Svet

Vreme broj 481, 25. mart 2000.

Slovenija

Drnovšek u krizi

Prevremenim raspadom koalicije LDS-SLS-DESUS ušićariće sadašnja opozicija a izgubiti zvanična Ljubljana, za koju glavobolja tek počinje

Trenutno ni laici ni pravni stručnjaci nisu sasvim načisto šta će doneti najavljeni raspad vlade i kriza Drnovšekovog kabineta. Hoće li biti dramatično kao u Italiji ili fino na bečki način? Jedno je sigurno - Slovenija je svakim danom sve bliža krizi vlade, a konačan slom očekuje se polovinom aprila, kada će tri partije (sve tri desno od centra) na zajedničkom kongresu poroditi jedinstvenu, desnu partiju, koja ima aspiracije da ponovi uspeh Demosa s kraja prošle decenije i počisti liberale, levicu i reformisane komuniste sa kormila države.

Odlukom tri opoziciona prvaka opozicije (Podobnik, Janša, Peterle) da se odreknu dela lične vlasti u ime višeg interesa za izbore, koji će se održati na jesen, prekinuta su višemesečna neizvesnost i međustranačka trvenja; finiš je pripao Marjanu Podobniku, predsedniku slovenačkih Narodnjaka (SLS), koji je na sastanaku sa liderom demohrišćana (SKD) Lojze Peterleom i vođom socijaldemokrata (SDS) Janezom Janšom parafirao poseban zapisnik, u kome se obavezao da će posle formiranja zajedničke partije sve svoje ministre povući iz Drnovšekove vlade.

Odluku je neverovatno brzo potvrdio i glavni odbor SLS-a, zatečen naprasnom odlučnošću svoga šefa, koji je mesecima uspešno izvrdavao udruživanje na kome insistira Janša. Jasno je da kongres znači kliničku smrt za Drnovšekovu vladu, koju sada čine Podobnikovi ministri (SLS), te uzdanice Drnovšekove Liberalne demokratije Slovenije (LDS) i partije penzionera (DESUS). Odlaskom ministara iz SLSa vlada gubi većinu, pa će premijer Janez Drnovšek biti prisiljen da potraži spas u manjinskoj vladi; Drnovšeku ne preostaje ništa drugo nego da na-vrat-na-nos pridobije neku drugu parlamentarnu partiju, ali mu to za sada baš i ne polazi za rukom; reformisani komunisti (ZLSD) Boruta Pahora ne žele na takav način da uđu u Drnovšekov kabinet, a bez njihove pomoći aktuelni šef vlade nema šansi da sastavi privremenu vladu.

Uprkos brojnim špekulacijama, ostaju nejasni detalji oko programiranog raspada slovenačke vlade; nije jasno, na primer, kako će se zvati nova partija koja će nastati fuzijom SLS-a i SKD-a (hrišćansko-narodnjačka ili narodnjačko-hrišćanska). Ne zna se ni ko će biti novi lider ujedinjene opozicione stranke (a kandidata ima mnogo, uz mnogo sujete i harizme aktuelnih prvaka – Janše, Peterlea i Podobnika), ni kako će njen predsednik uopšte biti izabran. Pa simboli i sve što uz to spada...

Bez obzira na sve nepoznanice, devet ministara iz Narodnjačke partije polako čisti svoje fioke; uostalom, njihov partijski šef im nikada nije ostavio mnogo manevarskog prostora – u trenutku kada su izabrani na ministarska mesta bili su prinuđeni da unapred potpišu i kovertiraju svoje ostavke. DIFERENCIJACIJA: Najava raspada koalicije izazvala je različite reakcije u slovenačkoj javnosti; desničarski mediji promovišu buduću stranku kao sledećeg velikog pobednika na jesenjim izborima, a nedavno je postalo jasno i koliku podršku ima ova partija od slovenačke katoličke Crkve, koja se nada da će uz pomoć te političke opcije reformisati slovenačko društvo, a pre svega - školstvo. To je nedavno ponovo potvrdio i nadbiskup Franc Rode izjavom da “ova škola nije naša škola” i da “ćemo, kada formiramo drugačiji parlament, moći da izglasamo drugačije zakonodavstvo”. U većini medija ipak prevladavaju kritički tonovi: komentatori upozoravaju da je SLS “ostavila Drnovšeka na cedilu”, da Podobnik ulazi u novu stranku “po diktatu” drugih partija sa desnice i da je takav potez avantura “štetna za državu”. Javio se i predsednik Republike Milan Kučan, koji je odluku Podobnikovih narodnjaka ocenio kao “veliko iskušenje” za Sloveniju, uz pouku da svi koji su je prihvatili moraju da snose i “odgovornost za posledice”.

Nekako u predvečerje Podobnikove nagle odluke o ujedinjenju, ovdašnje javno mnjenje potresao je novi politički skandal. Puklo je pre desetak dana, kada je ispred solitera u predgrađu Ljubljane nestao službeni Audi - A6, vredan oko 100.000 nemačkih maraka, dat na korišćenje Marjanu Podobniku, predsedniku SLS-a. Problem je bio u tome što Podobnik ne živi ni blizu pomenutog solitera, kao ni njegovi šoferi i telohranitelji, pa se nametnulo pitanje – šta je predsednik narodnjaka u sitne sate tražio daleko od kuće, žene, novorođenčeta i brojne dečice?

U novinama su se ubrzo pojavila nagađanja da je Marjan Podobnik, političar koji se hvali porodičnim životom, noć proveo kod izvesne dame iz svog okruženja. Podobnik je reagovao instinktivno – odbio je da komentariše čaršijske glasine - a motive za krađu službenog auta pronašao je u politici, a za organizaciju "zavere" optužio ljude iz Kučanovog kabineta. Usledio je besan demanti predsednika Kučana, što je još samo uvećalo zategnute odnose između partnera na vlasti.

Tako je pučanstvu ostavljeno da se kinji zbog dva problema - prvo, nikome nije sasvim jasno šta se dešava sledećeg dana pošto vlada pukne. Istina je da Ustav određuje da u tom slučaju premijer mora da traži novi mandat od predsednika republike, što je čin koji sadašnji premijer (dva predsednika već dugo zabavljaju pastvu svojim rivalstvom) ne želi da doživi ni u najgorem snu. Međutim, dilema hoće li se ostvariti Drnovšekova noćna mora ipak nije najteže pitanje koje očekuje Sloveniju; raspad vladajuće koalicije će najverovatnije imati za posledicu dalje komplikacije oko organizacije jesenjih parlamentarnih izbora.

Drugi problem jeste to što je slovenački Ustavni sud odlučio da naredne izbore treba organizovati po većinskom a ne proporcionalnom izbornom sistemu, koji je važio do sada. Sud je tako izašaou susret apetitima Janšinih socijaldemokrata, čija je strategija da izbrišu konkurenciju manjih partija i borbu za vlast svedu na jednog jedinog protivnika - levicu. A, to znači da će izbori biti neviđena borba.

Iako su brojni pravnici, pa čak i pojedini članovi Ustavnog suda ocenili aminovanje većinskog izbornog sistema kao "skandalozno", pošto predlog socijaldemokrata na obavljenom referendumu nije dobio potrebnu (apsolutnu) većinu, kako propisuje Zakon o referendumu i narodnoj inicijativi, čini se da je taj sistem ipak prevagnuo. A sve zahvaljujući političkim afinitetima pojedinih sudija Ustavnog suda, koji preferiraju desnicu, bez obzira na slovo zakona.

Najzad, i sam referendum o modelima izbornog sistema izveden je više nego aljkavo - mnogi glasači uopšte nisu izašli na birališta (1996. godine) zahvaljujući medijskoj obradi od strane stručnjaka i političara desne provinijencije da referendum ima "savetodavnu", a ne i "zakonodavnu" ulogu. Levica je u tom slučaju loše odradila domaći zadatak, odziv biračkog tela je bio više nego nedovoljan, na šta su Janšini socijaldemokrati preko desnici naklonjenih ustavnih sudija isposlovali da se rezultati uvaže i dobiju snagu zakona.

Konačno, za potpun paradoks u celoj toj priči pobrinuo se lično premijer, koji je zbog sve bližih parlamentarnih izbora odlučio da se prikloni Janši, odnosno da se poštuje odluka Ustavnog suda i izbori održe prema većinskom sistemu. Iako i tu postoji zamka - LDS pristaje na primenu novog zakona, ali samo ukoliko se istovremeno usvoji i zakon o izbornim jedinicama.

Već sada je jasno da poslednji seksualni skandal, kriza vlade i partijsko ujedinjenje neće imati posledice samo na unutrašnju nego i na spoljnu politiku; slovenački parlament upravo razmatra nekoliko paketa iz tzv. evropskog zakonodavstva i malo je verovatno da će parlament posle izlaska SLS-a iz vladajuće koalicije biti sposoban da ispuni obećanja data Komisiji EU-a u Briselu. A to znači da će raspad vlade izazvati i zaostajanje u procesu približavanja Slovenije Evropskoj uniji. Prevremenim raspadom koalicije LDS-SLS-DESUS ušićariće sadašnja opozicija a izgubiti zvanična Ljubljana, za koju glavobolja tek počinje.

Svetlana Vasović-Mekina

prethodni sadržaj naredni

vrh