Obrazovanje

Čašćavanje neznanja

Ako ministar prosvete održi obećanje, svoje mesto na fakultetima neće naći samo oni koji nisu ni konkurisali, ili oni koji ne budu imali novca da plate sopstveno školovanje

U godini u kojoj su osnovci, srednjoškolci i studenti, ako se izuzmu sporadični štrajkovi i obustave nastave, imali nasilan tromesečni raspust usred školske godine, obrazovni sistem se konačno uklopio u već odomaćenu šemu poremećenog sistema vrednosti i haotičnog življenja.

Za pretrpljeno tromesečno NATO bombardovanje država je najpre častila osnovce i srednjoškolce skraćenom školskom godinom i pride "ministarskim" dvojkama ili peticama, u zavisnosti od toga šta je kome bilo potrebno da poboljša završni uspeh u školskoj godini skraćenoj za trećinu. Umesto na produžetak nastave i nadoknadu izgubljenog gradiva i znanja, deca su pozvana da dođu u školu na organizovano tzv. dvodnevno druženje. Opšte veselje zbog petomesečnog raspusta (bombe plus letnji raspust) samo je trenutno prekinula groznicu upisa u srednje škole. No, prosvetne vlasti su i to rešile. Čitava generacija osnovaca upisana je u srednje škole.

NAMIRENI RODITELJI: Već na samom startu i blagom proverom znanja samo u školama za talente ratne petice su pokazale da iza njih ne stoji ponekad čak ni elementarno znanje potrebno za upis u srednju školu. Ništa zato, vukovci i ostali otpali petičari našli su mesto u nekim drugim elitnijim srednjim školama. Čitava odeljenja su u pojedinim beogradskim gimnazijama popunjena vukovcima. Roditelji i deca su namireni do jeseni, a prosvetne vlasti su bile pošteđene kritika i opsedanja zgrade vlade i ministarstva.

Uspešan upisni srednjoškolski recept, po sistemu masovki i popune učioničkog prostora do poslednjeg mesta, prosvetne vlasti su uz podršku Vlade Srbije primenile i na srpskim univerzitetima. U utorak (27. jula) dr Jovo Todorović, ministar prosvete u Vladi Republike Srbije, obelodanio je prvu kvotu povećanja mesta za nove studente (tzv. sufinansirajuće ili one koji plaćaju beneficiranu cenu školovanja), pa će tako u ovoj tranši na Beogradski univerzitet moći da se upiše dodatnih 5130 svršenih srednjoškolaca, na Niški 590, na Novosadski 780, Kragujevački 165. Najviše novih mesta (1100) odobreno je Pravnom fakultetu koji je već upisao 2000 studenata (700 redovnih i 1300 sufinansirajućih), zatim Filološkom dodatnih 700, Ekonomskom 500, Filozofskom 300... Na već 600 upisanih, Medicinski fakultet će u ovoj tranši raspodele mesta upisati dodatnih 250 studenata.

Po sopstvenom obećanju, početkom iduće nedelje, iako je upisni rok trebalo da bude već završen, ministar Todorović će saopštiti odluku Ministarstva o još jednom dodatnom upisu koji tek sledi. Ova odluka će se odnositi na novoutvrđenu treću kategoriju budućih studenata koji će po ekonomskoj ceni platiti svoje školovanje na univerzitetu. Prosvetne vlasti utešno poručuju da će ova školarina biti jednaka onoj koju država plaća za svakog redovnog studenta.

Nekoliko godina unazad, pauze u nastavi od tri dana do nekoliko meseci u toku školske godine postale su stvar na koju smo se navikli. Djaci i studenti stiču znanje u pauzama školskih i univezitetskih štrajkova i protesta, ili pak dužina zimskog raspusta zavisi od jačine zime i mogućnosti države da nabavi ogrev i zagreje učionice.

Sa nezadovoljstvom onih koji ih čuvaju i vaspitavaju (plate, uslovi rada, društveni status) deca se susreću još u jaslicama, obdaništima i vrtićima. Već u osnovnoj školi postaju silom prilika sindikalni prvoborci. U opštoj pobuni prosvetara pre dve godine beogradski osnovci su protestovali što im profesori imaju male plate, a u dve beogradske osnovne škole čak su ispoljili i viši nivo sindikalne borbe, zapretivši da se neće vratiti u učionice ako im se u nastavu ne vrate suspendovani ili otpušteni profesori koji su učestvovali u štrajku.

O znanju, regularno pređenom nastavnom gradivu, sve se manje govori. U prvom planu su ocene i prokrčivanje puta (veza i sve ostalo što sledi kad manjka obrazovanje) za dalje školovanje. Niko se zapravo i ne pita šta za potencijalne stručnjake znače gubitak nastave i znanja i petice bez pokrića. Učinak takvog polovičnog obrazovanja sa pauzama u nastavi u pretrpanim razredima jeste i dugotrajno studiranje, koje na pojedinim fakultetima prosečno traje i po osam godina. Uprkos masovnom upisu na studije, nismo zemlja koja se može pohvaliti brojem visokoobrazovanih stručnjaka. Prema podacima iz 1991, devet odsto stanovništva ima diplomu fakulteta ili više škole.

POLITIČKI UPIS: Preskakanje znanja od osnovne škole do studija jedan ovdašnji lekar nazvao je produkcijom mutanta: "Dobijamo polulekare, poluinženjere, polufilologe, i tako redom. Ljudi se zapošljavaju u bolnicama, specijaliziraju, a da se čestito nisu upoznali ni sa upalom pluća..."

Ovogodišnja kampanja za povećanje broja upisnih mesta na univerzitetima bukvalno se pretvorila u ubiranje političkih poena i dodvoravanje nezadovoljnom i ojađenom građanstvu koje je zdušno dočekalo ministrovu potvrdu o proširenju upisnih kapaciteta. Problem sa decom je rešen bar privremeno.

Ljubiša Rajić, profesor Filološkog fakulteta, na kome su studenti prošlu školsku godinu - što zaslugom ponašanja bivšeg dekana Marojevića, što zbog bombi - okončali sa nepuna dva meseca predavanja i vežbi, kaže za "Vreme" da za dvadeset dve godine koliko radi na Univerzitetu nije video ovako haotičan upis kao što je ovogodišnji:

"Ovo je čisto politički upis. Odlukom ministra izlazi se u susret svima i svakome, na uštrb kvaliteta, kako bi se zadobio neki jeftin politički poen. Čak mnogi kandidati sa kojima sam razgovarao smatraju da bi bilo mnogo bolje da je i ove godine organizovan prijemni ispit, po nekim blažim merilima nego prošle godine, ali da kriterijum bude još nešto osim ocena iz prethodnog školovanja. Menjanjem izbornih uslova ministar Todorović je prekršio čak i Zakon o upravnom postupku, u kome jasno piše da jedno pravilo po kome je postupak započet važi do okončanja postupka.

Filološki već godinama u konkursu ne daje odgovarajuće srednje škole. Ali bio je prijemni ispit. Ove godine su konkurisali i oni koji u srednjim školama nisu imali nijedan opšteobrazovni predmet, što ne znači da oni ne bi bili dobri studenti na nekom drugom fakultetu. Ne može neko da očekuje da će se lako uklopiti u nastavu na Filološkom fakultetu sa završenom, recimo bez uvrede za tu decu, mašinskom ili prehrambenom školom, samo zato što mu je engleski dobro išao u školi. Isto kao što neko sa završenom filološkom gimnazijom nije spreman da upiše mašinski fakultet jer nema odgovarajuća predznanja. Pošto su odavno ukinuti diferencijalni ispiti, sad nema čak ni klasifikacionog ispita ni kvalifikacionog, zahtev za najvišim brojem poena je veoma sužen, tako da ne može biti upisan samo onaj kome je prosek ocena iz srednje škole dvojka. Ono što više zabrinjava jeste činjenica da smo ove godine imali puno mladih koji su ranijih godina završili srednju školu, kao i onih koji na Filološki nisu konkurisali po završenoj gimnaziji. Mnogo ih je konkurisalo iz srednjih stručnih škola."

Profesor Rajić podseća da je Filološki proteklih godina duplirao broj studenata. Grupa za skandinavske jezike, na kojoj je on profesor, 1988. je bila planirana za sedam studenata. Ovim upisom grupa je proširena na 53. Filološki je sve puniji, profesora koji su otišli sa Fakulteta milom ili silom sve je više.

Na naše pitanje mogu li prošlogodišnji upisani studenti, pošto uglavnom nisu savladali ni prvu godinu, uredno da nastave da prate drugu godinu studija, profesor Rajić ne negira moguće teškoće:

"U toku prošle godine gotovo da i nije bilo nastave. To se dogodilo zato što je Vlada Srbije prvo imenovala Radmila Marojevića za dekana, koji je činio sve što je mogao, potpuno svesno, da uništi naš fakultet. A onda je posle vrlo dugotrajne borbe imenovan jedan vrlo civilizovan dekan koji će pola svog mandata da potroši samo da bi ispravio sve ono što je prethodni dekan uništio."

Kaže da je u junskom roku na ispitima bilo svega, od desetki do padanja: "Činjenica je da smo svi malo prilagodili zadatke i malo manje zahtevali jer veliki deo gradiva nismo uspevali da pređemo. Sigurno će ta generacija kao i oni koji su sada završavali treću godinu osećati problem do kraja školovanja. Jer sadašnja treća godina počela je školske 96/97, i u startu je sa ovim sada zajedno izgubila skoro celu školsku godinu. Ali mnogo će ozbiljniji problema biti sa novom prvom godinom, koja je toliko brojna, a mi nemamo ni stolice na koje oni treba da sednu. Nema ih dovoljno ni za starije studente. Ili kako pomoći da prošle godine upisani postignu kakvo-takvo znanje i nastave normalno školovanje ako ima ovoliko novih studenata. Za sada se ne zna ni tačan broj koliko ih je primljeno." Sve što se sada događa tumači samo nastojanjem vlasti da dalje uništavaju univerzitet.

KARIKATURA OD UPISA: Profesor Žarko Trebješanin, drugi sagovornik "Vremena", najezdu na univerzitet onih starijih maturanata objašnjava ukidanjem prijemnih ispita. Podseća na višegodišnja istraživanja na tu temu na Odseku za Psihologiju Filozofskog fakulteta, i na Elektrotehničkom fakultetu: "Tačno se videlo da se na prijemnim ispitima postizala bolja selekcija kandidata. Istraživanja su pokazala još nešto. Videlo se da su učenici nekih provincijskih gimnazija, poput Valjevske i Kragujevačke, pokazivali na studijama i ispitima bolje rezultate nego učenici beogradskih.

Ne vidim razlog da se nekome osporava pravo da studira koliko hoće i kad hoće. Mislim na broj fakulteta i godine starosti. Druga je stvar da li za to ovde postoje uslovi. U pitanju je totalna dezorganizacija. Zašto se nije moglo utvrditi da svako ima pravo samo jedanput da studira o trošku države. Ovako se razmišlja drugačije: zašto ne dati 200 dinara, zalepiti marku i konkurisati, ako već nema prijemnih ispita. Može taj još jedan indeks da posluži za nešto, čak i za markicu za prevoz."

Profesor Trebješanin dalje kaže da pretrpanost beogradskih fakulteta nije od juče kao ni neracionalna upisna politika: "Ovogodišnji upis zaista liči na karikaturu, kao i sve ono što se dešavalo univerzitetu u proteklih godinu i po dana. Generacije su oštećene u obrazovnom smislu tvrdoglavošću vlasti u nastojanju da ponizi i potčini univerzitet.

Zakon o univerzitetu je doveo do svega ovoga. Da njega nije bilo, o upisnoj politici bi se više pitao univerzitet i njegov Savet. Sigurno je da bi sve ipak izgledalo drugačije. Toliko ima loših stvari koje je generisao pomenuti zakon. Ono što mene najviše zabrinjava jeste strahovit pad kvaliteta nastave na Univerzitetu i ruiniranje svega što valja. Imali smo Elektrotehnički fakultet, na primer, koji je bio na svetskoj listi rangiran na 15. mestu. To se izgrađivalo decenijama. Zakonom i postavljanjem dekana nanete su mu velike štete. Mnogi ljudi su dobili otkaze, a mnogi su i otišli. To je pravi zločin prema fakultetu i uglednim imenima koja su radila na njemu."