Ovog vikenda počinje 70. fudbalsko prvenstvo Španije
Industrija zvana fudbal
Sa 47.000 zaposlenih, klubovi koji su za četiri godine gubitak od oko 500 miliona maraka pretvorili u profit od 205 miliona učestvuju u bruto nacionalnom proizvodu zemlje sa 0,9 odsto, a državi plaćaju porez od 1,3 milijarde maraka
Na četiri stadiona u
Španiji u subotu uveče zakotrljaće se "prvenstvena" fudbalska lopta po
sedamdeseti put. Najzanimljiviju utakmicu, bar na papiru, igraju Real Madrid i Valensija,
finalisti poslednje Lige šampiona prošlog maja u Parizu. Real je tada slavio sa 3:0, ali
ni taj trijumf nije mogao da spasi predsednika Lorenca Sansa – izgubio je izbore, a
njegov naslednik Florentino Peres u ponedeljak je objavio da slavni klub duguje oko 545
miliona maraka i da mu pod hitno treba finansijska injekcija od oko 130 miliona maraka. U
dug nije uključena letošnja spektakularna "operacija Figo" koja je koštala
136 miliona maraka (bez Figovih primanja), zato što je analiza rađena zaključno sa 30.
junom. Slučaj Reala, koji je po, priznanju svog predsednika, "teško bolestan, ali
još ima nade da preživi", nije tipičan za španske fudbalske prilike. Naprotiv,
sasvim je atipičan jer španska fudbalska industrija poslednje četiri godine beleži
izuzetne uspehe. Realov dug datira iz vremena predsednika Ramona Mendoze, a njegov
naslednik Lorenco Sans ne samo da dug nije smanjio nego ga je i povećao, iako je osvojio
dve Lige šampiona, jednu titulu prvaka Španije i jedan Interkontinetalni kup. Florentino
Peres, dokazano sposobni biznismen, tvrdi da je znao "u šta ulazi" i da bi
narednih godina mogao da stabilizuje klub sa 360 miliona maraka godišnjeg prihoda.
REAL KAO 'PIJANI MILIONER': Dok Real grca u dugovima, ali živi i dalje kao "pijani milioner", ostali klubovi su manje-više stabilni, mada se desi da poneki, poput nedavno Meride, jednostavno nestane zbog nedostatka para, sposobnog predsednika ili manjka dobre volje gradskih vlasti. Preporod španskog fudbala počeo je pre četiri godine kada je Kanal plus, prva kodifikovana televizija u Španiji, ušao u fudbal ponudivši klubovima ogromne pare za prenos utakmica po sistemu pay per view (plati pa gledaj).
Taj novac, koji u današnjem budžetu klubova čini 51 odsto dok je, recimo u Italiji, samo 34 odsto, pomogao je da se klubovi stabiliziju, odnosno da se otvore za velike investicije koje se u fudbalu zovu kupovina igrača. Tako je počelo stvaranje "lige zvezda", kako Španci vole da zovu svoju Primera Division. I nisu daleko od istine,u vodećim španskim timovima poslednjih godina prodefilovali su mnogi veliki igrači i više nema razloga da se zavidi Italijanima koji su oduvek važili za najveće fudbalske trošadžije.
Samo ove sezone španski timovi potrošili su na dovođenje igrača 75 milijardi peseta (oko 882 miliona maraka) što je više nego svi klubovi Bundes lige zajedno! Ovogodišnja investicija veća je za 360 miliona od prošlogodišnje, što je Špance dovelo na prvo mesto među evropskim fudbalskim investitorima. Na čelu potrošača je najveći dužnik, Real Madrid, sa 280 miliona maraka, sledi Barselona sa 156 miliona, prvak Deportivo je uložio 125 miliona, a Valensija 97 miliona. Na ova četiri kluba otpada oko 70 odsto ukupne sume. Sasvim suprotan primer Realu je Atletik Bilbao, koji nije potrošio ni jednu jedinu pesetu, ograničen (po tradiciji dugoj više od sto godina) na "etnički čist sastav" (igraju samo Baskijci), Atletik praktično nema tržište i oslanja se uglavnom na sopstvenu školu.
Cifre nekome mogu izgledati neverovatne, ali su istinite, a fudbal se sve češće nalazi u ekonomskim rubrikama novinama ili specijalizovanim revijama koje se bave finansijama. Španski klubovi jošk nisu na berzi,kao neki italijanski ili engleski klubovi, ali ni taj dan nije daleko.
Španska fudbalska industrija zapošljava 47.000 ljudi, državi plaća godišnji porez od 1,3 milijarde maraka i u društvenom proizvodu zemlje učestvuje sa 0,9 odsto, mada neki analitičari kažu da je procenat veći. Oko 300.000 ljudi svake nedelje gleda utakmice 10.240 registrovanih klubova,a novac koji se obrće oko fudbala (ugostiteljstvo, turizam, saobraćaj, suveniri...) nemoguće je izračunati. Španski mediji posvećuju izuzetnu pažnju sportu, pre svega fudbalu. Uz četiri sportska lista, svi dnevni listovi nacionalnog karaktera imaju po desetak sportskih stranica, a vrlo razvijena lokalna štampa (svaki gradić ima svoje dnevne novine) prati lokalne klubove na svakom koraku. Dva televizijska dnevnika (popodne i iza ponoći) na tri kanala koja emitiju informativni program liče kao jaje jajetu:20-ak minuta opštih vesti, 15 do 20 minuta sporta. Svaka od brojnih i slušanih radio stanica ima u proseku po tri sata sporta dnevno,ne računajući prenose. Sa takvim medijskim "bombardovanjem" nije čudo što navijači luduju za fudbalom i pune stadione. Naravno, daleko najpopularniji su Real i Barselona, koji zajedno imaju oko deset miliona navijača,ili oko 25 odsto svih koje fudbal interesuje.
DEŽURNI FAVORITI: Što se čisto sportskog aspekta tiče, favoriti za titilu su oni isti kao i poslednjih sezona: Real, Barsa, Valensija i Deportivo, iza njih Selta, pa iza nje Saragosa, Atletik Bilbao itd. Sa izuzetkom Atletik Bilbaa, većina timova je prilično izmenila sastave, nešto prinudno, nešto svojom voljom.
Evo glavnih transfera u vodećim klubovima:
Real Madrid: Došli – Figo (Barselona), Selades i Makelele (Selta), Munitis (Rasing), Solari (Atletiko), Flavio Konseisao (Deportivo), Tote (Benfika), Sesar (Valjadolid), Kanabal (Rajo). Otišli – Karembe (Midlsbrou,), Anelka (Rasing Pariz), Redondo (Milan), Baljić (Fenerbahce), Dorado (Salamanka), Bizari (Valjadolid).
Barselona: Došli – Overmars i Peti (Arsenal), De La Penja (Lacio), Alfonso (Betis), Žerar (Valensija), Dutriel (Selta). Otišli – Figo (Real Madrid), Hesp (Fortuna), Amunike (Albasete), Ronald de Bur (Glazgov Rendžers), Bogarde (Čelsi), Deu (Rasing Pariz).
Deportivo: Došli – Diego Tristan (Majorka), Emerson (Tenerife), Sampajo (Palmeiras), Renaldo (Las Palmas), Molina, Valeron i Kapdevila (Atlketiko Madrid), Dušer (Sporting Lisabon), Pandiani (Penjarol). Otišli – Flavio Konseisao (Real Madrid), Manel i Hose Manuel (Numasia).
Valensija: Došli – Dešamp (Čelsi), Kerju (Rosenborg), Zahović (Olimpijakos), Baraha (Atletiko Madrid). Otišli – Klaudio Lopes (Lacio), Oskar (Espanjol), Vlaović (Panatinaikos), Žerar (Barselona), Farinos (Inter), Havi Navaro (Elče).
SAMO ANTIĆ: Jugoslovenska kolonija u Španiji nešto se povećala ovog leta povratkom Dragana Ćirića (Valjadolid) i dolaskom Đorđa Tomića i Martinovića (Oviedo) i Ivana Tomića (Alaves), ali je zato otišao Savo Milošević (Parma). Od starosedelaca tu su Đukić (Valensija), Đorović (Selta), Stanković (Majorka), Jokanović (Deportivo), Nađ (Oviedo), Taševski (Viljareal), Cicović (Las Palmas). Sa Osasunom u prvu ligu nisu ušli Marković i Vasiljević, Valjadolid bi da se reši Isailovića a Majorka Đokaja, isto kao i Real Madrid Perice Ognjenovića, koji nikako da se odluči da li će negde pokušati da igra ili će sedeti kod kuće i brojati pare, jer ga Real neće upisati ni za domaću Ligu, ni za Ligu šampiona.
Od naših trenera naredne sezone u Sspaniji radiće samo Radomir Antić, koji se posle pet godina vratio u Oviedo, mada je ovih dana izazvao veliku buru izjavom da se "pokajao što je došao". Antić tvrdi da klub nije "ispunio obećanja" i da nije doveo igrače koje je tražio. Odnosi su zategnuti, a štampa dovodi u pitanje njegov ostanak u klubu.
Vladimir Stanković
