Atentati

Krvava diferencijacija

Ubistvo Envera Maljokua potvrđuje postojanje albanske "Crne ruke" na Kosovu

U ponedeljak 11. januara, nepoznati revolveraši ubili su Envera Maljokua, glavnog urednika Kosovskog informativnog centra (KIC). Albanski novinar je ubijen sa tri revolverska hica oko pola pet posle podne, u blizini svog stana u prištinskom naselju Sunčani breg, dok je zaključavao automobil. Ubistvo je izazvalo dodatno ogorčenje i uznemirenost u Prištini, naročito među novinarima, koji su javno protestovali. Povodom atentata, predsednik Demokratskog saveza Kosova Ibrahim Rugova proglasio je dan žalosti.

Enver Maljoku nije prvi albanski novinar koji je ubijen na Kosovu - prošlog meseca, novinar "Bujkua" Afri Maljići pao je kao uzgredna žrtva atentata na Hizrija Talju, važnog čoveka u ilegalnom UČK-u, ali Maljoku je prvi čije je ubistvo direktno vezano za njegovo profesionalno i političko delovanje. Kao jedan od najbližih Rugovinih saradnika, bio je veoma uticajna ličnost. Bio je glasnogovornik prvog albanskog pregovaračkog tima i smatralo se da će izvesno ući u sastav novog tima, čiji sastav ovih dana treba da bude zvanično obznanjen.

Maljokuov uticaj bio je vezan za Kosovski informativni centar (KIC), agenciju koju je osnovao i vodio od 1991. Mada se predstavljao kao nezavisna organizacija, KIC je bio neka vrsta "državne" novinske agencije paralelne albanske republike, i od početka je bio pod snažnim uticajem Rugovine partije. Bez obzira na očiglednu pristrasnost, KIC je igrao važnu ulogu na kosovskoj informativnoj sceni, istu kakvu na srpskoj strani medalje igra prištinski Medija centar. Uz to, u poslednja tri meseca dnevni bilteni KIC-a su znatno poboljšali grafički izgled i digli nivo objektivnosti svojih izveštaja, dotle da su počeli da konkurišu glavnim novinama na albanskom - "Bujkuu" i "Kohi Ditore". Ipak, lojalnost Rugovi nikada nije dolazila u pitanje.

Zbog toga se u Prištini smatra da je atentat na Maljokua imao za cilj da dodatno oslabi Rugovu, čiji legitimitet lidera svih kosovskih Albanaca u poslednje vreme žestoko osporavaju ne samo politički konkurenti već i najveći deo UČK-a. Rugovin uticaj na albansko javno mnjenje već je duže vreme u padu, jer se većina medija na albanskom odavno prestrojila u korist njegovih političkih protivnika. "Bez Maljokua, Rugovin glas će se na Kosovu čuti još slabije", kaže jedan prištinski analitičar.

Zanimljivo je da je Maljoku pre šest meseci preživeo pokušaj atentata pod sličnim okolnostima. Nepoznati čovek ga je sačekao na stepeništu zgrade u kojoj je stanovao i pucao iz pištolja. U to vreme u Prištini se uglavnom verovalo da je taj incident bio neka vrsta opomene od strane UČK-a. Drugi pokušaj je očigledno mnogo ozbiljnije pripremljen. "Ovo je delo profesionalnih ubica", izjavio je izaslanik Evropske unije ambasador Volfgang Petrič, nakon što je dobio izveštaj međunarodnih verifikatora, koji su ubrzo nakon policije stigli na lice mesta. Petrič je dodao da ne isključuje mogućnost da se radi o obračunu unutar albanskog pokreta.

U oktobru prošle godine, u Prištini je u sličnim okolnostima teško ranjen Sadri Hamiti, glavni Rugovin politički savetnik. Kao i Maljoku, Hamiti je pripadao takozvanom "lapskom lobiju" unutar DSK-a, najpragmatičnijoj i relativno umerenoj frakciji unutar pokreta. Atentat na Hamitija, kao i neka druga nerazjašnjena ubistva na Kosovu, podstakao je sumnje da su posle "lojalnih" Albanaca na meti oni koji se nikako ne mogu svrstati u prijatelje srpskog režima, ali odstupaju od doktrine UČK-a po kojoj je oružana borba na prvom mestu. Ubistvo Maljokua potkrepilo je te sumnje. Sada je sve izvesnije da unutar UČK-a postoji nešto što podseća na "Crnu ruku", srpsku zavereničku organizaciju formiranu krajem prošlog veka koja je vršila selektivne atentate u pokušaju da dođe do svesrpskog ujedinjenja (moto je bio "Ujedinjenje ili smrt!"). Tri dana nakon ubistva, UČK se nije zvanično oglasio tim povodom, mada su njegovi pripadnici bili prisutni na sahrani u Maljokuovom rodnom selu Bradaš.

Policija je otpočela intenzivnu istragu, ali za sada nema značajnih tragova. Neposredno nakon atentata, privedena su trojica mladića koji su primećeni da beže sa lica mesta, ali se ispostavilo da je reč o slučajnim prolaznicima koji su se uspaničili kad su čuli pucnjavu.

Maljokuova smrt predstavlja snažnu poruku svim Albancima koji su delili njegovo ubeđenje da rat ima alternativu. Ispostavlja se da mali prljavi građanski rat pod maskom oslobodilačkog rata nije ekskluzivno srpski specijalitet.