Belorusija

Autobusi za hapšenje

Svedočenje supruge Nikolaja Statkeviča, lidera beloruske opozicije

"Zovem se Valentina Statkevič, udata sam za Nikolaja Statkeviča, lidera Beloruske Socijaldemokratske stranke (Narodnaja Hramada). Možda će vas zanimati nova politička situacija u Belorusiji kroz događaje vezane za mog muža i druge učesnike skorašnjeg Marša slobode.

Opozicione grupe su organizovale 17. oktobra marš slobode u Minsku, glavnom gradu Belorusije. U maršu je učestvovalo oko 20.000 - 25.000 ljudi: studenata, intelektualaca, žena sa decom, radnika. Svrha marša bio je protest povodom poteza beloruske vlade da se ponovo ujedine sa Rusijom, kao i podržavanje demokratije, slobode i nezavisnosti Belorusije. Zbog učestvovanja na takvim marševima ljudi su rutinski maltretirani - studenti mogu da izgube pravo na studiranje, a radnici da ostanu bez posla. Sve njih snimaju kamere državne bezbednosti, te ih kasnije vlast može identifikovati i pratiti, i tako ih sprečiti da učestvuju u narednim političkim akcijama. Svako koga su snimili i vodili u policiju, više od dva puta, odvođen je u zatvor. Ispostavilo se da je, uprkos ovim vrlo realnim strahovima, odziv bio veoma dobar.

Interesanto je pomenuti da su tog dana dečje priredbe, koje se održavaju u parku, bile besplatne, kao i bioskopske projekcije, a u školama su bile organizovane žurke - sve to je bilo organizovano u cilju sprečavanja ljudi da učestvuju u maršu.

Marš je bio organizovan kao mirna šetnja - deca su nosila balone, čule su se zviždaljke, muzika i pesme. Međutim, uprkos svemu, u gomili su se nalazili provokatori koji su pokušavali da isprovociraju nasilje, dok su se demonstranti trudili da onemoguće takve pokušaje. Potpuno nenaoružane demonstrante presrele su naoružane specijalne policijske snage koje su ih tukle, a tučene su i žene. Bilo je ukupno 2000 pripadnika specijalnih snaga 'Omon' sa kacigama, pendrecima i oklopnim štitovima. Moj muž je u tom trenutku razgovarao sa policajcima i pokušavao da spreči bilo kakvo nasilje.

Te noći je uhapšeno 200 demonstranata, a i brojni strani novinari bili su zadržani u pritvoru. U 'autobusima za hapšenje' ljude su primoravali da pevaju neke besmislene pesme. Ukoliko nisu pevali, bili su pretučeni. Mnogi Belorusi koji su te noći držani u pritvoru bili su pretučeni u mraku od strane specijalnih snaga 'Omon'.

Moj muž je bio uhapšen u svojoj kancelariji. Milicija je razvalila vrata i uletela u prostoriju - uhapsili su njega, ali i sve ostale osobe u kancelariji, uključujući i Olgu Beklemisčevu, članicu ruske Dume, i čuvara. Ne znam da li su mog muža pretukli te noći. Međutim, okrivili su ga da je bio organizator i inicijator nasilja i zadržali ga u zatvoru. Trenutno štrajkuje glađu već deseti dan, od 17. oktobra, i na taj način izražava svoj protest što izdržava kaznu kao politički zatvorenik.

Moj muž je bio učesnik i govornik na mirnim protestima. Kada su ih presreli potpuno naoružani policajci, bio je ispred mase i pokušao da razgovara sa policijom da bi se sprečilo nasilje - imamo snimak na kome se vidi kako on to pokušava. Ipak su ga vlasti okrivile da je organizator protesta i nasilja koje je on pokušavao da izbegne. Sada se suočava sa tužbom koja mu preti zatvorom od jedne do tri godine.

Nikolaja su držali u zatvoru u sobi u kojoj je bilo 16 ljudi, i samo deset veoma uzanih, prljavih kreveta. Zatvorenicima je rečeno da će spavati na smenu - svi ostali zatvorenici su ipak poštovali njegov štrajk glađu i puštali ga da se odmori. Bilo je mnogo kožnih bolesti zbog loše ventilacije u prostoriji, hladnoće i prljavštine.

Zahvaljujući naporima OEBS-a, sada mi je dozvoljeno da posetim svog muža u zatvoru. Međutim, tokom prve posete tražili su od mene da utičem na muža da prekine štajk glađu, i pretili su da će ga naterati da počne sa uzimanjem hrane. Na početku su čak odbijali da mu daju toplu odeću zato što štrajkuje glađu. Vrlo se plašim za život svog muža. Imamo dve ćerke, jedna ima 16 godina, druga 19. Nikolaj je potreban nama i svojoj zemlji."