Intervju: Džejmi Šej

"Nisam lagao i nisam bio ciničan"

"Nije bilo nikakvih 'spin doktora' u štabu NATO-a! Sve vreme smo samo generalni sekretar Havijer Solana i ja kontrolisali čitavu medijsku operaciju. Nas dvojica smo odlučivali o informacijama i porukama koje valja plasirati na konferencijama za novinare"

Da li su portparol NATO-a Džejmi Šej i svetska javnost tokom agresije na Jugoslaviju bili manipulisani od strane britanskog premijera Tonija Blera i njegovog tima "spin doktora" (usmerivača događaja i dozera informacija). Vest o tome poslao je prošlog ponedeljka dopisnik Tanjuga iz Londona, a ovdašnja štampa je ne samo prenela već i iskoristila za oštre komentare.

Sama informacija je prilično štura. Novine su prenele tvrdnju Džejmi Šeja da su "savetnici za štampu Tonija Blera, koji su bili dodeljeni NATO-u da bi kreirali javno mnjenje, formirali propagandnu mašinu koja je bila više zainteresovana za manipulacije nego za istinu o agresiji".

Dalje stoji da je u tom poslu "učestvovalo 40 savetnika iz vlada zemalja članica, a glavni koordinator je bio Alister Kempbel, sekretar za štampu britanskog premijera".

Malo je reći da je portparol NATO-a, kao najeksponiraniji predstavnik alijanse tokom tri meseca vazdušnih napada na Jugoslaviju, nepopularan ovde, ali kod dobrog dela novinara koji su svakodnevno pratili njegove konferencije za štampu u sedištu alijanse u Briselu. Bio je predmet ljutitih komentara, opaski koje se nisu ticale samo onoga što govori već su se ticale i njegovog fizičkog izgleda, a mnogi mu nikad neće oprostiti cinične opaske koje je davao posle pogibije civila, o traktorima koji su u stvari tenkovi, opaske o "kolateralnoj šteti", niti one tipa "NATO drži prekidač za struju u Jugoslaviji" - koje je ispaljivao posle razaranja elektroenergetskog sistema u SRJ.

Da li njegove optužbe izrečene na račun Blerovih "spin doktora" predstavljaju izraz pokajanja? Da li je proradila savest ili je u pitanju sujeta? Da li to najveći vojni savez u Evropi ima svoju "vladu u senci"?

Sasvim dovoljno intriga da "Vreme" zatraži intervju od Džejmija Šeja i malo više rasvetli pozadinu rasprave koja se nas i te kako tiče.

Intervju je zbog kratkih rokova obavljen i-mejlom, ali, nažalost, bez direktne "chat" komunikacije.

ŠEJ: Priča je potpuno pogrešna! U stvari, to što vi kažete da je objavljeno potpuno je suprotno od onoga što sam ja rekao u svom govoru o temi "Medijska politika NATO-a tokom krize na Kosovu" koji sam održao 15. jula u Reform klubu u Londonu.

Baš potpuno suprotno!?

Dozvolite, objasniću. Pred kraj izlaganja skicirao sam pouke koje bi iz proteklih događaja valjalo da izvuče NATO. Kao jedna od najvažnijih, rekao sam, jeste da u budućnosti treba pri štabu alijanse formirati "Centar za medijske operacije", pre nego što neka operacija uopšte i započne, a ne usred kampanje kako je to bilo u slučaju operacija protiv Jugoslavije. Čak sam naglasio da je jedna od nesrećnih posledica dovlačenja "pojačanja" iz glavnih gradova članica usred kampanje, kako je to bio slučaj, bilo i to što su neki novinari odmah plasirali gomilu tekstova o tome da "spin doktori" preuzimaju medijske operacije NATO-a. Takvo izvođenje pogrešnih zaključaka i stereotipnih naslova moglo je biti izbegnuto da smo na samom početku krize na Kosovu imali tim sastavljen od stručnjaka za štampu iz samog štaba NATO-a i stručnjaka koje bi poslale zemlje članice. Tako bi trebalo da radimo i u budućnosti ukoliko se pojavi kriza slična ovoj koju pominjem.

Ima li čitava "afera" veze i sa rasporedom konferencija za štampu u Londonu, Briselu i Vašingtonu? Najpre je išao Vajt Hol, pa NATO i na kraju Pentagon. Da li je u pitanju rutinska podela ili je i to bio deo "manipulacije"?

Ne, nema ni govora da je raspored pres konferencija bio u funkciji bilo kakve manipulacije. Reč je jednostavno o tome da najuticajnije TV mreže emituju vesti čitav dan bez prekida. Ako vi imate brifing u tri popodne po evropskom vremenu, to je devet uveče na istočnoj obali SAD, isto toliko u Aziji, a u Australiji u to vreme, sat pred ponoć, neko pije poslednje piće pred spavanje i još možda gleda vesti.

Rečju, u Evropi je tri popodne vreme kada je većina ljudi na svetu budna i vreme kada većina može da gleda televiziju i kada možete da postignete najveću gledanost. Sve tri konferencije su sledile jedna drugu i tu nema ništa neobično. Ako propuste Vajt hol u Londonu, mogu da gledaju NATO u Briselu, a ako i to preskoče, sačekaće ih brifing u Pentagonu, Stejt departmentu ili u Beloj kući. Cilj je bio da bilo gde u svetu, u bilo koje vreme uključiš vesti možeš da "uhvatiš" makar deo nekog od brifinga povodom akcije NATO-a na Kosovu.

Po prirodi svog posla vi ste bili medijski najisturenija ličnost NATO-a. Na početku vazdušnih napada govorili ste da su oni posledica "nepotpisivanja sporazuma o Kosovu iz Pariza", potom da je reč o akciji "koja treba da okonča izbegličku krizu i spreči humanitarnu katastrofu", a na kraju da napadi treba "da slome Miloševićevu ratnu mašineriju". Tri različita razloga u tri meseca bombardovanja. Očito je da ste sledili izjave političara. U kojoj meri ste bili izloženi njihovim pritiscima?

Nije bilo pritisaka. Naprotiv. U vođenju medijske kampanje imao sam apsolutnu podršku ambasadora svih 19 zemalja članica i generalnog sekretara Solane. Meni nije bilo teško da kao portparol svakodnevno na pres konferencijama opravdavam akcije NATO-a, jer verujem u ono što alijansa radi i čvrsto sam bio uveren da treba da nastavi vojnu operaciju sve dok se ne ispune zahtevi koje je međunarodna zajednica postavila, mada sila nije najbolji instrument i sobom nosi određenu cenu. Mejutim, uveren sam takođe i u to da je NATO pokrenuo akciju pošto su propali svi diplomatski pokušaji da se kriza na Kosovu reši mirnim putem. Milošević je propustio dve velike prilike da se sve reši mirnim putem - nije se držao sporazuma sa Holbrukom iz prošlog oktobra i nije ozbiljno shvatio pregovore u Rambujeu u februaru ove godine. To je onaj prvi razlog koji ste pomenuli u vašem pitanju, ali kada je reč o razlozima, samo ovo drugo što ste pomenuli je prava istina.

A pritisci novinara?

Naravno da sam bio pod njihovim velikim pritiskom. Posao novinara je da postavljaju oštra pitanja i traže odgovore na sve, ali mislim da kada se gleda u celini mi u NATO-u možemo smatrati da su novinari bili fer iako neke od naslova koje sam video ja lično nikad ne bih napisao.

Posle "grešaka" NATO pilota i velikog broja civilnih žrtava usled bombardovanja Jugoslavije, na prave odgovore se čekalo dan ili dva. Ko je vodio glavnu reč u formulisanju odgovora: NATO oficiri ili "spin doktori"?

Nije bilo nikakvih "spin doktora" u štabu NATO-a! Sve vreme smo samo generalni sekretar Havijer Solana i ja kontrolisali čitavu medijsku operaciju. Nas dvojica smo odlučivali o informacijama i porukama koje valja plasirati na konferencijama za novinare. Tačno je samo to da je grupa diplomata i zvaničnika radila sve vreme uz nas kako bi zadovoljila potrebe novinara da na vreme dobiju tačnu informaciju.

Odgovorio sam na svako pitanje koje mi je postavljeno na konferencijama za štampu i nikad neću odbiti da u ime alijanse preuzmem odgovornost za bilo šta što je bilo loše. Teško je naći i jedan primer nekog ranijeg konflikta u kome su zapadne demokratije učinile takav napor da novinarima pruže toliko informacija i toliko napora da pred javnošću opravdaju svoju akciju.

Novinari vas optužuju da ste tokom konferencija za štampu bili cinični i da ste pokazali da nemate baš mnogo smisla za humor?

Oni koji me poznaju, a za šest godina koliko sam portparol NATO-a radio sam sa stotinama novinara, nikad za mene ne bi rekli da sam ciničan. Oružani sukob je komplikovan događaj u kome su stresovi neminovnost i tom prilikom je portparol izložen neprestanoj potrebi da objašnjava neprijatnu stvarnost i teške odluke. On mora da računa sa određenom dozom kritičnosti koju ispoljavaju novinari. To nije vrsta odgovornosti koju bi svako prihvatio, ali ako si već to što jesi u vreme sukoba, onda od sopstvene odgovornosti ne možeš pobeći. Opaske koje sam izgovarao ne bih nazvao ciničnim. A što se mog "lošeg smisla za humor" tiče, mogu povodom humora da citiram ono što je povodom lepote rekao britanski filozof iz 18. veka Bereli: "Lepota je u očima onoga koji gleda".

Na kraju, posle svega što se događalo tokom NATO agresije i uz sve što se sada događa na Kosovu, da li se kajete zbog bilo čega što ste izgovorili na konferencijama za štampu?

Ni zbog čega se ne kajem. Naravno, voleo bih da sam novinarima mogao da pružim više informacija i da nisam morao da ispravljam neke greške koje je alijansa napravila. Ali, sukob nije baš najidealnija situacija u kojoj se može naći portparol i mora da se pomiri sa time da će biti teškoća u pronalaženju pouzdanih informacija. Mislim da sam jedino potcenio tragično stanje koje je vladalo na Kosovu gde je, kako sada procenjujem, poginulo 4600 tamošnjih Albanaca i gde ima, kako sada saznajemo, oko 40 masovnih grobnica.

Smatrate li da je tromesečno bombardovanje Jugoslavije uspeh ili poraz NATO-a?

Da li je alijansa postigla uspeh? Pitajte to bilo koga od 650.000 albanskih izbeglica kojma je naša akcija omogućila da se vrate kućama i žive u slobodi i miru. Kad to kažem, moram da dodam da NATO veoma želi da i Srbi ostanu na Kosovu jer imaju sva prava da tamo budu, i KFOR će učiniti sve što može da ih zaštiti. Naša vizija je multietničko Kosovo na kome i Srbi imaju svoje mesto.