Kultura

Vreme broj 482, 1. april 2000.

Umetnost: REMONT

Alatka za početak

Usred butika i raznorodnih poslovnih prostora, locirala se jedna sasvim ozbiljna i koncepcijski jasno profilisana kulturna institucija žestoke programske dinamike postajući beogradski centar savremene umetnosti neophodan svakoj metropoli

Već deceniju krpimo, osposobljavamo, recikliramo, održavamo u funkciji, na egzistencijalnom minimumu. Većina onoga što nas okružuje je na izdisaju, oronulo, ofucano, rasklimatano, ponekad i rizično za upotrebu. Ozbiljni remonti su sveopšta potreba. Naravno, i u kulturi. Francuski ključ, odabran za zaštitni znak novoosnovane nezavisne umetničke asocijacije REMONT, potpuno je primerena alatka za početak temeljnih, konstruktivnih zahvata na kreativnim pogonima aktuelne beogradske likovne scene – budući da su i oni preživeli teška oštećenja u ratovima i previranjima tokom 90-ih.

POKLONI: Oktobra 1999. u Beogradu zvanično je osnovan REMONT. Nekoliko meseci uspostavljana je infrastrukturna mreža i razvijana logistika; među članovima su distribuirane i razmenjivane raznorodne informacije; organizacijski i produkcijski podržano je nekoliko autorskih projekata; napravljena je web prezentacija. Februara ove godine REMONT je otvorio izložbeni prostor na drugom spratu tržnog centra na Trgu republike. Pozivnica za "Početak REMONTA" sadržala je i neuobičajen apel publici: "Kada se neko useli u novi prostor – donose se pokloni. Nama trebaju: fascikle, selotejpi, spajalice, koverte, gumice, olovke... makaze, roto telefonski imenik, šrafovi, čekić, lampe... računar, faks, šoljice za kafu..." Promotivnoj izložbi članova Asocijacije prisustvovalo je više stotina ljudi. Bio je to sasvim dobar početak REMONTA.

REMONT nije umetnička grupa okupljena oko jedinstvene estetske zamisli ili manifesta, niti je to pravno-administrativno udruženje opšteg usmerenja. Osnivači REMONTA proklamovali su različite ciljeve i zadatke. Pomenimo, povezivanje i revitalizaciju likovne scene, stvaranje baze podataka o tekućim tendencijama i idejama, razmenu informacija o događajima, konkursima i projektima u zemlji i svetu, zatim, internacionalizaciju lokalne kulturne scene promocijama novih projekata domaćih i stranih autora u našoj sredini ali i organizovanjem prezentacija u svetu. Posebno je značajna ideja da se uspostave kontakti sa akterima YU scene koji su napustili zemlju 90-ih i da se predstave njihovi recentni opusi... Cilj Asocijacije jeste i otvaranje centra za razmenu informacija, edukaciju, grafičku i multimedijalnu podršku i produkciju vizuelnih umetničkih projekata... Zatim, da se neposrednim kontaktima umetnika mlađe i starije generacije prevaziđe diskontinuitet scene. Da se produkcijom kvalitetnih programa utiče na atrofiju i haos aktuelne likovne scene... U prvih mesec dana u REMONTU su održane dve izložbe (grupna – članova Asocijacije i predstavljanje zajedničkog projekta Ere Milivojevića i Saše Markovića Mikroba), održane su prezentacije video-radova Dragane Žarevac, zatim Melise Poter, umetnice iz SAD, ali i izložbe Katarine Pejović koja je tokom februara održana u Ljubljani, kao i nekoliko razgovora. Za sledeća dva meseca planiran je veoma dinamičan program... Za našu scenu je posebno važno što su programi koncipirani tako da ostavljaju prostor za brzo regovanje, predstavljanje gostiju koji su na proputovanju, prezentaciju izložbi koje se ne održavaju u Beogradu...

EKSPERIMENT: REMONT su osnovali Darka Radosavljević, istoričar umetnosti, i umetnici Uroš Đurić, Žana Poliakov, Mirjana Đorđević, Branko Pavić, Jovan Čekić, Saša Gajin, Boris Mladenović, Milica Tomić, Tanja Ostojić, Saša Marković Mikrob, grupa Škart, Saša Rakezić i Zoran Ivković. Asocijaciji se svakodnevno priključuju i drugi autori. Inicijator i spiritus movens ovog projekta je Darka Radosavljević, aktivna na likovnoj sceni više od petnaest godina, doskorašnji urednik kulture Radija B 92, jedan od osnivača REX-a, autor više značajnih projekata i izložbi. Umetnici pripadaju različitim generacijama, rade u raznorodnim medijima – od štafelajne slike, preko skulpture, grafike, do stripa, videa, fotografije, grafičkog i web dizajna, proširenih medija. Skloni su eksperimentu i iskoracima iz stvaralačkog kontinuiteta. Propovednici su radikalnih umetničkih stavova i iskaza, naglašeno subjektivnih i stvarnosno referencijalnih. U redovima umetnika nesumnjivo vlada medijsko-poetsko-konceptualni pluralizam. Takođe, većina ima iskustva i reference na međunarodnoj likovnoj sceni.

URBANO: REMONT nastavlja tamo negde gde se tokom devedesetih zaustavio SKC, pa zatim prvobitni REX u Jevrejskoj ulici, ili projekti kakvi su bili Led art ili Urbazona. Problem diskontinuiteta jeste jedna od najštetnijih pojava ovdašnje likovne i kulturne scene, a što je posebno izraženo u domenu neoavangardnih pokreta u drugoj polovini veka. Događaji se zaboravljaju, institucije se stvaraju i nestaju ili drastično menjaju svoje orijentacije, stvaraoci odlaze i za njima se zameću tragovi. Sve ono što se može označiti kao "umetnost druge linije", neoavangarda u krajnjoj liniji, urbani senzibilitet, na ovim prostorima funkcioniše kao reka ponornica, budući da prvo strada prilikom svake društveno-političke promene. Namera REMONTA jeste da konstruktivno deluje na izrovanoj i drastično izmenjenoj teritoriji savremenog urbanog bića Beograda, te da na jednom mestu sakupi krhotine neoavangardističkog, alternativnog, supkulturnog ali i elitističkog duha.

U procesu kulturnog remapiranja, koje traje svih ovih godina društvene tranzicije, u Staklencu, dakle, usred butika i raznorodnih poslovnih prostora, locirala se jedna sasvim ozbiljna i koncepcijski jasno profilisana kulturna institucija žestoke programske dinamike koja potencijalno jeste beogradski centar savremene (tačnije recentne i aktuelne) umetnosti neophodan svakoj metropoli. U jednoj futurističkoj viziji gde bi na mestu privremenog objekta kakav je Staklenac bilo izgrađeno arhitektonski smelo, reprezentativno high-tech zdanje sa funkcijom Muzeja savremene umetnosti, REMONT bi svakako ostao zabeležen kao pionir takve ideje. Našoj kulturi je potreban REMONT. A vreme će pokazati da li je REMONT moguć.

Danijela Purešević

prethodni sadržaj naredni

vrh