o kinesko-američkom hladnom ratu«: Taoci tuđeg rata (Vreme 1604)

Većina Evropljana veruje da je u toku novi hladni rat i sa Kinom i sa Rusijom, ali da oni nemaju ništa s tim. Uglavnom ne misle da je u to umešana njihova zemlja, već Vašington i Brisel, i to samo u onoj meri u kojoj se mora
 

5.

SAD – Ratni biznis: Pentagonska ekonomija (Vreme 1603)

Američka vojna industrija i pridruženi kontraktori jedini su profitirali u crnoj rupi Avganistana. Obezbeđujući logistiku, privatno obezbeđenje i nabavku oružja, doprineli su rastućoj militarizaciji američkog društva
 

6.

Avganistan: Kabulski rastanak (Vreme 1600)

Povlačenje Amerike iz Avganistana više prati kritika samog izvlačenja nego samog rata, uz pitanja kako će činjenica da su prvi put od poraza Sovjetskog Saveza u Avganistanu 1989. godine džihadisti preuzeli jednu zemlju od neke velesile uticati na džihadiste od Kabula do Mogadiša, u konfliktima koji su više posledica nego uzrok duboke krize, koju tako plastično ilustruje pobedničko šenlučenje u Kabulu
 

7.

Avganistan – Krah koji se dao naslutiti: Propala misija (Vreme 1599)

Dok se slike panične evakuacije sa kabulskog aerodroma šire svetom, sve se glasnije postavlja pitanje kako je moguće da su avganistanske snage tako brzo poklekle pred naletom talibana. Kada se malo podrobnije analizira dve decenija duga zapadna ratna misija, vidi se, međutim, da njen krah i nije bio tako neočekivan
 

8.

Pad Avganistana: Zemlja Ostavljenih na cedilu (Vreme 1598)

Konačni kolaps dvadesetogodišnje zapadne misije u Avganistanu ličio je na američko povlačenje iz Sajgona, dan pošto su talibani u nedelju 15. avgusta ušli u glavni grad Kabul
 

9.

Japan – Hronika olimpizma, privrede i društva: Brže, bolje, skuplje (Vreme 1596)

Dosije o pet Olimpijskih igara, od kojih su jedne bile izgubljene u ratu, o japanskom privrednom čudu i "keiretsu" savezništvima kompanija, biznismena i državnih službenika, o tome kako je "Japan inc." 1980-ih godina izazivao u Americi onakve fobije kakve danas izaziva Kina, o piscu Jukiju Mišimi kao poslednjem samuraju, o spektaklu bez gledalaca na stadionu od japanskog kedra i ariša, a malo i o deforestaciji Bornea
 

10.

Olimpijske igre: Globalni jug i Kubertenov san (Vreme 1595)

Odloženo pa složeno: održavanje odloženih Olimpijskih igara u odsustvu uobičajenog visokomotivisanog entuzijazma domaćina i euforije navijača, ipak osvetljava složeni problem sporta kao globalnog proizvoda, koji može da omogući nacijama i nacionalnim državama da se zakite ponosom, da se homogenizuju, da se odupru kulturnoj homogenizaciji, ali takođe može služiti svrhama globalnog kapitalizma