Tajpeh
Gubitnici
Posle
50 godina neprikosnovene vladavine, tajvanska Nacionalistička partija
(Kuomintang) izgubila je na izborima. Samo dan nakon poraza bes pristalica
gubitničke partije razbuktao je nemire na ulicama i prisilio predsednika
Li Teng Huia da se zabarikadira u sedištu svoje partije, dok su se
hiljade njegovih razočaranih pristalica tukle sa policijom. Označivši
predsednika Lia kao glavnog krivca za gubitak vlasti demonstranti su
uzvikivali "Li Teng Hui je izdajica!" i zasuli sedište partije
jajima i kamenicama. Jedan od predsednikovih savetnika je izvučen iz
automobila i prebijen; drugi je pobegao u panici. Novoizabrani predsednik
Čen Šueibien, lider Demokratske progresivne partije, pokušao je da
smiri strasti. "Sa završetkom ovih izbora trebalo bi da svi sukobi
postanu prošlost. Nadamo se da će se svi smiriti kako bi se situacija
vratila u normalu." Vlasti u Pekingu na Čenov uspeh gledaju sa
podozrenjem jer je on u prošlosti zastupao nezavisnost Tajvana. Do sada,
zvanična reakcija Pekinga nije sadržala određenije pretnje, ali da je
Vašington zabrinut pokazao je i tako što je poslao nekoliko viših službenika
u Kinu sa nadom da će sprečiti dalju eskalaciju sukoba.
Kampala
Samospaljivanje
Prema
zvaničnim procenama, oko 500 ljudi stradalo je prošlog petka u plamenu
koji je zahvatio štab sekte Obnavljanje
deset božjih zapovesti. Gomila ugljenisanih tela tužan je
ostatak improvizovane crkve u malom trgovačkom centru Kanungu, oko 320
kilometara jugozapadno od glavnog grada Kampale. Među nastradalima u ovom
masovnom samoubistvu identifikovana su i četiri policajca. "Oni su
upravo ljudi koji bi trebalo da nas upozoravaju na ovakve opasnosti",
rekao je ministar unutrašnjih poslova Ugande Edvard Rugumajo.
Predsednik
Museveni je izjavio da iako njegova vlada veruje u slobodu veroispovesti,
on ima dužnost da zaštiti narod od "opasnih" religioznih
lidera. On je takođe "kritikovao lidere pojedinih religijskih sekti
koje sve češće zavode bezazlene ljude, uzimaju im svu imovinu i navode
ih da poveruju u stvari koje im ugrožavaju živote".
"Predsednik je bio veoma ljut zbog saznanja da su odrasle osobe koje
su prihvatile ovo varvarstvo sa sobom u okrutnu smrt povele i decu",
izjavila je Musevenijeva predstavnica za štampu. Policija je saopštila
da će se smrt odraslih osoba tretirati kao samoubistvo, ali da će se svi
maloletnici smatrati žrtvama ubistva. Inspektor-general Džon Kisembo
rekao je da svi dokazi ukazuju na masovno samoubistvo i dodao: "Mi
znamo da su lideri sekte ovo planirali." Svedoci su potvrdili da je
vođa sekte, harizmatični Džozef Kibuitir, bivši opozicioni političar,
naredio svojim sledbenicima da prodaju svu svoju imovinu jer je vreme da
se pripreme za odlazak u raj. Većinu izgorelih nije moguće prepoznati,
pa će identifikacija biti gotovo neizvodljiva, kao i utvrđivanje
preciznog broja nastradalih. Nije poznato da li je Kibuitir sa svojim
bliskim saradnicima, među kojima je i nekoliko ekskomuniciranih katoličkih
sveštenika i sestara, izgoreo zajedno sa svojim sledbenicima. Na mestu
zločina ostalo je samo nekoliko figurica koje svedoče o katoličkim
korenima ove sekte – tri statue Isusa i veliko raspeće.
Prag
Slučaj
groblja
Otkriće
da se u centru Praga nalaze ostaci srednjovekovnog jevrejskog groblja
pretvorilo se u pravi politički i moralni vilajet za češku vladu i u
izvor sramote za malu jevrejsku zajednicu u Češkoj . Kada je češka
osiguravajuća kompanija "Češka Pojistovna" počela da gradi
novu zgradu u centru grada u Vladislavovoj ulici, najveća briga bila joj
je kako da očuva i restaurira fasade okolnih zgrada iz XIX veka dok se
bude kopala podzemna garaža za zaposlene. Prema novim propisima u Pragu,
izgradnja ovakve garaže je obavezna. Ali tokom radova iskopane su i
kosti, prvi dokazi da se tu nalazi jevrejsko groblje iz XIII veka, jedno
od najstarijih grobalja u Evropi. Ovo groblje je nastalo izvan gradskih
zidina, ali kako se u XV veku Prag proširio kralj Vladislav Jagielo
(poznat kao neblagonaklon prema Jevrejima) naredio je da se groblje ukloni
a delovi spomenika upotrebe kao materijal za temelje novih zgrada. Prostor
koji je trebalo da pripadne osiguravajućoj kompaniji zauzima svega 5
odsto od ukupne površine ovog groblja za koje se veruje da se proteže
ispod dva gradska bloka. Kompanija se oseća kao u zamci, izjavio je Ludek
Kozusko, šef odeljenja za izgradnju koje je dobrovoljno obustavilo radove
pre deset meseci kada se u nastali problem umešalo Ministarstvo kulture.
"Čekamo na odluku već deset meseci", kaže on.
"Zaglavljeni smo tu gde smo, samo zato što smo se ponašali
pristojno." Problem je pokušao da reši praški rabin Karol Sidon,
bivši disident, čovek veoma blizak sa predsednikom Havelom. Prema
jevrejskom pravu i tradiciji posmrtni ostaci ne smeju biti uznemiravani. U
skladu s tim, on je prošlog novembra napravio sporazum sa vladom i
kompanijom da se lagano izdvoji zemlja koja sadrži ostatke, da se ona
zatim zakopa dublje, prekrije betonskim sarkofagom, pa da se gradi iznad
toga. "Ni ja nisam bio oduševljen ovim rešenjem", kaže rabin
Sidon, našavši se veoma brzo pod pritiskom inostranih rabina koji su
tvrdili da on nema pravo da zaključuje takve sporazume i da se grobovi
uopšte ne smeju pomerati. Kako je jevrejska zajednica u Češkoj mala
(svega oko 1500 ljudi) i kako je sve vreme komunizma bila izolovana od
stranih organizacija, rabin nije želeo da se ponovo dovede u istu
situaciju. Zato je kontaktirao aškenaškog izraelskog rabina, koji je
poslao svog eksperta da presudi. Rezultat je bio da otkriveni grobovi ne
smeju biti dalje uznemiravani i sporazum je otkazan. U međuvremenu je
kompanija zasuta ljutitim pismima u kojima su optužbe za antisemitizam.
Međutim, u većini ovih pisama pogrešno se pretpostavlja da se radi o čuvenom
starom jevrejskom groblju iz XV veka koje se nalazi u bivšoj jevrejskoj
četvrti i predstavlja jednu od praških turističkih atrakcija. Nova
varnica se razbuktala prilikom pokušaja da se oko 130 posmrtnih ostataka,
koje su arheolozi iskopali radi testiranja, sahrane na današnjem
jevrejskom groblju. Strani rabini žestoko su se pobunili i insistirali da
se oni vrate na staro groblje. Američka ambasada je pomogla da se
organizuje ponovna sahrana, ali je kompanija izjavila da bi to ugrožavalo
sigurnost i odbila da pusti ceremoniju na nalazište, kao i da spusti kovčege
sa ostacima u zemlju prekrivenu hemikalijama. "Sve to se pretvorilo u
demonstracije", kaže rabin Ginsberg, "seli smo na zemlju,
molili se i plakali." Ministar kulture Pavel Dostal treba da razreši
ceo slučaj. Najverovatnije je da će predložiti da se cela oblast
proglasi kulturnim spomenikom a da se kompaniji isplate troškovi i
nadoknadi šteta, što može iznositi i do 17 miliona dolara.
Priredila
Dragana Stanojević
