Korzika uzdrmala francusku vladu
Ajačio izaziva Pariz
Za svoju, verovatno najhrabriju inicijativu tokom tri godine na čelu vlade Žospen je dobio široku podršku na Korzici i krizu vlade kod kuće. Žospenova strategija, hvaljena od mnogih kao "najbolja šansa za mir u novijoj istoriji" izazvala je gnev kod drugih, uključujući nacionaliste iz degolističke partije i ekstremno desničarskog Nacionalnog fronta
Premijer Lionel
Žospen odbacio je u utorak optužbe da plan o davanju veće autonomije Korzici
"ugrožava" Francusku, kako to tvrdi bivši član njegove vlade Žan Pijer
Ševenman, koji je prošle sedmice podneo ostavku na položaj ministra unutrašnjih
poslova ogorčen prelogom vlade da se sredozemnom ostrvu daju ograničena zakonodavna
prava.
U govoru na letnjoj konvenciji Socijalističke parije u La Rošelu, Žospen je branio predlog kao način da se "razlike prevaziđu a ne da se unište". "Ne", rekao je on, "nacija kojoj smo tako duboko odani nije u opasnosti. Naprotiv, mi mislimo da je tekući proces najbolji način da se obezbedi budućnost Korzike u Francuskoj."
"Tekući proces" je ubrzan u julu kada su korzikanski poslanici u Ajačiju odobrili predlog Pariza čiji je cilj popravljanje iskidanih veza ostrva sa maticom i okončanje separatističkog nasilja.
Za svoju, verovatno najhrabriju inicijativu tokom tri godine na čelu vlade Žospen je dobio široku podršku na Korzici i krizu vlade kod kuće. Žospenova strategija, hvaljena od mnogih kao "najbolja šansa za mir u novijoj istoriji" izazvala je gnev kod drugih, uključujući nacionaliste iz degolističke partije i ekstremno desničarskog Nacionalnog fronta, gde kažu da Pariz daje previše. Sa svoje strane, radikalni Korzikanci traže daleko više od ponuđenog.
NEIZVESNOST: Na Korzici vlada nervozno iščekivanje. Verske procesije prošle nedelje bile su zvanično posvećene Svetom Jovanu Krstitelju, ali su molitve bile za mir. Dok ankete navode da ogromna većina Korzikanaca podržava Žospenov plan, mnogi na ostrvu strahuju od novog i jačeg talasa nasilja. Otkako je korzikanski parlament u julu odobrio plan, ekstremisti su ubili jednog umerenog korzikanskog političara i pokrenuli novu bombašku spiralu.
Za korzikanske
ekstremiste, sve što je manje od pune nezavisnosti jeste izdaja, dok za francuske
nacionaliste svaka koncesija Korzici znači postavljanje scene za rasparčavanje francuske
države.
Korzikanski nacionalisti traže da amnestija za sve političke krivce, u zatvoru ili bekstvu, mora da bude uključena u paket. Predstavnik terorističke grupe u izjavi "Mondu" kaže: "Posle onoga što se desilo u Severnoj Irskoj, ne može biti mirovnog procesa koji bi zaobišao pitanje amnestije."
Posle ostavke, Ševenman govori da je Žospenov plan "opasnost za samu definiciju Francuske". "Kao sledeće, možemo da zamislimo baskijski ili bretanjski parlament. Zakon mora da važi za sve."
Žospen je navodno pokušao da Ševenmana, svog bivšeg saveznika, zadrži kraj sebe nudeći mu druge ministraske položaje. Njih dvojica su bili prijatelji duže od 30 godina.
U Francuskoj, ljudi su sve nervozniji zbog talasa nasilja i zbog propalih pokušaja da se smiri ostrvo od nekih 300.000 stanovnika, gde na separatizmu jaše samo tanka manjina.
Na neki način, poslednjih decenija Korzika je za Francusku bila ono što je Baskija za Španiju i Severna Irska za Britaniju. Ali, dok su Britanci relativno slabo emotivno vezani za Severnu Irsku i dok su Španci već dali priličnu autonomiju Baskiji, Korzika u Francuskoj istorijski daleko jače odjekuje.
Korzika nije Severna Irska, primećuju komentatori. Ajačio je sunčaniji od Belfasta, vekovni kolonijalni tlačitelji u istoriji ostrva nisu bili Francuzi već Đenovljani, istraživanja javnog mnjenja kažu da četvoro od petoro Korzikanaca žele da ostanu francuski državljani. Situacija se može uporediti samo kada se u obzir uzme proces koji je u toku: vlade levog centra i u Francuskoj i u Velikoj Britaniji pokazale su odvažnost i domišljatost u pokretanju dijaloga u potrazi za mirom.
KO JE SPREMAN NA KOMPROMIS: Žospen je je ovog leta postigao sporazum sa korzikanskom skupštinom, koja je zvanično lokalno telo, o davanju određene upravne autonomije u zamenu za obećanje da će se Korzikanci okaniti revolvera i bombi.
Ali, Žospen je zbog toga izgubio svog uticajnog ministra i svoju sudbinu je stavio u ruke korzikanskih nacionalista, od kojih su mnogi, kako pokazuju poslednja ubistva, daleko od spremnosti na kompromis.
Mada je ostrvo postalo deo Francuske tek 1768. godine, najpoznatiji korzikanski sin, Napoleon, bio je taj koji je potkresao regionalne idenditete i centralizovao vlast u Parizu. Pojam Francuske kao nacije, mada njeni stanovnici nisu etnički homogeni, proističe iz koncepta rođenog u to doba.
Ali, kako Francuska, dolaskom stotina hiljada stranaca, polako postaje multietnička država, mnogi francuski nacionalisti kažu da će korzikanski plan formalizovati ideju o različitoj vrsti francuskih državljana.
Ostavka Pjera Ševenmana dugo se očekivala – bar sedam nedelja.
Žospen je već izgubio trojicu "teškaša' iz svoje vlade u protekih devet meseci, i izgubiće još jednog, Martina Obura, u oktobru.
Ševenman, šef male levičarske grupe, Građanskog pokreta, otišao je "iz principa", uveren da je plan njegovog prijatelja izdaja francuske "republikanske" tradicije, jedne države i jednog naroda. To je treći put da Ševenman odlazi s vlasti iz principijelnih razloga, koje je obrazložio neuspehom vlade da se drži njegovog ideala "republikanske Francuske" – snažne države kojom se upravlja iz centra i koja ima malo vremena bilo za Brisel bilo za Vašington.
Kako su ostavke iz
principa retkost u svim zemljama, ovaj bivši ministar industrije, odbrane i unutrašnjih
poslova verovatno je na putu postavljanja rekorda. Neki francuski novinski komentatori
(većinom sa desnice) danas hvale njegove visoke ideale. Drugi listovi ismejavaju
Ševenmanovu pompeznost i krutost.
MIR ILI NASILJE: Ali, ta ostavka je važna, kažu analitičari. Ona ubacuje nove klipove u točkove riskantnog Žospenovog plana o korzikanskoj autonomiji.
Premijer se nadao da će njegovi predlozi istog časa doneti mir na ostrvu, ali su zapravo podstakli nasilje.
Ševenman kaže da popuštanje pred separatistima pre nego što se oni najpre odreknu nasilja znači pristajanje na ucenu, što će oslabiti teritorijalnu koheziju Francuske. Međutim, ti pogledi su već bili doveli Ševenmana u sukob sa koalicionim partnerima, posebno Zelenima, koji su pred ostavku objavili da neće "liti suze" ako ode i koji su kritikovali njegovu "sklerotičnu, suverenističku" viziju Francuske.
U poslednje vreme vlade su nastojale da ukrote francuske nacionaliste, sa desnice i sa levice, tako što su im davale ministarske položaje. Odlazak Ševenmana ne bi trebalo da otupi odlučnost Žospenove vlade, kažu analitičari u Parizu.
Žospen ne bi trebalo da dozvoli da bude odvraćen od svoje zamisli.
Korzikanski plan nije samo verodostojni način da se uspostavi mir na ostrvu koje se nikada nije potpuno integrisalo u Francusku, već je i odraz činjenice da regionalne vlade i Evropska unija neprekidno jačaju na račun nacionalnih vlada.
Miodrag Radović (Beta)
