U susret 18. avgustu
"Smak sveta", pa Hrvati
Za one koji veruju Nostradamusu 11. avgusta stiže "sudnji dan", za one koji "prežive" isto to samo malo drugačije dolazi nedelju dana kasnije: u Beogradu fudbal treba da igraju Jugoslavija i Hrvatska
Šta će se sve izdogađati pre nego što Jugoslavija i Hrvatska odigraju tu zaista istorijsku utakmicu u kvalifikacijama za Evropsko fudbalsko prvenstvo iduće godine? Trebalo je da je odigraju 27. marta, ali se onda isprečio rat i jedan grafit sa zagrebačkih ulica, svojevremeno citiran i na ovim stranicama, pretvorio se u surovu stvarnost. Naime, uoči tog 27. marta, hrvatskom "izborniku" Miroslavu Blaževiću sa jednog zagrebačkog zida bilo je poručeno: "Ćiro, samo te NATO može spasiti". Koga je, kako i u ime čega "spašavao" NATO - to znamo. Što se fudbala tiče, moramo biti zahvalni UEFA-i koja je izdržala neviđene pritiske da Jugoslaviju isključi iz takmičenja (valjda zato što je napadnuta?!) i odredila 18. avgust kao rezervni termin.
Mnogi, međutim, misle da ni ovaj meč, u najmanju ruku, "nije siguran" jer sedam dana pre toga treba da bude "propast sveta". Tako je, naime, još pre pet vekova predvideo Nostradamus (1503-1566), čuveni francuski lekar i astrolog, a pošto su se gotovo sva njegova proročanstva ostvarila, mnogi su skloni da poveruju i u ovo fatalno.
Ne znam tačno šta su, i da li su, istim povodom za ove dane rekli naši Tarabići, ali ako je i od sudbine - mnogo je: za samo sedam dana "smak sveta", pa Hrvati...
BOŠKOVU TREBA POMOĆI: Nostradamus je zapisao da će svetom, posle njegove propasti, "vladati Mars", a ako istog prihvatimo kao boga rata, dolazimo na isto, bar što se naših prostora tiče. Ovde su bogovi rata na radnom zadatku već punih deset godina.
Šalu na stranu, i u uslovima
koji su daleko od normalnih fudbalska utakmica Jugoslavija-Hrvatska pobuđuje ogromnu
pažnju. Reč je o fudbalskom prvencu na najvišem nivou; mečevi Partizana i Rijeke u
kvalifikacijama za Ligu šampiona bili su samo lako zagrevanje za ono pravo. Nama se pred
tu važnu utakmicu "desio Boškov" pošto je FSJ doneo odluku za koju smo se i mi
zalagali na ovim stupcima: umesto smenjenog Živadinovića, koji je bez ičije saglasnosti
otišao u inostranstvo, postavljen je iskusni Boškov koji već četvrt veka živi u
inostranstvu. Bez obzira na to što je "Vujke" član Izvršnog odbora FSJ-a, što
je bio u stručnom štabu reprezentacije na Svetskom prvenstvu u Francuskoj, njegovo
dugogodišnje odsustvo iz našeg fudbala svakako je hendikep, ali sa tim se i računalo i
nimalo nije korektno sada sačekivati Boškova na prvoj krivini i prozivati ga što ne zna
tačno kako se zove "taj mladić što daje golove" ili što se, u želji da sazna što
više, krug ljudi koji ga informiše proširio i na one koji nisu ništa u fudbalu.
Nasuprot njegovom nepoznavanju kompletne situacije, imamo njegovo ogromno iskustvo i iznad
svega njegovu želju da podmetne leđa i pomogne u času kada se FSJ našao u
mat-poziciji, na samo mesec dana pre meča sa Hrvatskom.
Boškov je otvoren čovek, ponekad čak i previše otvoren, voli da kaže ono što misli ne vodeći računa ni o kakvoj diplomatiji.
Činjenica da ga je imenovanje zateklo na odmoru u Španiji uslovila je da uleti u medijsku lavinu potpuno sam. Da je bio u Beogradu, neko bi ga malo dobronamerno posavetovao i zaštitio, ali, pošto se našao sam na andaluzijskoj obali, sam je morao i da se snalazi. Mora se priznati da nije u svemu bio najuspešniji jer je dozvolio da ga u svakom trenutku "cimaju" novinari svih mogućih listova i elektronskih medija. U ozbiljnom fudbalskom svetu nema selektora koga novinari, izuzimajući neke intimne prijatelje, mogu da zovnu u svako doba. Zna se kada selektor govori: kad objavljuje spisak pozvanih igrača, tokom priprema, uoči utakmice i posle nje. Nijedan od tih uslova nije ispunjen da bi Boškov bio 24 sata na usluzi novinarima. S druge strane, njih treba razumeti, njihovo je da traže informaciju i ovo nije prigovor njima već Boškovu što je pristao da uleti u varijantu za koju nije bio dovoljno spreman.
NIJE VREME ZA EKSPERIMENTE: Tako se desilo da selektoru izlete neke izjave koje ovih dana "vuku repove", umesto da se priča samo o fudbalu. Te Boškov nema poverenja u golmana Kralja, te hoće da smeni tri kapitena i postavi Mihajlovića, te neće da zove više od 11 igrača iz inostranstva da se na one koji neće igrati "ne bi trošile pare"... Boškov, kao selektor, ima pravo (i još veću odgovornost) da donese bilo koju odluku za koju misli da će pomoći u ostvarivanju rezultata, ali ne sme da dozvoli da igrači bilo koju njegovu ideju čuju od novinara ili pročitaju u novinama, što je danas preko Interneta vrlo lako. Kao iskusan čovek, Boškov će svoje početne sitne greške u koracima brzo ispraviti, a domaći "fudbalski nostradamusi" više će pomoći ako ne budu od svake neprecizne ili nedorečene izjave selektora pravili slučaj i podbadali igrače da kažu nešto protiv selektora sa kojim se još nisu ni videli.
Evidentno je da ideja Boškova o seobi kapitenske trake na ruku Siniše Mihajlovića nije pala na plodno tle, niti uopšte ima potrebe da se o tome sada razgovara, ali Boškov nije tvrdoglav i isključiv čovek i uvek će se korigovati kada ga argumentima ubede da nije u pravu. Ono gde Boškov mora da bude čvrst i gde ne sme da dozvoli nikakav uticaj jeste izbor igrača i način igre. U sve drugo svi mi sa strane možemo da se mešamo na ovaj ili onaj način, tim i taktika isključivo su u nadležnosti selektora. Boškov ne sme da robuje imenima, ali isto tako ne sme da otpisuje igrače samo na osnovu "spoljnih" informacija. Najbolje da šansu pruži svima iz dosadašnjeg kruga reprezentativaca, a da na osnovu ličnog uvida na treninzima donese odluke. U reprezentaciji moraju da igraju najspremniji, a zbog karaktera meča sa Hrvatima i najiskusniji. I on sam zna da nije vreme za eksperimente iako bi rado podmladio tim.
Biće prilike za to, možda već na Evropskom prvenstvu iduće godine.
Samo, treba se kvalifikovati. Utakmica 18. avgusta može biti presudna, u slučaju pobede bili bismo 99 odsto unutra, u slučaju remija šanse bi još uvek bile sasvim solidne, na varijante u slučaju poraza niko i ne misli.
Dva "smaka sveta" za sedam dana bilo bi zaista previše.
Vladimir Stanković
