Miting na Malu Gospojinu

Pištaljke na gotovs

Uprkos svemu, na Trgu republike okupilo se podosta sveta, možda i više nego na početku proćerdanih šetnji 1996/97. godine. Moglo bi da se kaže da je ovo najveći opozicioni miting u novijoj istoriji Beograda na kome Vuk Drašković nije "držao banku"

Poslednja dva autobusa privatnih gradskih prevoznika u utorak 21. septembra, na Malu Gospojinu, zaglavila su se na pešačkom prelazu između Narodnog pozorišta i spomenika čestitome knezu tek negde oko šest i deset popodne, mada je miting Saveza za promene bio zakazan u šest. "Trideset jedinica" je nekako prošla, ali je "trideset trojka" pred masom morala da se povuče uprkos bezuspešnom trudu jednog policajca na motoru, kome je, posle kratkog ubeđivanja, za uspomenu ostala nalepnica "Ostavka" mučki prilepljena na rep "BMW"-a. Sve vreme je sipila kiša, a intenzitet padavina diktirao je zbivanja na bini: kako počne malo jače da pada, tako pritrče telohranitelji s kišobranima i menja se raspored na ionako prepunoj bini.

Uprkos svemu, na Trgu republike okupilo se podosta sveta, možda i više nego na početku proćerdanih šetnji 1996/97. godine. Moglo bi da se kaže da je ovo najveći opozicioni miting u novijoj istoriji Beograda na kome Vuk Drašković nije "držao banku". Većina prisutnih iskoristila je priliku da popriča sa prijateljima koje viđa "samo na mitinzima i sahranama", uz kisele dosetke u stilu: "Ovde su samo moje komšije, prijatelji i ...špijuni" ili "Ništa se nije promenilo i dalje znam svakoga." Kao i obično, dominirale su urbane fizionomije, ali se TV kamermani nisu odvajali od nekog spečenog čiče u narodnoj nošnji sa šajkačom. U rukama je nosio poster sadašnje prinčevske familije, a na prsima bedž s portretom Aleksandra II Karađorđevića Ujedinitelja, "onog što ga dušmani i komunisti ubiše u Marselju". Održa on govor o četrdeset godina komunističke okupacije, ne zaboravljajući da pomene svoje opanke, gumenjake. Na nogama su mu bile malo iznošene, inače sasvim pristojne kožne cipele kojima bi, doduše, četka i krema dobro došle.

BEZ STRAHA: Okupljeni su uljudno saslušali svih četrnaest govornika, niko nije izviždan, nije bilo baklji, petardi, niti uniformisane policije. Ali ih je zato bilo sa izbočinama ispod jakni i motorolama obmotanim tradicionalnom "Ekspres politikom". Posle apela koordinatora SZP-a Vladana Batića ljudima svih socijalnih kategorija i iz svih krajeva zemlje da se pridruže Savezu, atmosferu je zagrejao predsednik Srpskog demokratskog kluba "Odbrana" Milan St. Protić gromkim: "Pomoz` Bog, junaci" uz disciplinovani odgovor dobrog dela publike: "Bog ti pomogao." "Do sada smo nekoliko puta pokazali sa kakvim snagama raspolažemo, ali nismo učinili taj poslednji korak, koji ćemo sada morati da učinimo kako bi ih oterali s vlasti", rekao je Protić. Još je malo recitovao Đuru Jakšića.

Svi govornici tražili su ostavku Slobodana Miloševića, prelaznu vladu sa Dragoslavom Avramovićem na čelu i prevremene poštene izbore, s tim što je predsednik Nove Srbije i gradonačelnik Čačka Velja Ilić prozvao i "neke iz opozicije koji su svojevremeno bili sa nama" i koji su "odustali od promena jer im se svidelo da budu na vlasti". "Zaboravili su da su sa nama rušili `Bastilju` i postavili su svoju `malu Bastilju`. Ako žele da se nam se pridruže, poslednje je vreme da pokažu da su opozicija - neka odmah, večeras, oslobode medije. Sve dok Miloševiću potpuno ne okrenu leđa, nisu opozicija već čankolisci", ocenio je Velja Ilić.

"Ne dajte se strahu, Beograđani, nemate pravo! Ako su hrabrost skupili u Vranju i Leskovcu, ovde bi hrabrost trebalo da bude i veća", kuražio je prisutne predsednik Građanskog saveza Goran Svilanović, podsetivši na mrtve i osakaćene iz poslednjeg rata i zapitavši se: "Gde su u tom trenutku bili on i njegova deca, u kom bunkeru?" Na Beograđane se nešto ispizmio i Žarko Korać, predsednik Socijaldemokratske unije, koji je govorio u ime Saveza demokratskih partija: "Mi Beograđani imamo posebno veliku odgovornost, jer je u Beogradu Miloševiću davana podrška." Čovek je u pravu, ali ne treba zaboraviti da Milošević nigde nije bio tako žestoko osporavan kao u Beogradu, koji je, uz Prištinu, jedini grad u Srbiji po kojem su se šepurili tenkovi. Pre će biti da je u Beogradu reč o "zamoru materijala" i o prevelikoj ponudi na opozicionom tržištu.

MALO SAMOKRITIKE: Najveći aplauz, čak i ovacije, izmamio je Dragoslav Avramović, kandidat SZP-a za mandatara prelazne vlade. Prvo mu dva minuta nisu dali da govori, a na njegovo "Dobro veče" neko iz prvog reda odgovorio je: "Dobro veče, deda." Onda je u apsolutnoj tišini pedantno evidentirao šest najvećih problema zemlje i ponudio šest uslova za njihovo rešenje. On je ponovio da Miloševićev režim mora da ode i objasnio zašto: po njegovom mišljenju, vladajuća garnitura je istrošena, i u prve dve-tri godine vladavine pokazala je sve što zna. Čak i ako se ovo zanemari, svet neće da sarađuje s njom i tu je kraj priče. Avramović je zatražio podršku svih građana i svih opozicionih stranaka, ne propustivši da pohvali Demokratsku alternativu i Novu demokratiju, koje nisu članice Saveza za promene ali su ga podržale kao mandatara. Njegova upozorenja o predstojećoj hiperinflaciji i smrzavanju unela su zebnju u sve prisutne, mada je ovima koji su se okupili odavno sve jasno. "Svestan sam svojih ograničenja, ne samo zbog moje žene...", tu je prekinut dugotrajnim aplauzom, "...već i zbog zdravlja i godina, ali ako sada nešto ne učinimo, predstoji nam totalna katastrofa."

U sličnom tonu prethodno je govorio Zoran Đinđić. On je počeo možda čak i samokritičnom ocenom: "Sve priče u Srbiji su ispričane, svi sve znamo." Apelujući na strpljenje i upornost, podsetio je na priču o dedi i repi, insistirajući da je demokratskoj opoziciji potreban i onaj miš i "poslednji nejaki par ruku". Uporedivši aktuelne vlasti sa virusom, "malim ali opasnim", Đinđić je najavio da će se svako veče organizovati javna suđenja i da će se čitati optužnice za svaku od oblasti koju je Miloševićev režim upropastio. Čast da sutradan otvore javnu sudnicu pripala je nadležnima za katastrofalnu situaciju u zdravstvu: republičkom ministru zdravlja Leposavi Milićević i potpredsedniku vlade Milovanu Bojiću. "Imenjače, sve je to tako, ali...", prokomentarisao je Đinđićev govor jedan skeptični Kiza.

POZDRAV BAKA OLGI: Posle "Superdeke", svoje je reklo i dvoje studenata - "neću više da štekujem pare celu nedelju da bih jednom izašao u grad" - a onda je demokrata Čeda Jovanović, onaj što su mu devojke pisale transparente: "Čedo, ženi me", pozvao ljude u šetnju "medijskom trasom": do Beograđanke, pa preko Kneza Miloša do Svetogorske, uz pozdrav baka-Olgi, koja ni ovoga puta nije omanula, i nazad do Trga republike. "Je`ao te, neću valjda opet da se šetam", prokomentarisala je jedna od onih lepotica kojima su ovakve priredbe idealna šansa za promociju. Ipak se prošetala.

Treba reći da su, osim pomenutih, na mitingu govorili još predsednik Socijaldemokratije Vuk Obradović (koji je, zajedno sa Đinđićem, sve vreme proveo nasred bine), predsednik Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata Dragan Milovanović, lider Demokratske stranke vojvođanskih Mađara Andraš Agošton i Kristina Perić iz Građanskog otpora Valjeva. Trebalo je da govori i tehničar leskovačke televizije Ivan Novković, ali nije stigao u Beograd jer su mu tog dana sudili. Konferansije je bio glumac Sergej Trifunović, semenke su koštale dinar i po čaša, dok je cena pištaljki varirala od pet do deset dinara, ali je neizvesno da li se neko ovajdio kao Kundak onomad - većina je ponela svoje trofejne, a i ljudima je malo dosadilo da duvaju bezveze.

Ovih više od dvadeset hiljada ljudi - pet hiljada po proceni "Politike", odnosno sto hiljada po rečima organizatora - razišlo se za deset minuta. Sutradan, u sredu 22. septembra, šetnja je počela mnogo pre zakazanog termina - gnevni maturanti protestuju zbog toga što im je ministar Jovo Todorović zabranio ekskurzije u inostranstvo, odnosno, kako reče, "u agresorske zemlje". U ovakvoj situaciji, maturanti rizikuju kvalifikaciju "sito, napito, pa besno" ali, kako za "Vreme" reče jedan od njih, ne bune se oni zbog ekskurzije, niti zbog ministra Jova, nego - "zbog svega".

Dan drugi u Beogradu

Suđenje republičkom ministru zdravlja Leposavi Milićević i potpredsedniku vlade Milovanu Bojiću počelo je u sredu, 22. septembra oko pola sedam naveče, pred nešto manjim brojem okupljenih nego prvog dana. Prvo su elektronskim medijima podeljeni kartoni: Studiju B žuti, Radio-televiziji Srbije, "Politici", "Ekspresu", "Večernjim novostima" i "Borbi" - crveni. Pohvaljeni su dnevnici "Blic", "Glas javnosti" i "Danas", kao i radio stanice B2 92 i Radio Indeks. Na improvizovanoj optuženičkoj klupi istaknuta je lutka s Bojićevim likom, a tri lekara bila su svedoci optužbe. Leposava Milićević i Milovan Bojić optuženi su kao neposredni izvršioci "udruživanja radi štetne delatnosti protiv zdravstva u Srbiji", a kao inspiratori ovog dela imenovani su bračni par Marković-Milošević, Mirko Marjanović i Vojislav Šešelj. Priložen je i materijalni dokaz: paket humanitarne pomoći Crvenog krsta zdravstvenim radnicima u kojem se našlo mesta za pet sapuna, kutiju paste za zube, toalet papir i malo deterdženta. Optuženi su proglašeni krivim, ali im kazna nije izrečena.