Vreme broj 515, 16. novembar 2000.

Ovog novembra Amerika je izgledala kao neka banana-republika: ni nedelju dana posle izbora još se ne zna da li je pobedio republikanac Džordž Buš junior ili demokrata Al Gor

"Kada sam ušao u restoran, predsednik SAD je bio Bil Klinton. Kada sam naručio picu, rekoše da je za predsednika izabran Buš, kada sam plaćao račun, saznadoh da u Belu kuću ide Al Gor. Kada sam izašao iz restorana shvatio sam da SAD nemaju predsednika: Bil je postao muž senatora iz države Njujork." Ovom anegdotom rimski dnevnik "La Republica" slikovito dočarava postizborni haos u "najdemokratskijoj od svih zemalja".

Duhoviti, ironični, pa i zluradi komentari stizali su sa svih strana.

Jer, Amerika koja voli da deli na sve strane lekcije o demokratiji odjednom je izgledala kao neka banana-republika: za sentora je izabran jedan pokojnik (poginuo pre mesec dana u avionskoj nesreći, kandidaturu preuzela udovica), otkriveni su glasački listići sa ugrađenom greškom, a scene sa ulica Palm Biča, gde se nadvikuju pristalice političkih suparnika, podsećale su na Limu, Manilu ili Beograd. Komentator "Gardijana" je čak ironično Buša juniora nazvao "Slobodanom Miloševićem iz Teksasa". U međuvremenu, vaskrsnule su priče o nepotističkim političkim dinastijama i rekordnoj količini novca (oko tri milijarde dolara) koja je ove godine data za lansiranje kandidata, a i iz Bušovog i iz Gorovog štaba prete najvišim sudovima.

Al Gor je u predizbornoj kampanji govorio o najsnažnijoj ekonomiji u poslednjih 30 godina, ali i smanjenju jaza između onih koji imaju i onih koji nemaju. Bušova lozinka je bila "jedinstvo", "integritet" i "dostojanstvo" (žaoke upućene na račun Klintona i njegovih pristalica). Buš junior nije hteo da mnogo priča o suficitu, socijalnoj zaštiti ili budžetu za vojsku. Kada su glasovi 99 odsto prebrojani videlo se da nijedan od kandidata ne trijumfuje, ali da se nijedan ne predaje. I onda su počeli govori o patriotizmu, pravdi, zakonima. "Ovo je zapravo prvi test ko je od njih dvojice pravi lider. U interesu je zemlje da se izbori okončaju u miru. Čini se da nijedan nije na visini situacije", komentariše Lion Paneta, bivši Klintonov šef kabineta. Senator Robert Keri je još oštriji: "U interesu zemlje je da jedan od njih dvojice kaže: 'Ti si pobedio, ja sam izgubio.' Ali, izgleda da nijedan nema ni snage, ni mudrosti da to učini." Ako se poštuju konvencionalna pravila pluralističke demokratije, sledeći predsednik SAD bi trebalo da bude Al Gor, zaključuju neki analitičari, iz jednostavnog razloga što je za njega glasalo više Amerikanaca nego za Džordža Buša.

Međutim, možda će u Belu kuću ipak otići Buš junior zato što je skupio više elektorskih glasova (to su glasovi koje nosi svaka američka država zavisno od broja stanovnika).

KOMPJUTERI I PLAJVAZI: Tehnološka i ekonomska supersila se ovog novembra suočila sa neprijatnom istinom da je njen izborni sistem ne samo komplikovan već zapravo haotičan pa, prema tome, nisu isključene ni česte greške: u nekim državama se glasa na najsavremeniji način, kompjuterski, u drugim ukucavanjem broja ispred imena kandidata, na trećim starinski, zaokruživanjem imena na papiriću, a u nekim na posebnim "računaljkama" koje podsećaju na starinske kase, koje se nisu menjale od 1892! U nekim državama elektori su obavezni da poštuju volju birača, a u drugim mogu da glasaju prema svome nahođenju! Kad se sve uzme u obzir, ponuda Rusije, Zimbabvea ili Kube da pomognu Amerikancima u rešavanju izborne enigme i nije tako apsurdna. Gorove pristalice sada poručuju da demokratski kandidat mora svim raspoloživim zakonskim sredstvima da dođe do pravih izbornih rezultata: a to znači sve, od ponovnog ručnog brojanja do traženja da sud arbitrira da li su glasački listići u Palm Biču u Floridi i još ponegde bili tako odštampani da su namerno zaveli birače, mahom starije Jevreje i Afro-Amerikance (znači tradicionalne pristalice demokrata) da zaokruže pogrešnog kandidata, ultrakonzervativnog Peta Bjukenena, umesto njihovog favorita potpredsednika Gora. Da li je tako odštampan listić bio "glupa greška," kako su izjavili nadležni, ili je to bio lukav pokušaj Džeba Buša, guvernera Floride, da malo pomogne starijem bratu Džordžu? Sve dok se ove dileme ne razreše, poručuju najvaterenije Gorove pristalice, on ne sme da popusti pred Bušem ni zbog kakvog "nacionalnog jedinstva", "viših ciljeva" ili "ustavnog poretka". Gor, pak, tvrdi da istrajava na ponovnom brojanju, jer "svaki glas je važan, to je potvrda američke demokratije". Ukoliko Buš ipak pobedi, demokrate smatraju da ovi izbori pokazuju da on zapravo nema mandat da sprovede svoje najavljene ekonomske i socijalne reforme koje bi bogate učinile još bogatijima. Bila bi to najkontroverznija predsednička pobeda u novijoj istoriji.

GUBITNICI: Pre 52 godine Hari Truman se trijumfalno osmehivao dok se slikao sa naslovnom stranom "Čikago dejli tribjuna" koji je preko cele prve strane imao naslov: "Djui pobedio Trumana!" Pola veka kasnije, istorija se ponovila: "Bušova pobeda!", "Gor čestitao Bušu", "Buš junior izabran za predsednika", osvanulo je 8. novembra 2000, na prvim stranama mnogih listova. Gubitnici ovih izbora nisu samo Gor i Buš . Najveći gubitnici su mediji: sve televizijske mreže – CNN, ABC, CBS i NBC – objavile su naciji i celom svetu oko sedam sati uveče da je Gor pobedio u Floridi. Velike televizijske mreže ne samo da su zabrljale proglasivši prvo da je Gor pobedio u Floridi, pa onda da je sledeći predsednik SAD Buš junior, već su time presudno uticale i na tok događaja na sam dan izbora, pa su u Bušovom štabu zapretili sudskom tužbom, a evo zašto: Amerika ima nekoliko vremenskih zona, pa se u vreme proglašenja Gorove "pobede" glasalo u još 12 država; mnogi republikanci, kada su čuli da je Gor pobednik u Floridi, nisu više hteli da izađu na biralište kad je sve već gotovo. S druge strane, nezadovoljni su i Bušovi protivnici, Amerikanci koji su glasali za kandidata treće partije Ralfa Nadera; oni tvrde da bi možda ipak dali glas Goru da su znali da sve još nije gotovo. Posebno su se u nezavidnoj situaciji našle neke poznate televizijske persone kao Kendi Kroli, komentator CNN-a koja je nadugačko analizirala Bušov trijumf i Gorov poraz. Kako će se rasplesti ovaj postizborni Gordijev čvor?

Ova fejdoovska farsa na američki način mogla bi da ima neverovatan rasplet. Bitka za 43. predsednika SAD sada je preneta i u sudove: republikanski štab podneo je sudski zahtev da se zaustavi ručno brojanje glasova, demokrate su uložile protest... Spor se nastavlja. Veliki broj političara, ali i naučnika, smatra da ovogodišnja izborna zavrzlama još jednom potvrđuje da treba menjati izborni sistem za izbor predsednika. Najglasnija je Hilari Rodam Klinton, novopečeni senator iz države Njujork koja predlaže da se napusti elektorski sistem i da Amerikanci neposredno biraju predsednika. Piter Lodž, jedan od pravnih eksperata, ima daleko originalniji predlog: on je sa talasa uglednog NPR radija postavio pitanje zašto i Buš i Gor ne bi bili predsednici, tačnije kopredsednici? Kad je potreban šarm, eto Buša juniora, kad treba znanje, eto Gora! Crnački lider Džesi Džekson nije raspložen za dosetke, on traži ponovno glasanje u nekim okruzima Floride: "U pitanju je kredibilitet američke demokratije!" Međutim, Amerikanci ne bi bili Amerikanci kada ne bi tvrdili da i bizarni tok predsedničkih izbora 2000. predstavlja još jedan trijumf američke demokratije!? U neku ruku možda su u pravu: glasovi se "uživo" prebrojavaju, sve uz prisustvo TV kamera! U trenutku kada ovaj tekst ide u štampu, Buš vodi u Floridi ispred Ala Gora sa nekih 327 glasova, ali na saveznom novou Gor ima oko 200.000 glasova više!

Slobodanka Ast

Kažu, desilo se što se nikad nije desilo, takav bizarni scenario niko nije predvideo. A sličnih situacija je bilo u američkoj istoriji: još 1800. Tomas Džeferson i njegov protivkandidat Aron Bur su dobili podjednak broj elektorskih glasova: Kongres je glasanjem odlučio da predsednik SAD bude Džeferson. Tri puta u prošlom veku došlo je do paradoksalne situacije, za predsednika su izabrani kandidati za koje nije glasala većina birača, ali su imali veći broj elektora: 1824. godine predsednik je postao Džon Adams, 1876. Ruderford Hejz, a 1888. Bendžamin Herison. I 1960. Ričard Nikson je dobio oko 200.000 glasova manje od Džona Kenedija. Odlučio je, kažu, na savet svog tasta Dvajta Ajzenhauera, bivšeg predsednika SAD, da ne traži ponovno brojanje glasova. Javno je rekao da se na taj korak odlučio "u interesu nacije". Privatno je prihvatio da je tako postupio "jer bi to bilo loše za njegovu karijeru". Nikson je zaista osam godina kasnije ušao u Belu kuću, koju je posle morao iznenada da napusti zbog skandala Votergejt. Istoričar Džerard Bejker kaže da predsednik može da vodi državu vrlo uspešno, čak i kad je pobedio pod ovako nepovoljnim okolnostima, neophodna je samo velika politička veština. Imaju li je Buš i Gor? Istorija nije na njihovoj strani: nijednom od predsednika koji se provukao kroz iglene uši nije pošlo za rukom da dobije i drugi mandat. Kenedi nije imao ni šansu: ubijen je pre isteka prvog mandata.

Hilari Rodam Klinton, prva dama Amerike, glatko je pobedila Rika Lacija, svog republikanskog rivala za američki Senat: za nju je glasalo 55 odsto stanovnika države Njujork, dok je Lacio, iza kojeg je bila čitava republikanska mašina, ali i mnogo onih koji Hilari zovu "Ledi Magbet iz Litl Roka", dobio tek 43 odsto. Bila je to i najskuplja utakmica za Senat: koštala je oko 100 miliona dolara.

Hilari je najviše govorila o obrazovanju, novim radnim mestima, brizi za decu i stare, bezbednosti (dama se zalaže za smrtnu kaznu), ekonomskim uspesima Klintonove administracije. Ona je bila protiv velikih poreskih olakšica koje je obećavao njen protivnik. Lacio je uorno tvrdio da je Americi dosta Klintonovih, da Klintonovi lažu, neumorno je pokušavao da zatalasa vode Vajtvotera. Znalci tvrde da je kampanja bila izuzetno neprijatna, zapravo prljava. Hilari je sve stoički izdržala: i direktne napade, i neukusne aluzije. Tako je žestoko osporavana, ali ju je deo Amerike i obožavao, prva dama napravila istorijski presedan: nikada do sada supruga američkog predsednika nije konkurisala za tako visoku političku funkciju. U stalnim istraživanjima javnog mnjenja Hilari je bila i "žena kojoj se Amerikanci najviše dive", ali i "mrski ultraliberal", "neuspešni reformator zdravstva". Sentimentalna Amerika bila je uz Hilari kada joj je bilo najteže, za vreme "afere Luinski". Doduše, bilo je i prigovora da ostaje uz muža "iz političkih računa". Bilo kako bilo, Bil Klinton je, zajedno sa njihovom ćerkom Čelsi, neumorno agitovao za Hilari. Da li će Hilari uspeti da bude "nova Eleonora Ruzvelt", kako je to rekao ugledni demokrata Danijel Petrik Mojnehen? Njeni navijači misle da hoće. Štaviše, oni odavno misle da je u Beloj kući bio "slabiji deo tandema", zapravo "pogrešan Klinton"! A već su se pojavile nalepnice Hillary for President 2004!

prethodni sadržaj naredni