Biznismen
Osnovni
podaci: Rođen je novembra 1948. godine u selu Topolovnik (Veliko
Gradište) u porodici zemljoradnika (otac Ljuba, majka Rosica). Odrastao
je uz seoske dečije igre: "Noću smo oblačili jagnjeću kožu
naopako, kucali na prozor i plašili ljude." Osnovnu školu završio
u Velikom Gradištu, kao đak pešak. Ženio se nekoliko puta. Bračni život
počeo je sa Zoricom u svojoj 15. godini i iz tog braka ima ćerku Živojku.
Drugi brak je sa Ružom, koja mu je rodila Davida i Lava. Treća žena mu
je Karmela sa kojom ima Stefana i Mariju.
Karijera: Otišao u inostranstvo u 23. godini života sa namerom da se tamo obogati. U Kanadi, SAD-u, Australiji, Sri Lanki, Singapuru, Švedskoj, Austriji.... Bavio se raznim poslovima emigranta prve generacije: tražio dijamante, pilotirao, igrao šah i igrao na berzi, lovio kengure, brao trsku... "Krenuo sam u svet sa pet dolara, a sada imam brodove, kuće, automobile, puno dece, imam sve. Radio sam kao fizički radnik, još imam ožiljke od kada smo trsku sekli. Jedno vreme sam bio i 'nosač tašne' bankarima i biznismenima. Kupovao sam zanat. Ja sam kompjuter." Početkom 90-ih godina došao je u Jugoslaviju i počeo biznis prodajom video-kaseta, televizora i japanskih automobila da bi početkom 1991. godine osnovao Jugoskandik, štedionicu koja je ojadila hiljade lakomih štediša. Proglašen za biznismena 1992, iste godine bio i kandidat za predsednika Srbije. Pod sloganima "Čovek promena" i "Ja to mogu da ostvarim" građanima poručivao: "Otvorite oči i vidite dokle smo stigli." Na izborima se plasirao na peto mesto sa osvojenih 61.729 glasova (ili 1,38 odsto), a iste godine je uplatio u izborni fond SPS-a 200.000 maraka. Aktivisti SPS-a tvrdili su da je Gazda Jezda dobrovoljno dotirao kampanju.
Nacionalnost: Vlah. Tražio autonomiju Vlaške krajine koja je, po njegovim rečima "anektirana pre Prvog svetskog rata, stanovništvo je asimilovano, prezimenima je dodavano 'ić'".
Kako se obogatio: "Uvek sam pratio gde i koliko ulažu priznati biznismeni. Tamo gde su oni ulagali veliki novac, ulagao sam svoju crkavicu."
Kada je pobegao: Pobegao je 8. marta 1993. godine. "Nisam pobegao. Izašao sam da bih nastavio borbu protiv državnog kriminala." Ubrzo je štedionica Jugoskandik zatvorena i tada je njena imovina, kako je vlasnik tvrdio, iznosila 120 miliona maraka, da bi se posle četiri godine smanjila na 40 miliona, a 2000. na 20 miliona. Kolika je imovina saznaće se kada se okonča stečajni postupak, koji je najduži u istoriji Privrednog suda. Imovina Gazda Jezde pre bekstva je bila impozantna. Ostavio je vilu na Senjaku vrednu dva miliona dolara, kuću na Banjici, stan u centru Beograda, dva TV kanala i TV stanicu MV Chanel real time i učešće u TV Palma, mesečnik "BiG", akcije beogradskog hipodroma, 124 automobila, desetak kamiona... U međuvremenu je živeo u Mađarskoj, Izraelu, Kolumbiji, Ekvadoru, Rumuniji, a po svetu se šetka, kaže, sa diplomatskim pasošem.
Zašto se do sada nije vratio u Jugoslaviju: "Za prava mojih štediša lakše je izboriti se iz inostranstva. Kada bih se vratio, odmah bi me uhapsili. Kako bih onda mogao da se borim?"
Planovi: "Moram da nastavim da se borim sve dok ne oborim ovaj režim ne na kolena već na leđa. Režim moram da uništim. Organizovaću ÿude koji žive u Jugoslaviji i patriote iz inostranstva koji će uništiti sadašnji režim. No, za to mi neće biti potrebno mnogo vremena. Za nekoliko sedmica, a najviše za tri meseca, vratiću se u Jugoslaviju", govorio je 1993. godine.
Zasluge: Zbog Vasiÿevićevih zasluga za organizaciju meča stoleća Fišer – Spaski, u koji je uložio više od 15 miliona dolara, u znaku Gazda Jezde proteklo je obeležavanje godišnjice proglašavanja Crne Gore za prvu ekološku državu na svetu. Gazda Jezda je bio sponzor te proslave, a država Crna Gora odužila mu se tako što je organizacija šahovskog meča Fišer – Spaski proglašena za ekološki program godine.
Da li je trgovao oružjem: "Nikada nisam trgovao oružjem."
Otkriće: Elektrogenerator zatvorenog strujnog kola. "Moj generator krši tradicionalne zakone fizike."
Obećanje: "Otkupiću dugove Srbije."
Dragoslav Grujić
