Čekajući pomračenje

Sunce u senci

Astronomska opservatorija u Beogradu predložila je krajem decembra prošle godine saveznoj vladi da 11. avgust proglasi neradnim danom. Očekivani problemi prvenstveno se tiču mogućnih oštećenja vida, što je Galileo Galilej svojevremeno platio slepilom

Posle šest godina ratovanja bez odlučnog ishoda, vojske kraljevina Medije i Lidije koje su predvodili prinčevi Kijaksar i Alijat izašle su na bojno polje - danas negde u severnoj Turskoj - da još jednom odmere snage. Usred bitke, svedoči Herodot, "desi se da iznenada nastane noć onoga dana kada se vodila bitka". To pomračenje Sunca, koje je bar na kratko zaustavilo rat, predvideo je Tales Milećanin, šire poznat kao "otac" filozofije i/ili najslavniji od Sedam mudraca.

Pomenuto pomračenje zbilo se 28. maja 585. godine stare ere. Po današnjem stavu o astronomskim znanjima Talesa i njegovih haldejskih prethodnika u posmatranju neba, nije se moglo raditi o preciznoj najavi vremena i mesta događaja, već o godini i širem području vidljivosti, za šta su o ono vreme već postojale astronomske tablice učestalosti. U protekle 2584 godine, drži se, znatno smo napredovali. Tako, znamo da će naredno pomračenje iz Beograda biti vidljivo kao 98-odstotno 11. avgusta od 11:30 do 12:20 sati. Senka potpunog pomračenja zahvatiće Jugoslaviju severno od linije Bajmok-Žednik-Čantavir-Padej-Srpska Crnja, počev od 12:53h zapadno od Subotice, do 12:56h istočno od Kikinde. Ukupno 90 minuta pre i posle tog vremena biće vidljive faze potpunog pomračenja. Oni koji događaj propuste na sledeći će čekati 136 godina (do 2135).

Pomračenja Sunca i Meseca svakako pripadaju najtežem oružju iz arsenala argumenata svima koji najavljuju skoru propast sveta, zemljotrese, poplave, kugu, koleru, i uopšte pošasti koje stižu kao kazna za grehe ljudskog roda, bez obzira na banalnu činjenicu da katastrofe stižu i bez pomračenja. Iz sasvim drugih, praktičnih razloga, Astronomska opservatorija u Beogradu predložila je krajem decembra prošle godine saveznoj vladi da 11. avgust proglasi neradnim danom. Očekivani problemi prvenstveno se tiču mogućnih oštećenja vida, što je Galileo Galilej svojevremeno platio slepilom. Prodaja najraznovrsnijih "naočara za pomračenje" postao je proteklih meseci veoma isplativ posao širom sveta, čak i uz najavu da će ih pojedine vlade građanima deliti besplatno. Uz manje ili više reklame, pojavile su se i kod nas. Dr Milan Dimitrijević, direktor beogradske opservatorije, upozorava da bi sve takve naočare trebalo da imaju atest, kao što bi i jedno dosta staro sredstvo za posmatranje - nagaravljen (začađen) komad stakla - deci trebalo da pripreme roditelji, i da sa njima budu za sve vreme pomračenja.

Umesto proglašenja neradnog dana, savezna vlada je - posredstvom Ministarstva za rad, zdravstvo i socijalnu politiku - preporučila građanima da 11. avgusta od 11:30 do 13:30 sati ne izlaze iz kuća, jer direktno posmatranje duže od tri sekunde može dovesti do trajnog oštećenja očnog dna i gubitka vida. Preporučuje se upotreba naočara sa kobaltnim filterom za staklo (faktor 14), posebna briga o deci, mere zaštite radnika na otvorenom prostoru i posebna pažnja u saobraćaju zbog kratkotrajne pojave mraka usred dana. Ovome bi se moglo dodati i upozorenje da nisu isključene ni saobraćajne gužve na putevima ka severu zemlje, odakle će se potpuno pomračenje jedino i videti (u Prištini će Mesečeva senka zakloniti 90 odsto površine Sunca). Trenutni manjak mostova u zemlji tu prognozu čini ozbiljnijom, kao što je manjak benzina znatno ublažava.

U svakom slučaju, treba voditi računa o rizicima. Od onih ozbiljnih - po vid - do onoga što se, po čuvenoj anegdoti, dogodilo već pomenutom Talesu. Zagledan u nebo i nebeske pojave, strmeknuo se u jendek, na šta mu je neka žena dobacila: "Zar ti, koji nisi kadar videti ono što je pod nogama, hoćeš da saznaš ono što je na nebu?"