Temeljne radne pobede u Lajkovcu

Taze malterisana RTV "Pruga"

Srbiji je najpotrebnije ono što Lajkovac ima, rek'o Milomir Minić primajući, prvi posle predsednika, zlatnu plaketu. "Vreme" se potrudilo da to što ima, ima da se čita

Koliko prošle godine - a nije da nije i prije - Lajkovac je, dodelivši prvu i zlatnu plaketu Slobodanu Miloševiću, definitivno pokazao da je za mir, prosperitet, suverenitet i opšti razvoj. Milošević je odlikovan kao "ličnost istorijskih razmera čije prisustvo obeležava XX vek na ovim prostorima"... Da je predsednik baš takav Lajkovčani su se neposredno uverili i uveravali - za dve godine, k'o nigde, doš'o dvaput i lično, drugi put dobio i jabuku od Luće, koji je sedam dana vežb'o, ali uspeo, i rekao: "Da te sreća prati... da nas čuvaš od svake muke i dušmanske ruke..."

Kad je tako saradnja postavljena na takav i najviši nivo, Lajkovcu je ostalo samo da se drži mira, suvereniteta, prosperiteta, opšteg razvoja, a naročito nepodeljene privrženosti, sa nepodeljenom podrškom, Njegovoj celovitoj i državničkoj politici. Naravno, treba reći i ponoviti, da je za zauzimanje takvog, ispravnog i vizionarskog kursa najzaslužniji prvi Lajkovčanin, direktor Zemljoradničke zadruge Lajkovac i savezni poslanik Dragan Marković.

OTVARANJE: Ovogodišnji razvoj se odigrao u tri dana, 15, 16. i 17. septembra. I program Proslave štampan na tri strane. Prvog dana obeležen početak izgradnje vodovoda koji treba da poveže deset sela, kao i škole u Markovićevom rodnom selu. Program za drugi, centralni dan proslave dana opštine stao na dve strane.

Prvo po programu, "Svečano otvaranje RTV 'PRUGA', prigodna beseda: g. Momčilo Bošković, glavni i odgovorni urednik Prvog programa Radio Beograda".

Spremamo se za čudo koje je spremno uprkos prirodnim kataklizmama, agresiji... Već objavljeno zašto se, urednički i visokoprofesionalno potrudio Bošković, inače dopisnik "Politike" - da je na čelu Upravnog odbora direktor ŽTP-a Živorad Maksimović, da su članovi Dragan Marković, poslanik, i jedan od direktora EPS-a Milovan Žunić, književnik Radovan Beli Marković, odgovorni Momčilo Bošković, pa Milovan Vitezović, direktor Tanjuga Dušan Đorđević, da je visokokvalitetna i skupocena studijska i emisiona oprema kupljena; da će program moći da se čuje u Beogradu, Vojvodini, Šumadiji, Pomoravlju nije napisano, no neki su rekli čak do Atine.

Sa opštim uvažavanjem priđemo levom krilu zgrade Kulturnog centra. Pored levog ulaza, desno, lepa, bakarna tabla na kojoj lepo piše "RTV PRUGA", pogledamo gore, prozori poslednjeg sprata taze omalterisani. Uđemo, krenemo stepenicama uzbrdo. Kad smo stigli na brdo, vidimo, betoniran hodnik iz kog se ulazi u nekoliko betoniranih prostorija sa taze omalterisanim zidovima. Baš kad smo hteli da vidimo šta ima još omalterisano, iznenadi nas osoba i to ženska. Osoba beše u zelenoj suknji i rekli od lakog i širokog materijala koji je udarao na zeleno, zift crna i farbana kosa je iz baš razdeljka prelazila u šiške. Kasnije saznajemo da je osoba baš direktor Kulturnog centra i direktor taze omalterisanog potkrovlja Gordana Paunović-Živanović. Elem, direktorka banu pred nas i zatraži legitimaciju. Reporter "Vremena" joj udovolji pres karticom. Na zadatku, pita? Na zadatku, odgovaramo. Na, šta imamo još, izvadimo pozivnicu koju je lično potpisao predsednik opštine Radivoje Nenadović, koji se baš trudio oko potpisivanja, jerbo je, kako saznadosmo, jedino to još zadržao od ingerencija i indulgencija. Na toliki argument, direktorki u pomoć priteče šef protokola, sekretar opštine Žika Bojičić. Šef protokola nam reče da je sve u redu, ali da će se otvaranje "Pruge" održati u svečanoj sali Kulturnog centra i dole.

Siđemo dole, sa ostalim kolegama od kojih nisu tražene baš nikakve generalije. Pred službenim ulazom velika reportažna kola Radio Beograda. U salu, u kojoj će se održati svečana sednica SO-a Lajkovac, pristižu gosti, na bini instrumenti sve sa harfom, ispred sto za radno predsedništvo, govornica, cveće, kisela voda. Novinarka RTS-a pita šefa protokola kako da pokrije otvaranje "Pruge" kad gore nema ništa. Dobićeš sliku, uverava je Bojičić. Bošković novinare koji su sišli dole poverljivo obaveštava da je stvar ipak gore, znalački ih preko bine i instrumenata odvodi. De da budemo uskraćeni za taki događaj, krećemo ka ulazu radija. Baš stigli Dragan Marković i Živorad Maksimović, kao predsednik upravnog odbora. Na stepeništu ih dočekuje predsednik opštine Radivoje Zelja Nenadović. Baš se pozdravljaju. Priključimo se i mi, kad, pred nama, Zelja napravi na levo krug i pred nama uđe, a pred nas ispade opet direktorka i reče, ne može, u'vati nas jedan spolja, mi - "kako", on - "naređenje", mi - "kako", iznutra zaključaše vrata. Baš zaključaše. Vratimo se ka svečanoj sali, tehničari Radio Beograda u reportažnim kolima probaju špicu, poznat glas Svete Vukovića: "Poštovani Lajkovčani, cenjeni Kolubarci, dobro vam jutro"... U pozadini čuje se zvuk voza, fuka, fuka.

SNIMANJE RUPE: Unutra, sala puna. Stiže i Milomir Minić, prilazi mu, zdravi se Bošković. Pitamo fotoreportera, koji je uspeo da uđe gore, šta bi u malterisanoj radio stanici. Kaže, ništa, Momčilo Bošković baš održ'o govor o Ćiri, prugama koje život znače, o tome da Lajkovac nije van koloseka, o čemu govori i ime radio stanice. Gde se tako održ'o? Pa u omalterisanoj sobi, svečano rek'o i svečano se poljubio sa direktorkom. Onda i ostali, među se, uzeli da čestitaju. U istorijskom trenutku palo i istorijsko slikanje. Novinarka RTS-a opet uzela da pita kako da "pokrije" otvaranje radio stanice, jedan sa uredničkog mesta u Radio Beogradu joj savetovo da izađe napolje i snimi seljaka sa šajkačom kako preko tranzistora sluša Radio "Prugu". Onda svi sišli dole.

Dole svi na broju, u prvom redu, po sredini, jedinica levo i jedinica desno, Dragan Marković i Milomir Minić, treba li reći, predsednik Veća građana Skupštine SRJ. Za govornicu izađe stasit spiker Radio Beograda, i svečano i stasito objavi da prenos svečane sednice ide direktno i uživo preko radio "Pruge", i to iz Kulturnog centra "odakle se javljamo". Sveta Vuković, preko špice, poruči: "Dobro vam jutro"; spiker proglasi pevanje himne, svi ustadoše, kad svi sedoše, reč dobi predsednik Zelja. Spiker uze da čita izveštaj Komisije za priznanja. "Lajkovčani, koji su okrenuti sunčanoj strani ljudskog postojanja", posebno priznanje, zlatnu plaketu, dodeljuju Milomiru, "jer je neporeciv njegov lični doprinos buđenju takve nade, kao što je osvedočena i njegova odanost politici Slobodana Miloševića"... Spiker pročita i ko je dobio povelje, prvu dobi Momčilo Bošković "kao istaknuti pojedinac".

Kao što je red, Milomir dobi priliku da se zahvali. Malo uzbuđen (citat) čestita praznik, velike radne pobede, razvoj ovog glavnog mosta. Reče i da je Srbiji najpotrebnije ono što Lajkovac već ima, politička stabilnost, sloga u narodu, red u državi, velika odgovornost i veliki rad. Reče i o opštem razvoju, zločinačkom ometanju, da smo se branili i odbranili, da nikada nećemo dozvolii da nam uzmu Kosovo, da se borba nastavlja... A što se Lajkovca tiče, tu ne brine. Lajkovac sigurno ide napred, "ovde se sve složilo".

Onda se krenu u svečano otvaranje biblioteke. Reportažna kola ostadoše. Kad se obavi i taj razvoj, na red dođe temeljac za Gradsku kuću. Plac očišćen, sve na svom mestu, sunce u zenitu, narod po obodu placa, na placu žuti bager i buldožer, i kamion komada jedan, iskopana rupa i kolica sa betonskom pločom. Na ploči, dok je beton bio svež, drvetom ispisano - Objekat (dve tačke), Gradska kuća Lajkovac (drugi red). I tako još četiri reda. Stigoše i Dragan i Milomir i stadoše pred perspektive i fasade buduće Gradske kuće. Kad to bi, šef protokola baš dunu u mikrofon da proveri stvar i reč dade jednom od Markovića iz Lajkovca. Ovaj izrazi radost i neobičnu sreću, što se njemu posrećio temeljac, uze betonsku ploču i pruži je dvojici spremnih radnika koji su već bili u rupi. Temeljac bi položen, bi aplauz, bi i čestitki, dvojica snimatelja se baš dadoše u temeljno snimanje rupe. Onda se krenu u postavljanje temeljca za "Sportsko rekreativni centar sa bazenima". Onda bi kraj. Uobičajenog ručka za sve goste nije bilo, bilo samo za neke. Za sve i uveče svirala "Galija", koja jeste odavde (kao što stajaše na plakatu).

Uveče je sve bilo u TV Dnevniku, Milomir u najavi, vidimo novinarka otvaranje radio "Pruge" pokrila pločom sa imenom stanice. Tog popodneva, 17. septembra, prođemo baš kroz Lajkovac, nema reportažnih kola Radio Beograda, na 107,8 tišina. Večeri istog dana nađemo se u Zrenjaninu, treba li reći, ali kad 'oće, ono 'oće, sa urednikom i otvaračem i istaknutim pojedincom Momčilom Boškovićem. Uzmemo da mu čestitamo na uspešnom otvaranju radio "Pruge". Reče Moma da će Lajkovac biti velegrad, reče i da je Dragan Marković jači od Bidže.