Vreme broj 515, 16. novembar 2000.

Predsednik Askar Akajev još jednom je potvrdio svoju vlast na izborima, ali raste i strepnja od "jugoslavizacije" Kirgistana

Biškek

Kirgistan (u rečniku sadašnje vlasti) ili Kirgizija (prema ruskom nazivu nadenutom tokom više od 120 godina vladavine iz Moskve) "zemlja je neverovatne lepote čiji su stanovnici potomci ponosnih nomadskih plemena". Opis ne potiče iz turističkog vodiča, već sa stranice američke obaveštajne službe CIA-e na internetu posvećenoj Kirgistanu. Za državu smeštenu između Kine i Tadžikistana s juga, Kazahstana sa istoka i severa i Uzbekistana sa zapada postoji pre svega geopolitički spoljni interes. Znatnih prirodnih bogatstava, sem nešto zlata i vode, u zemlji sa oko 4,8 miliona stanovnika od oko osamdeset etničkih grupa – od čega oko šest do osam stotina hiljada Rusa i sedam stotina hiljada Uzbekistanaca – nema. Dve trećine površine od oko 198.500 kvadratnih kilometara zauzimaju planine koje spadaju među najviše na svetu. Kirgistanski zvaničnici vole da porede svoju državu sa Švajcarskom, ne samo zbog gora već i, prema njihovom viđenju, demokratskog državnog ustrojstva, jedinstvenog u Srednjoj Aziji. No, demokratije je sve manje u Kirgistanu, kako su ocenili predstavnici posmatračke misije Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS), posle parlamentarnih izbora prošlog proleća.

Predsednički izbori 29. oktobra nisu bili u skladu sa opredeljenjima OEBS-a za demokratske izbore, ocenila je posmatračka misijia OEBS-a. Šef države Askar Akajev, na vlasti još od sticanja nezavisnosti 1990, nije se mnogo uzbudio zbog neprijatnih ocena sa strane. Priredio je vatromet povodom (još jedne) pobede (ovog puta sa 75 odsto datih glasova), narodu obećao veće plate, penzije i stipendije, a sredstvima informisanja za svaki slučaj zabranio da prenesu negativne ocene OEBS-a i drugih posmatračkih tela. Spokoj se odmah vratio u Biškek, prestonicu na severu, u kojoj, doduše, nekog predizbornog vrenja nije ni bilo. Sneg je već pokrio planinske prevoje prema jugu zemlje, posebno dolini Fergana, gde se nalazi izvor predsedničkih političkih briga, tako da bar tokom zime predstoji predah.

VOJSKE I GOSPODARI: S proleća, kako očekuje i sam predsednik Akajev, iz Tadžikistana, s juga, ponovo će doći "islamski teroristi". Ove godine, kako je protumačio novinarima, bilo ih je pet stotina, prošle godine osam stotina, a narednih godina možda će ih biti i deset hiljada. Akajev kaže da ih naoružavaju i †nansiraju islamski fundamentalisti iz Avganistana. Pomoć protiv najezde pobornika stvaranja novog Kalifata na prostoru doline Fergana očekuje od Rusije, Belorusije i Jermenije, znači "pravoslavnih država". Fergana je plodna dolina, srce Srednje Azije, u kojoj živi desetak miliona stanovnika. Za vreme Lenjina i Staljina povučene su granice, tako da je sada dele Kirgistan, Uzbekistan i Tadžikistan.

Postoje i druga, manje politička tumačenja među zapadnim posmatračima u Biškeku. Put droge iz Pakistana i Avganistana prema Rusiji i dalje prema Evropi preseca dolinu Fergana tako da se razne vojske i gospodari sukobljavaju oko "carine" koje mogu da naplate švercerima. U svakom slučaju, Kina, Indija, Pakistan, Avganistan, Rusija, SAD pa čak i Turska spadaju među "spoljne činioce" u Srednoj Aziji. Naoružanje za borbu protiv "fundamentalista" stiže i iz Evropske unije, uključujući Nemačku.

Kanadske †rme eksploatišu nalazišta zlata, ne hajući mnogo za ekološke propise. Norveške i švedske †rme podižu digitalnu telekomunikacionu mrežu koju †nansiraju Evropska uniju, Islamska banka i Kuvajt. Prema pisanju štampe u Biškeku, tokom deset godina nezavisnosti Kirgistan je dobio stotinak stranih kredita, tako da sada duguje 1,2 milijardu dolara. O tome da će u doglednoj budućnosti taj novac biti otplaćen niko i ne sanja, a niko i ne očekuje da će inostrani potražioci zaista tražiti svoj novac natrag dokle god Akajev uspeva da očuva ugled "demokratskog vladaoca" kome preti spoljna, islamska opasnost. Stabilnost Kirgistana je bitna za statiku Srednje Azije, kažu zapadne diplomate u Biškeku.

Istina je da u Kirigistanu ima neuporedivo manje političkih zatvorenika nego u okolnim državama. Kult ličnosti nije ni približno toliko jak kao kod suseda. No, predsednikov sin Ajdar venčao se 1998. s ćerkom kazahstanskog predsednika Nazarbajeva, a sve češće se spominje i kao "dostojni naslednik". Predsednikov zet je nedavno preuzeo "Večernji Biškek", najpopularniju novinu, koja je odmah potom prestala da kritikuje šefa države itd. Zapadni posmatrači kažu da su nepotizam, korupcija i sve izraženije plemenske veze osnovno obeležje "nekonsolidovanih predsedničkih sistema" u Srednoj Aziji.

BEDA I INTERESI: Područje je trusno i iz mnogih drugih razloga, počev od bede, pa sve do projekcije stranih geopolitičkih interesa. Neposredno uoči izbora i ruski predsednik Vladimir Putin pojavio je se u Biškeku posetivši, pored ostalog, mesnu termoelektranu u kojoj, kao i u drugim postrojenjima infrastrukture, uglavnom rade Rusi. Ne samo da je Putin ohrabrio Ruse u Kirgistanu da glasaju za Akajeva već je Akajev nekoliko meseci pre izbora potpisao ukaz kojim je ruski jezik postao drugi zvanični jezik u državi. Nije teško zamisliti kako se na to gleda u američkoj ambasadi u Biškeku, veličine fudbalskog igrališta.

Nasuprot ne baš blistavoj perspektivi, Akajev nudi domaćoj i stranoj javnosti dve vizije: obnovu trgovačkog "puta svile" od Jadrana do Kine kao i izgradnju pruge kroz Kirgistan, koja će put između Pariza i Kine učiniti hiljadu kilometara kraćim nego preko Transsibirske železnice. "Večito prijateljstvo" sa Rusijom i postojan priliv kredita sa Zapada neophodni su činioci kako bi se te vizije ostvarile. Nema sumnje da će posle sadašnjeg trećeg mandata predsednik naći mogućnost da svoje vizije sledi i u narednim mandatima.

Dušan Reljić

"Pozdravljamo pobedu demokratije i u Jugoslaviji na pragu XXI veka", rekao je predsednik Akajev izveštaču "Vremena" koji je bio među inostranim posmatračima na izborima. "Srećni smo što će sada i Jugoslavija krenuti putem demokratskog razvoja", dodao je predsednik.

Akajev je po obrazovanju †zičar koji je proveo 17 godina u Lenjingradu na školovanju, i radeći kao naučnik. Dogurao je, kako kaže, i do zvanja "kapetana druge klase" sovjetske armije. Nije prihvatio ponudu Mihaila Gorbačova da postane potpredsednik SSSR-a, već se vratio u Biškek (do nezavisnosti zvan Frunze, po slavnom generalu koji je tu rođen).

Koji dan uoči izbora u Kirgistanu se pojavio i bivši ruski premijer Jevgenij Primakov da uruči Akajevu dotad malo znanu nagradu za "Mir i dobrotu". Njegov odgovor novinaru "Večernjeg Biškeka" na pitanje da li Kirgizstanu preti "jugoslavizacija" glasi: "Poređenje nije moguće. Apsolutno! Ne postoje osnovne mogućnosti da se poredi situacija u Kirgistanu sa prilikama u Jugoslaviji. Prosudite sami. Vi nemate Kosovo. Vas nisu, hvala bogu, podvrgli bombardovanju. Vaš lider, slava bogu, ne može da se poredi sa Miloševićem. Narod se pobunio protiv Miloševića, ne zbog njegove politike već zbog njegovih diktatorskih metoda. Komandovao je svemu i svačemu. Nije dozvolio nikakve znake demokratije."

prethodni sadržaj naredni