Univerzitet
Julovska racija
Posle Zakona o univerzitetu, suspenzija i najurivanja profesora iz nastave, prebijanja profesora po beogradskim ulicama, javnog prozivanja kao stranih "plaćenika" i "izdajnika", slučaj navlačenja studenata na drogu dočekan je na Beogradskom univerzitetu gotovo bez javnih komentara
Ovih dana Beogradski
univerzitet ulazi u novu fazu: opijumsku. Droga iz podzemnih švercerskih i dilerskih
kanala dobija akademski predznak, a da to ne znaju ni studenti ni profesori. Ali ima ko
zna. Jugoslovenska levica, tačnije njena predsednica Direkcije prof. dr Mirjana
Marković. Na svečanosti u novim prostorijama Komiteta univerzitetske levice, a u povodu
puštanja u rad Radio stanice "Kul", dr Marković je pre neki dan upozorila
"studente, članove Komiteta univerzitetske levice (KUL), buduće kreatore programa
istoimenog radija, ali i sve mlade Jugoslavije" ("Politika" 16. decembar)
na novu opasnost u liku pojedinih profesora koji u tajnim kontaktima studentima, umesto
nastavnih aktivnosti, nude drogu i devize.
TAJNI KONTAKTI: Kako su preneli državni mediji ("Politika") - onim drugim medijima pristup proslavi nije bio dozvoljen - priča prve dame Jugoslavije i JUL-a o smišljenom drogiranju studenata ide ovako: "Na univerzitetima u našoj zemlji u poslednje vreme mogu se uočiti napori nekih pojedinaca da jugoslovenskim studentima objasne zbivanja u našoj zemlji i svetu. Ti tumači najčešće nisu nikad i ništa studirali. Neki jesu, ali van ove zemlje, uz preuzetu obavezu da se jednog dana kada to zatreba revanširaju onim koji su ih finansirali." Dr Marković tvrdi da su ti kontakti tajni i da se "umesto teorijskih, naučnih i filozofskih razgovora sa njima studentima nude devize i droga". Sve to naravno rade "pod tuđom zastavom" sa novcem i po instrukcijama "dobijenim u ambasadama nekih stranih zemalja i stranim obaveštajnim službama".
Ona je zamolila prisutne studente u koje, kako je rekla a Radio Beograd preneo, ima "veliko poverenje" da u kontaktima sa kolegama uvek ističu da je sve što se "u vezi s našom zemljom događa, a pogotovo pokušava da rešava pod tuđom zastavom" protiv zemlje i protiv svih građana Jugoslavije.
Posle Zakona o univerzitetu, suspenzija i najurivanja profesora iz nastave, prebijanja profesora po beogradskim ulicama, javnog prozivanja kao stranih "plaćenika" i "izdajnika", slučaj navlačenja studenata na drogu dočekan je na Beogradskom univerzitetu gotovo bez javnih komentara. Jedan akademik, koga smo zamolili da nam prokomentariše izjavu dr Marković, čak nam je rekao da "se on ne bi spuštao na taj nivo" i da najnovija optužba "nije dostojna odgovora".
Pod sumnju su, dakle, stavljeni svi koji su studirali ili studiraju u inostranstvu. Gotovo je i nezamislivo da neko od univerzitetskih profesora nije u omraženim nam zapadnim zemljama proveo izvesno vreme na školovanju ili specijalizaciji. To je prosto u neka pristojnija vremena bila stvar struke i nauke, i prestiža i časti, pouzdan znak za mesto profesora na Beogradskom univerzitetu. Danas je strano priznanje ili diploma žuta traka za obeležavanje špijuna, neprijatelja i univerzitetskih narko-dilera.
"Droge, kao argumenta, bilo je i ranije", kaže za "Vreme" profesor dr Vojin Dimitrijević: "Imao sam studentkinju sa sela kojoj bi posle svakih studentskih demonstracija kad bi otišla kući baba pretraživala džepove tražeći marke. Potom bi usledio zahtev da je pogleda kako bi joj videla raširene zenice, jer oni vam tamo daju pilule droge. Dakle, ta stvar je sada samo obnovljena i potiče iz sklonosti ovakvih sistema da političke protivnike stavljaju u duševne bolnice po principu: ko je protiv ovog sistema - on je lud. Pošto je ludilu najbliža droga, onda je to to."
DVOSTRUKI LJUDI: Ideju o drogiranju kao udarnom argumentu, za neprijateljski univerzitet na beogradskim fakultetima vezuju za skorašnju špijunsku delatnost jednog od čelnika Elektrotehničkog fakulteta bliskog JUL-u, koji je, upadajući u kabinet nepodobnog profesora, istog optužio da je u njegovom kompjuteru našao neke sumnjive podatke i da je bio svedok kako profesor drogira mlade u svom kabinetu. Akcija se završila bezuspešno pošto su u narečenoj sceni mladi u profesorskom kabinetu bila zapravo njegova deca. Zagovornici ove teorije o pojavi droge u političke svrhe tvrde, s obzirom na iskustvo, da se od pojedinačnog krenulo ka opštem. Pa možda će i da uspe.
"Sve ovo je samo još jedan nagoveštaj onoga što već znamo - sna o državi u kojoj će da izlaze samo jedne novine, da se gleda samo jedna televizija. A da bi to bilo moguće svi ljudi treba da idu u jednu, istu školu i da u njoj nauče da primaju iste poruke i da isto govore", kaže profesor Dimitrijević. "Pogledajte šta je urađeno sa univerzitetom. Kako može da bude univerzitet ustanova koja upisuje nove studente bez prijemnog ispita, na kojoj predaju ljudi koji nisu prošli nikakav konkurs, iz kojeg se isteruju ljudi iz razloga koji nemaju veze sa njihovom stručnošću. Sve je obezvređeno i postoji jedan vrlo ciničan odgovor mlađe generacije: 'ako vi stariji volite da živite u tome, a vi izvolite, a mi idemo u inostranstvo'. Da bismo dotle stigli mi ćemo se pretvarati koliko god hoćete. Pevaćemo i JUL i KUL. Ne isključujem ni mogućnost da je u prepunoj sali KUL-a, prilikom otvaranja partijskog radija, bilo mnogo onih koji bi hteli da iskoriste snižavanje kriterijuma na univerzitetu da bi što pre diplomirali, a potom otišli iz zemlje.
Ovakvi sistemi stvaraju te dvostruke ljude - homoduplekse, koji će uvek jedno da govore, drugo da rade, a da misle treće. Oni prate levicu koja sem fraza nema ništa levo, i koju kao proleterski pokret prate najbogatiji ljudi u ovoj zemlji. Odlučujući se za to i oni će doprineti onome što je kod nas najstrašnije, a to je da je Srbija za poslednjih deset godina protraćila sve što je stvarala 150 godina. Pri tom ne mislim samo na teritorije, na međunarodni ugled, nego i na institucije: došli smo dotle da jedan vrhovni sud nije to, da je biti član akademije nauka takoreći uvreda za čoveka, da Narodno pozorište nije više narodno pozorište nego uzgredno zanimanje jednog ministra."
DROGA KAO PRIVILEGIJA: Pitali smo studente, i to pripadnike "najprokaženijih" studentskih organizacija i pokreta, da li im neko deli drogu ili pare. Student Vlada Radunović iz Studentske unije Srbije kaže da je to najblaže rečeno smešno, ali: "Profesorka Marković je, mora biti, do takvog zaključka došla nakon kraće analize stanja u kome se Univerzitet nalazi. Pretpostavila je, verovatno, da su zbog mizernih plata a zarad gole egzistencije profesori bili prinuđeni da neki dinar zarade rasturanjem deviza i droge. S druge strane, profesorki Marković je jasno da bi usled katastrofalnih uslova studiranja, a koje su pre svega prouzrokovali novi Zakon o univerzitetu i novopostavljena fakultetska namesništva, i opšta beda, studentima jedini izlaz bilo drogiranje i halucinacije o nekim srećnijim vremenima. Uprkos logičnom zaključku profesorke Marković, a na sreću svih nas, takve stvari se ipak ne dešavaju, jer u ovoj 'prebogatoj prosperitetnoj zemlji visokog standarda i razvijene demokratije' korupcija i kriminal striktno su kontrolisani, te se rasturanjem droge i deviza ne može baviti baš svako, a kamoli profesori univerziteta."
Ivan Marović, iz Studentskog pokreta "Otpor", tvrdi da argumenti droga, vudu magija, gubavo inostranstvo dolaze kao izraz nemoći režima. Posebno JUL pošto ni posle Zakona i silnih uredbi, višegodišnjeg razbucavanja profesorskih i studentskih organizacija, isterivanja ljudi nemaju univerzitet pod kontrolom.
"Osnovali su i levicu na univerzitetu, da bi ga razbucali. Ali, znate, nije im neko članstvo. Uostalom, odrasli smo ljudi i svako prema svojim afinitetima bira društvo, pa i partijsko. Znate, upis bez prijemnog i sa prosekom dva iz srednje škole za mnoge je bio i ostao veliki događaj. E, to vam je to. Pripadnost levici, kažu, donosi privilegije. Ispada da nama sledi droga a njima radio KUL. Videćemo ko će biti drogiraniji."
Marović primećuje da je i ovom prilikom profesorka Marković prisutnim studentima u sali KUL-a dala domaće zadatke - definisanje levice za novi vek - a napala je samo profesore: "Kad god je neka studentska pobuna u toku, oni udri po profesorima. Mi se borimo za normalne stvari, naši profesori su normalni i oni su uz nas, i mi to znamo. Ne moraju biti na čelu naših pobunjenih kolona. Čini mi se da su levičari iz JUL-a i ovog puta promašili žrtvu, zastrašujući i blateći ljude koji čak nisu ni direktni pokretači onoga što se dešava na univerzitetu. Mi ćemo se boriti i dalje. Po kineskom kalendaru, a oni bi to morali bolje da znaju od nas, sredinom januara ulazimo u godinu Pesnice. Naš znak otpora će doći do izražaja..."
Ako je suditi po javnim (ne)reagovanjima na najnovije optužbe, univerzitet se umorio od javnih saopštenja. Čekaju se nove optužbe i praktični potezi koji obično u ovoj sredini od režima slede posle javno izrečenih primedbi i uvreda. Predsednica JUL-a je rekla svoje o univerzitetu i dva dana kasnije upriličila susret sa rudarima. Nije pominjala drogu, ali jeste rudarski patriotizam i hraborst, težak život. Darivala im je i julovsku parolu za sledeći vek: "Mali smo ali veliki."
A što se dilersko-devizne prozivke univerziteta tiče, građani nisu ostali ravnodušni. Majka jednog studenta Beogradskog univerziteta javila se Alternativnoj akademskoj mreži sa konkretnim pitanjem: "Gde držite te časove, da pošaljem sina. Ne interesuje ga droga nego devize...."
Branka Kaljević
