Vreme broj 518, 07. decembar 2000.

Sondaža javnog mnjenja pokazuje da DOS može računati na 71 odsto glasova izašlih na biralište ili na lagodnu većinu od čak 186 poslanika, ali to još ne određuje brzinu kojom bi se ušlo u bolne reforme

Trenutak verifikacije, dobro, "overe" oktobarske političke promene, izborni 23. decembar, približava se u atmosferi nade, egzistencijalne strepnje, uverenja da je izborni rezultat poznat.

Na pitanje "Za koga ćete glasati na izborima za Skupštinu Srbije", po istraživanju Stratedžik marketinga (SMMRI) sprovedenom od 19. do 22. novembra među 2.160 ispitanika, za DOS će glasati 61,4 odsto biračkog tela; za SPS 16,1 odsto; za SRS 4,9 odsto; za SPO 2,6, odsto. Ostalih 15 odsto čine oni koji nameravaju da glasaju za druge male partije (1 odsto), koji neće izaći na izbore (3,5 odsto); ne znaju, nisu odlučili za koga da glasaju (10 odsto).

Kad se iz te kvote izdvoje opredeljeni birači, ispada da DOS može računati na 71 odsto glasova izašlih na biralište; SPS na 18,6 odsto; SRS na 6,7 odsto; a ostale stranke na 4,7 – od toga SPO na 3 odsto.

Ako se, dalje, izdvoje samo stranke koje prolaze cenzus, DOS može računati na 74,5 odsto; SPS na 19,5 odsto; SRS na 5,9 odsto. Po novom ("radikalskom") republičkom izbornom zakonu glasa se u jednoj izbornoj jedinici, a 250 mandata se deli po D' Ontovom proporcionalnom sistemu među partijama koje prođu cenzus od 5 odsto. To znači da bi DOS mogao imati lagodnu većinu od 186 poslanika.

To je rezultat sličan onom koji je pre dve nedelje nagovestio Srećko Mihailović u okviru istraživačkog tima Centra za proučavanje alternativa (CPA). Prema odredbama izbornog zakona, izborna lista se dostavlja Republičkoj izbornoj komisiji (RIK) najkasnije 15 dana pre održavanja izbora. Krajnji rok da stranke i koalicije koje žele da učestvuju na predstojećim republičkim parlamentarnim izborima podnesu izborne liste sa kandidatima za poslanike ističe onog dana kada čitalac "Vremena" bude imao ovaj broj u rukama, 7. decembra u ponoć, a do 5. decembra, kada nastaje ovaj tekst, liste su podneli samo Srpska radikalna stranka i Srpski pokret obnove, a SPS je poneo listu od 250 kandidata na čijem čelu će biti Slobodan Milošević. Četvrti po redosledu biće DOS, koji ranije utvrđene liste predaje u sredu 6. decembra. Zoran Đinđić najavljuje spisak kandidata za ministre u budućoj srpskoj vladi. Po onome što se zna i najavljuje, u vladu će ući mnogi šefovi stranaka, da bi, kako se objašnjava, svojim autoritetom zalegli za budući program.

DOS-ovim Programom za demokratsku Srbiju, po potpisanoj obavezi trebalo bi u prvih 100 dana nove vlade da bude predložen:

1. Paket reformskih ekonomskih zakona
2. Anti-korupcijski zakon
3. Zakoni o vojsci i policiji
4. Zakon o sudovima i sudijama
5. Zakon o javnom tužilaštvu
6. Krivični zakon i zakon o krivičnom postupku
7. Zakon o javnom informisanju
8. Zakon o univerzitetu
9. Zakon o lokalnoj samoupravi
10. Paket izbornih zakona

Neki od tih paketa su već pripremljeni u ekspertskim krugovima, donošenje tih zakona već je određeno činjenicom da su predsednik Koštunica i vrh savezne države Jugoslaviju praktično vratili u okrilje međunarodnih institucija i time što je put ka Evropskoj uniji trasiran. Taj okvir određuje i poželjnu politiku vlade i brzinu donošenja odluka. Međutim, odustajanje od ekspertske formule pri formiranju te vlade navodi na zaključak da će politička kalkulacija ipak određivati ritam igre mnogo više nego što je to do sada obećavano. Eksperti bi možda više brinuli o tome da završe posao, a manje bi mislili na sledeće izbore. Ekspertima bi, očito, rasle i političke ambicije... Ima i ona nemačka izreka "fürzen Profesoren Vaterland ferloren", ali opet, nameće se sumnja da će brzina našeg oporavka u velikoj meri zavisiti od komplikovane igre raspoloženja javnog mnjenja i podzemnih struja u političkom establišmentu. Svi smo mi pomalo eksperti, reći će vam poneki od partijskih lidera, ministarskih kandidata – sa istom lakoćom sa kojom se ranije izgovaralo ono "Svi smo mi pomalo socijalisti!"

Ta DOS-ova poslanička (kao i ministarska) lista ima zanimljivu predistoriju. Predstavnici stranaka članica Demokratske opozicije Srbije potpisali su 28. novembra Koalicioni sporazum o zajedničkom predlaganju izborne liste za izbor narodnih poslanika u Narodnu skupštinu. Koalicioni dogovor precizira da zajednička lista nosi naziv "Demokratska opozicija Srbije – Vojislav Koštunica", da Zoran Đinđić bude prvi na listi, te da će Đinđić, kao mandatar buduće vlade, objaviti sastav tog budućeg kabineta. Usaglašavanje o toj stvari trajalo je desetak dana – najpre su se (17. novembra 2000) predsednik SRJ Vojislav Koštunica i lideri Demokratske opozicije Srbije principijelno usaglasili da Demokratska stranka Srbije i Demokratska stranka imaju jednak procenat na listi DOS-a za decembarske izbore, ali se DSS nije slagao da mandat za sastav republičke vlade unapred bude poveren Zoranu Đinđiću.

Koštunica je 19. novembra 2000. izjavio da će pristati da bude nosilac izborne liste Demokratske opozicije Srbije ako se čelnici tog bloka pismeno obavežu da će posle 23. decembra "zavladati zakon i pravna država u Srbiji" i, što je važnije, da će se o budućnosti zajedničke države Srbije i Crne Gore izjašnjavati građani, odnosno da će biti poštovan ustavni put za redefinisanje odnosa između Srbije i Crne Gore. SPS-u naklonjen list "24 časa" neki od medija prvoborački naklonjenih DOS-u, neki od nenagrađenih komentatora, pa i neki od DOS-ovih političara prerano zaključuju o rascepu DOS-a na liniji Đinđić – Koštunica. Političari na srpskoj sceni lako su cepali koalicione ugovore, ali ko je tako naivan da olako cepa pobedničku listu?

Srđan Bogosavljević (SMMRI) procenjuje da će u narednih mesec dana DOS verovatno sačuvati svoj visoki rejting – može ga smanjiti samo ukoliko usledi cepanje ove koalicije. Ako bi birači morali da se opredele za pojedinačnu stranku, ogromna većina bi optirala za DSS (39 odsto biračkog tela). Slede sa daleko nižim rejtinzima SPS, SRS, SPO, DS, NS, LSV, GSS, a među anketiranima grupa eksperata G17 plus pojavljuje se kao potencijalna stranka koja bi mogla da se plasira relativno visoko.

Tu se u priči, kao puška u Čehovljeom prvom činu, pojavljuje "treći čovek", ambiciozni Mlađan Dinkić, za guvernera sigurno previše eksponiran, za sadašnju situaciju previše samouveren, koji uz to previše obećava, oslonjen na jak ucenjivački kapital i programsku inicijativu G17 plus, što se videlo u guvernerskoj krizi u kojoj je pobedio – odbivši da predloži Vuka Ognjanovića za svog zamenika. Nekoliko političara iz DS-a i DSS-a je (namirisavši njegove političke ambicije a i zbog održanja te koalicije iz nužde sa SNP-om) ukorilo Dinkića zbog ucenjivačkog odnosa prema koalicionom partneru, ali je opet, na kraju, posle intervencije potpredsednika savezne vlade Labusa i Đinđića postalo jasnije da bi produžetak guvernerske krize ugrozio već odložene pregovore sa MMF-om i spor se nekako primicao razrešenju. Dinkićeva prednost je bila u tome što u sukobu guvernera s političarima javnost, čak i ova naša, čak i kad ne misli o guverneru ono što on o sebi misli, staje na stranu samostalnosti guvernera.

SINDROM GORBAČOV: Unutrašnja dinamika čini DOS bitno različitim od prethodnog monolitnog sistema lične vlasti. Ljiljana Baćević iz Centa za politikološka istraživanja i javno mnjenje Instituta društvenih nauka, zapaža da Vojislav Koštunica, na primer, uživa popularnost veću nego što je Slobodan Milošević ikad imao, ali ona, istovremeno, ukazuje da Koštuničina politička budućnost nije tako izvesna kao što je velika podrška koju uživa. Ta dijagnoza asocira na tzv. "sindrom Gorbačov" – ako bi se Zoran Đinđić i Milo Đukanović, na primer, trgovački dogovorili da sasvim "isprazne od sadržaja" saveznu državu, pitanje je šta bi Koštunica radio sa svojim značajnim prestižom. On se prošlog leta pojavio kao potencijalni kandidat za predsednika pre nego što su ga formalno predložili, ali po sistemu spojenih posuda, Koštunica je pobedio na izborima zato što ga je predložio DOS i sada se DOS oslanja na njegov visok rejting.

Biračko telo DOS-a, kaže Bogosavljević, nije ono isto telo koje je glasalo za DOS 24. septembra. Sagovornici anketara, bivši pripadnici SPS-a u Nišu ili Pirotu, na primer, za Koštunicu su govorili "moj predsednik" (ne "predsednik svih nas"). Novi birači DOS-a regrutuju se praktično iz svih stranaka. Svaki osmi bivši član SPS-a, svaki sedmi SRS-a, svaki treći SPO-a, skoro svaki drugi glasač koji je bio za neke manje stranke sada se opredeljuje za DOS.

Bogosavljević pokazuje kako se u avgustu 2000. godine 29,4 odsto biračkog tela u anketama opredeljivalo za DOS, u sondaži SMMRI od 13-15. septembra procenat opredeljenih za DOS iznosio je 32,2 odsto, približno toliko biračkog tela je i glasalo za ovu koaliciju, (tačnije 33,84, po izveštaju SIK-a). Sada Bogosavljević nalazi da bi DOS sa 2.040.646 glasova osvojenih na saveznim parlamentarnim izborima, mogao da skoči na 3.400. 000 do 3.600. 000 glasova na republičkim!

U proseku u javnosti, dakle, vlada uverenje da je rezultat izbora poznat. Srđan Bogosavljević procenjuje, a takvu procenu ima i Ljiljana Baćević, da samo DOS, SPS i SRS imaju dovoljno birača da pređu kvotu od 5 odsto za ulazak u parlament. Uz omaž članovima SPO-a zbog njihovog aktivizma u prethodnom periodu, zbog njihove volje da jurišaju na pendreke i da se sukobljavaju s policijom Ljiljana Baćević kaže kako je tužno to kako je SPO praktično izvršio kolektivno političko samoubistvo: "Šteta je što jedna ovakva stranka na ovakav način odlazi sa političke scene, ali to je stvar njenih političkih odluka."

PERCEPCIJA: Zanimljivo je kako su u sadašnjoj atmosferi raspoređeni odgovori na pitanje o tome šta birači misle, ko će na izborima pobediti:

Svi
DOS 79,2 odsto; SPS 12,5 odsto; SRS 3,2 odsto; SPO 1,4 odsto
DOS
DOS 99,6 odsto
SPS-SRS
DOS 28 odsto, SPS 52,7 odsto, SRS 14,6 odsto
SPO
DOS 46,4 odsto; SPO 43,5 odsto

Međutim, kod nekih od aktera se vidi ono što bi se negde nazvalo "wishful thinking", o čemu svedoče odgovori na "kontrolno pitanje":

Da li poverenje u novu vlast raste?
DOS
Raste 42,8 odsto; ne menja se 74,7 odsto
SPS-SRS
Opada, 54,1 odsto; ne menja se 39,6 odsto

REVOLUCIJA RESTAURACIJE: U takvoj situaciji strategija reanimacije starog sistema, za koju se opredelio SPS, tačnije šef ove stranke, izgleda prilično bezizgledno, s obzirom na to da se desilo nešto krupno posle čega više ne može biti kao pre. Odluka da se glasa za novu opciju, po oceni Ljiljane Baćević, praktično je doneta 1997 – da je postojala neka kredibilna politička opcija, neki demokratski savez mogao je već tada da dobije izbore, jer već u to vreme tradicionalna opcija (SPS – SRS) nije u javnom mnjenju bila dominantna. SPS, jednostavno, nije imao od koga da izgubi izbore.

Stjepan Gredelj anegdotski kaže da su u Institutu za filozofiju i društvenu teoriju, gde on radi, pre neki dan raspravljali o tome kakvo je ime te promene koja se desila 5. oktobra: "revolucija", "revolucija restauracije" (izraz Hane Arent), "preokret", "smena vlasti", ili "cirkulacija elita"...

Karakteristika ovih izbora je bila da su birači glasali, a i mnogi opozicioni jurišali s namerom da "sruše Miloševića". On jeste "pao" u aferi krivotvorenja izbora, ali njegova partija, po izbornom rezultatu gledano, u tom trenutku, nije (još nije) izgubila birače koje je u poslednjih nekoliko turnusa imala.

Na republičkim izborima '97 za SPS je, na primer, glasalo 1.416.779, u izborima za Veće građana 2000. SPS je osvojio 1.532.841 glas.

Socijalistička partija je u sondaži od 26-30. avgusta 2000. bila "teška" 26,3 odsto, u septembarskoj sondaži – 26,7 odsto, izborni rezultat je iznosio 24,1... Bekstvo je počelo posle bruke i poraza. U postizbornoj aferi SPS je na putu da izgubi pola miliona glasača jer novembarski rejting ove partije iznosi samo 16,1 odsto. Na osnovu toga sledi:

Projekcija za decembar 2000.: za SPS oko 1.000.000 glasova

Politički prijatelj Slobodana Miloševića dr Jovan Rašković rekao je jednom prilikom da je ovaj pogrešio zato što nije na Vidovdan 1989, pred dva miliona ljudi (Milošević: "dva miliona i četristo hiljada!"), zatražio opšte višestranačke izbore u Srbiji i u Jugoslaviji (Milošević: "Nisam se setio"). Slobodan Milošević se na vanrednom kongresu SPS-a opet trkao sam sa sobom i ostao na čelu SPS-a, što možda onemogućuje reformu ove partije, njenu budućnost čini neizvesnom, ali s druge strane gledano, verovatno u trenutku poraza i raspada nomenklature to onemogućuje gubitničku borbu oko naslednika i rascep te do sada velike partije.

Ljiljana Baćević konstatuje da se, sudeći po sondažama javnog mnjenja može zaključiti da ipak nije bilo rascepa u SPS-u, već da su neki disidenti formirali male stranke s malim izbornim šansama (vidi antrfile: Novorođenčad). Sam SPS, kaže Bogosavljević, ima veće šanse da do izbora pokvari svoj rejting nego da ga popravi.

"LJUBIČICU MIRISATI NEĆE": Što se tiče očekivanja od novih vlasti, istraživači uočavaju tri političke grupacije: jednu čine pristalice DOS-a koje karakteriše optimističko strpljenje, drugu čine pristalice SPS-a, JUL-a i SRS-a koje karakteriše razočarenje, mada je čudno da je razočaranje u političke protivnike veće od rezigniranog stava da se od njih nije boljem nadati. Treću grupu čine pristalice SPO-a, koje su, kao i u drugim pitanjima, negde između, mada bliže DOS-u nego SPS-u. U opštoj populaciji, što se tiče toga da li su ispunjena očekivanja birača, preovlađuje odgovor "promene na bolje" (34 odsto) i "sada je teško, ali se nadam da će biti bolje" (32 odsto); da je "još je rano" smatra 21 odsto, da da je sve ovo "promena na gore", smatra 13 odsto ispitanika.

Da li su ispunjena očekivanja?
DOS
Da, delimično 32,1 odsto; da u potpunosti 18,1 odsto; rano je, ne mogu da procene 43,4 odsto
SPS-SRS
Potpuno razočarani 36,3 odsto, ništa nisu ni očekivali 29,4 odsto
SPO
Rano je 55 odsto; ništa nisu ni očekivali 46 odsto; da, delimično 11 odsto

Pitanje je da li će masivna podrška koja se primiče DOS-u ohrabriti ovu grupaciju da u slučaju ako osvoji vlast krene u brze i bolne reforme, ili će ta podrška delovati kao kočnica, ili kao sredstvo za spavanje. Zadaci su tako teški da neki od analitičara smatraju da će politički sukobi, ako već ne bude relevantne opozicije, nužno preneti unutar DOS-a.

U najnovijim istraživanjima javnog mnjenja s jedne strane uočavaju da je rasprostranjena svest da su promene neophodne, a s druge strane obični građani pokazuju veliki strah od promena, strah da će oni delom biti i žrtve tih promena, kako kaže Ljiljana Baćević. S jedne strane modernizaciji se daje velika podrška, a s druge strane ljudi se suočavaju sa ličnom nezavidnom ekonomskom situacijom i sa sopstvenom nevericom da se ona može brzo izvesti.

Po rečima Srđana Bogosavljevića, na opštem planu građani su ipak optimisti. Oni očekuju da će se promenom vlasti otvoriti perspektiva razvoja društva, ali su na ličnom planu pesimisti. Većina ispitanika se plaši da će im u predstojećem periodu životni standard nužno biti pogoršan. Ispitanici veoma brzo počnu da govore o ličnim problemima koji su teško rešivi. Prvi njihov problem je siromaštvo ("ili male plate, ili visoke cene"), strah od bolesti, strah od skupih lekova...

Bogosavljević, međutim, procenjuje da radikalna reformska politika (recimo privatizacija, zatvaranje velikih fabrika itd.) ne bi naišla na masovnu blokirajuću reakciju zato što ljudi vide do koje mere je privreda upropašćena. Neki ukazuju na paradoks da je jugoslovenska privreda, u kojoj je proizvodnja pala na 50 odsto nivoa s početka devete decenije, zapravo u stanju "potpune iskorišćenosti upotrebljivih kapaciteta" – ostalo je ruinirano. Ljudi manje-više veruju da će se nešto desiti i u osnovi veruju u vlast.

Stjepan Gredelj, međutim, kao član istraživačkog tima Centra za proučavanje alternativa (CPA) uočava više zebnje i zabrinutosti nego entuzijazma – na primer, dilemu "posao koji je manje plaćen, ali siguran" ili "više plaćen rizičan posao" 2 – 3 ispitanika rešava u korist sigurnosti i stabilnosti.

Milan Milošević

Za mesec dana nastalo je desetak stranaka. Tri nove stranke nastale su osipanjem SPS-a, a jedna zbog rascepa u SPO-u. U Registar političkih organizacija u Ministarstvu pravde Srbije je 7. novembra, kao predsednik Srpske socijal-demokratske partije (SSDP), upisan Vladica Stamenković, ali je 16. novembra 2000. za predsednika te partije izabran bivši predsednik SRJ Zoran Lilić. Jedan od počasnih članova te stranke je i bivši načelnik Resora državne bezbednosti MUP-a Srbije Jovica Stanišić. Potpredsednici nove stranke su Miloš Banićević i lekar Marija Mihajlović, poslanik SPS-a, popularna u Skupštini 1991. Po Lilićevoj tvrdnji ovoj stranci prišli su neki odbori SPS-a, pre svega oni sa Kosova, među kojima i đakovački. Liliću je 23. novembra prišla i partija Preporod Srbije, čiji je predsednik bio nekadašnji vojni komentator SPS-a Milorad Drecun, koji je postao potpredsednik SSDP-a.

Nekadašnji potpredsednik SPS-a i direktor RTS-a Milorad Vučelić je 16. novembra 2000. najavio osnivanje Demokratske socijalističke partije (DSP), a potom je i registruje. Pored Vučelića, među osnivačima nove partije i bivši visoki funkcioneri SPS-a Borislav Jović, Slobodan Jovanović i drugi.

Posle postizbornih sporova u SPO-u formirana je Narodna stranka "Pravda" čiji je predsednik Borivoje Borović, a zastupnici te stranke su Milan Miković i Milica Đurković. Ona se neće nadmetati u ovoj izbornoj utakmici kako ne bi vitalno ugrozila SPO u trenutku duboke krize ove stranke. Bogosavljević smatra da nove stranke, pa i one koje su nastale otcepljenjem od SPS-a i SPO-a, zasad nemaju ozbiljnije rejtinge, ali njihovi lideri se doživljavaju kudikamo pozitivnije od lidera stranaka iz kojih su nastali. Upravo zato se može reći da postoji prostor za rast novoformiranih stranaka, pre svega na račun matičnih stranaka, ali taj rast ne bi trebalo da bude toliki da bi ovim strankama bio omogućen ulazak u parlament. Ljiljana Baćević takođe kaže da novoformirane stranke ne mogu realno računati da će osvojiti minimalnih pet odsto (a to znači 300.000 glasova)

Sumnja
Da li će predstojeći izbori biti fer i demokratski?

DOS: Biće fer i demokratski 65,8 odsto odgovora; pokušaće SPS da vara 16,7; pokušaće država da vara 2,9; pokušaće DOS da vara 0,9 odsto.
SPS: Pokušaće DOS da vara 45,2 odsto; biće fer i demokratski 20,5; pokušaće država da vara 8,7; pokušaće SPS da vara 1,3 odsto.
SPO: Biće fer i demokratski 36,7 odsto; pokušaće država da vara 14,3; pokušaće SPS da vara 7,1; pokušaće DOS da vara 7,1 odsto

Revanšizam

Svi: Prethodni rukovodioci moraju da budu smenjeni 39,3 odsto; neki zaslužuju i da ostanu 39,3; ne treba ih smenjivati 10,1 odsto
DOS: Prethodni rukovodioci moraju da budu smenjeni 56,8 odsto; neki zaslužuju i da ostanu 36,2; ne treba ih smenjivati 1 odsto
SPS: Prethodni rukovodioci moraju da budu smenjeni 3,8 odsto; neki zaslužuju i da ostanu 45,6; ne treba ih smenjivati 33,8 odsto
SPO: Prethodni rukovodioci moraju da budu smenjeni 44,1 odsto; neki zaslužuju i da ostanu 27,3; ne treba ih smenjivati 2,9 odsto

Sudovi

SVI: Sudski treba da odgovaraju svi koji su na vlasti 19,5; samo oni koji su kreirali politiku 11,6; samo oni koji su se ogrešili o zakon 60,9; niko ne treba da odgovara 8,1 odsto
DOS: Sudski treba da odgovaraju svi koji su na vlasti 27,7 odsto; samo oni koji su kreirali politiku 16,1; samo oni koji su se ogrešili o zakon 55,3; niko ne treba da odgovara 0,9 odsto
SPS: Sudski treba da odgovaraju svi koji su na vlasti 1,5 odsto; samo oni koji su kreirali politiku 2,3; samo oni koji su se ogrešili o zakon 68,5; niko ne treba da odgovara 27,7 odsto
SPO: Sudski treba da odgovaraju svi koji su na vlasti 29 odsto; samo oni koji su kreirali politiku 14,5 odsto; samo oni koji su se ogrešili o zakon 53,6; niko ne treba da odgovara 2,9 odsto

Izborna pravila "Vremena"

U toku predizborne kampanje "Vreme" će na uobičajeni način analizirati politička zbivanja i poteze pojedinih aktera tih zbivanja.

Pod uobičajenim finansijskim uslovima redakcija "Vremena" će omogućiti strankama i grupama građana da zakupom prostora u listu predstave javnosti svoj politički program i svoje vođe, da slobodno agituju za izlazak na izbore ili protiv izlaska na izbore.

Poruke će biti posebno grafički prezentirane i vidno će se razlikovati od dela lista za koji odgovornost snosi redakcija "Vremena".

U toku izborne kampanje Redakcija neće ulaziti u to da li onaj ko objavi vlastitu poruku u delu lista koji zakupi laže ili iznosi istinu, odnosno da li se lažno predstavlja, pošto je to stvar koju birači moraju sami da dokuče. Drugim rečima, stvar je odgovornosti birača prema sebi da li će dozvoliti da budu obmanuti.

Redakcija "Vremena" zadržava pravo da ne objavi poruke:

*koje izazivaju rasnu, versku, nacionalnu ili polnu netrpeljivost
*koje pozivaju na lično ili kolektivno nasilje
*koje izazivaju strah kod pojedinaca, starosnih, klasnih ili etničkih grupa
*koje su usmerene protiv humanosti
*koje su usmerene protiv života
*koje su usmerene protiv tolerancije
*koje vređaju moralne norme
*koje sadrže elemente uvrede ili klevete
*koje su bazirane na zloupotrebi dece
*koje su bazirane na rasnoj, nacionalnoj, kulturnoj, religioznoj ili polnoj diskriminaciji.

Redakcija "Vremena"