Vreme broj 482, 1. april 2000.

Skupština

Proporcionalni izbor poslanika u Veće republika

Vlada Srbije predložila je Skupštini zakon o izboru poslanika u Veće republika Skupštine SRJ kojim se umesto većinskog predviđa proporcionalni način izbora poslanika u Veće republika, odnosno da političke stranke u parlamentu budu srazmerno predstavljene, za razliku od dosadašnjeg zakona koji je predviđao većinski sistem. Vlada Srbije je pripremila Predlog novog zakona o kome će Skupština Srbije raspravljati 11. aprila.

Vlada se na ovaj potez odlučila nakon što je 20. novembra prošle godine Savezni ustavni sud ocenio da je važeći republički Zakon o izboru poslanika u Veće republika saveznog parlamenta neustavan. Savezni ustavni sud ranije je zbog iste odredbe neustavnim proglasio i crnogorski Zakon o izboru poslanika u Veće republika.

Novim zakonom je ipak predviđena i mogućnost odstupanja od proporcionalnog sistema ukoliko grupa poslanika ne predloži svoje kandidate, ili njen predlog bude odbačen, a upražnjeni mandati bili bi popunjeni poslanicima partija koje su dostavile ispravne liste, o čemu bi se izjasnila skupština.

Predsednik Skupštine Srbije utvrđuje broj poslanika koji se biraju iz redova određene partije. Predlogom zakona više se ne predviđa mogućnost opoziva mandata poslanika u Veću republika.

Ubistvo

Brat Slavka Ćuruvije traži istragu

Jovo Ćuruvija, brat ubijenog Slavka Ćuruvije, vlasnika lista "Dnevni telegraf" i magazina "Evropljanin", podneo je Okružnom javnom tužilaštvu u Beogradu predlog za sprovođenje istrage o tom ubistvu. Slavko Ćuruvija je ubijen 11. aprila 1999. godine ispred ulaza u zgradu u kojoj je živeo, u Svetogorskoj ulici broj 35 u Beogradu.

Policija i tužilaštvo do danas nisu saopštili nikakve detalje o motivima i mogućem počiniocu ubistva. U predlogu za sprovođenje istrage, koji je Jovo Ćuruvija dostavio Beti, advokati Gradimir Nalić i Nikola Barović zatražili su da se sasluša novinar "Ekspres politike" Miroslav Marković, koji je u tekstu objavljenom devet dana pre ubistva napisao da je "Slavko Ćuruvija prizivao bombardovanje" i da "to izdajstvo neće biti zaboravljeno". U predlogu je zatraženo saslušanje ministra u Vladi Srbije Slobodana Čerovića i beogradskog novinara Milovana Brkića, koji je u intervjuu zagrebačkom "Nacionalu", 8. septembra 1999. godine, ubistvo Slavka Ćuruvije doveo u vezu sa "represivnim aparatom Jugoslovenske levice zvanog Komet-tim", kojim, kako je naveo, rukovodi Čerović.

Advokati Nalić i Barović zatražili su i saslušanje Branke Prpe, supruge pokojnog Ćuruvije, pošto, kako je navedeno u predlogu, tužilaštvo nije zatražilo od Prpe izjavu o njenoj eventualnoj upućenosti u pretnje kojima je Ćuruvija bio izložen pre ubistva.

Jovo Ćuruvija je zatražio i prijem kod predsednika Srbije Milana Milutinovića sa zahtevom da ubrza rasvetljavanje ubistva njegovog brata.

Mini intervju: Radmila Trajković,
član Srpskog nacionalnog veća Kosova i Metohije

Odluka 2. aprila

Ostaće nedorečeno jesu li burne reakcije koje su propratile najavu ulaska posmatrača Srpskog nacionalnog veća (SNV) u Privremeno administrativno veće (PAVK) usledile zbog ponovnog pokušaja saradnje predstavnika srpske zajednice na Kosovu sa međunarodnim insitucijama, ili zato što je za tu funkciju viđena Radmila Trajković. Za Veljka Odalovića, SPS-u odgovornog predstavnika Srba na Kosovu, to je "suluda ideja" koja bi dala "legitimitet nasilju i egzodusu srpskog i drugog nealbanskog stanovništva". Radmilu Trajković pronašli smo u novootvorenoj bolnici u Gračanici i zatražili objašnjenje. Odmah je napomenula da će nam "jako brzo pući veza", što se i dogodilo baš kad je postalo najzanimljivije.

"Bila sam izložena strašnim pretnjama i ucenama čak i kad sam pripremala bolnicu, koja samo može svima da pomogne. Navikla sam se da imam velike probleme, ali sigurno zbog njih neću odustati. SNV je na putu da realizuje ulazak u PAVK, i konačna odluka, uključujući i kadrovsko rešenje, biće donesena na sednici drugog aprila. Mislimo pri tom da uđemo samo kao posmatrači zbog dosadašnjeg neprijatnog iskustva. Mišljenja ljudi koji su odgovorni za ovakvo stanje, tim povodom, nemaju nikakvu težinu. Pokazalo se da je rezultat njihove politike egzodus i stradanje srpskog naroda."

Šta SNV očekuje da će postići tim potezom?

Bez obzira na dosadašnji učinak međunarodne zajednice, što bi mi dalo pravo da sumnjam da će doći do promene, ipak mislim, možda i grešim, da joj je stalo da nešto učini za Srbe. Makar to bila i samo jako izražena želja, mi tu priliku ne smemo propustiti. Rok da se utvrde stvari je tri meseca, a nakon toga, ako smo zadovoljni, ući ćemo kao stalni član. Ako procenimo da nisu bili iskreni, povući ćemo se i na drugi način ostvariti svoje interese. Važno je da niko nakon toga neće moći da nam kaže kako nismo hteli da sarađujemo.

Bilo je i vesti i demantija da Srbi sa Kosova otvoreno i ne samo verbalno ispoljavaju svoje nezadovoljstvo prema predstavnicima SPS-a u pokrajini. Šta znate o tome?

Tim ljudima na mostu u Kosovskoj Mitrovici režim je dao neka obećanja koja nije ispunio, i jasno je da su oni sada, kad su njihova očekivanja izneverena, veoma kivni na predstavnike vlasti. Prva žrtva tog nezadovoljstva bio je Anđelković, iako on nije u te dogovore umešan. Među njima takođe postoji sukob i to... (tu - tuuu...)

Jelena Grujić

Anketa "Vremena"

Kako doživljavate Dan državnosti Srbije?

Mladen Mihailović: Pa, u proslavi tog datuma nema ničeg lošeg. Zašto ne bismo proslavljali praznik naše države. Uostalom, oni koji Srbiju ne doživljavaju kao svoju državu, ne moraju ni da proslavljaju. Mislim da je takvih ipak malo.

Snežana Drašković: Ovde je sve imitacija života, pa tako i praznik nepostojeće države. Šta je danas Srbija? Da li je ona međunarodno priznata država, da li njen predstavnik sedi u Ujedinjenim nacijama, da li ima ambasade u najznačajnijim zemljama sveta, da li je član Evropske unije ili OEBS-a...? Po tome se meri državnost, a ne po tome da li mi taj datum doživljavamo ili proslavljamo ovako ili onako.

Todor Petković: Doživljavam kao još jednu prevaru današnjih vlastodržaca koji jedanaest godina brinu kako da sačuvaju vlast a ne državu.

Zoran Živanović: Doživljavam kao potvrdu ispravne politike našeg rukovodstva i nikako ne razumem ove iz opozicije kojima nije na srcu država Srbija i stalno trče po svetu da je ogovaraju. Pa, nemamo mi druge, rezervne države i što ne bismo obeležili dan njenog rađanja.

Sava Todorović: Ovo što se sada proslavlja je izmišljeni Dan državnosti. Srbija je postojala mnogo pre nego što se Milošević rodio i imala je svoje međunarodno priznate granice. Ovo danas nije država – kad nad jednim delom svoje teritorije nema suverenitet. Čije je danas Kosovo?

Ovo su pet karakterističnih odgovora iz telefonske ankete "Vremena" sprovedene na uzorku od 50 građana Srbije. Nešto više od 63 odsto anketiranih misli da vlast proslavlja nešto što ne postoji jer Srbija nije međunarodno priznata država, a nema ni suverenitet na celokupnoj teritoriji. Preostalih 37 odsto ispitanih građana misli da je Dan državnosti praznik koji se u Srbiji s pravom proslavlja.

sadržaj naredni