Na licu mesta: Kosovo
Drama otetih vojnika
Reporter Vremena opisuje šta se dešavao sa osmoricom vojnika koje je oteo ilegalni UČK, kako su tekli pregovori i šta su za uzvrat tražili kosovski Albanci
Osam vojnika Vojske Jugoslavije, koje je u petak 8. januara kod sela Bare, desetak kilometara istočno od Kosovske Mitrovice, zarobio ilegalni UČK, stiglo je u kasarnu u Kosovskoj Mitrovici u sredu oko pola pet popodne. Samo sat ranije, izgledalo je da pregovori o njihovom oslobađanju neće dati nikakve rezultate. Iako je u utorak popodne Knut Volebek, norveški ministar spoljnih poslova i aktuelni predsedavajući OEBS-a, izjavio novinarima u Prištini da je postignut konačan dogovor o oslobađanju pripadnika VJ, da će svi zarobljeni biti oslobođeni i da se "nada bezuslovnom oslobađanju", u sredu su roditelji zarobljenih proveli još jedan dan u kasarni u Kosovskoj Mitrovici, čekajući da stignu njihovi sinovi. Za to vreme su, od deset tog jutra, Kristofer Hil, specijalni američki izaslanik za Kosovo, Volfgang Petrič, specijalni izaslanik EU, i Vilijam Voker, šef Kosovske verifikacione misije, u selu Likovac u srcu Drenice pregovarali sa najvišim oficirima UČK-a. Ispostavilo se da bezuslovno oslobađanje ne dolazi u obzir. UČK, čiji je štab smešten u Likovcu, dok je u Dragobilju samo njegova politička ispostava, tražio je razmenu zarobljenika, kao što već danima ponavljaju svi predstavnici ove organizacije koji se javno oglašavaju. Visoki zapadni diplomata je rekao grupi zapadnih novinara da će jugoslovenska vlada osloboditi devet pripadnika ilegalnog UČK-a zarobljenih 14. decembra 1998.
U utorak su razvejane sve sumnje u tvrdnje verifikatora da su svi vojnici zdravi i čitavi. Na video snimku agencije AP, načinjenom u utorak oko jedanaest prepodne, videlo se svih osam vojnika, kako sede u turskom sedu na spojenim školskim klupama u uglu velike prostorije, verovatno učionice. Po klupama dušeci i prostrta ćebad. Vojnici u čarapama, puše. Ni na jednom se ne vide tragovi ma kakvog maltretiranja. "Gospoda iz UČK-a su vrlo korektna prema nama", rekli su stariji vodnik Dragan Jugović i vojnik Nikola Cvijović novinarki AP-a.
KAKO JE POČELO: U četvrtak uveče se u okolini rudarskog
naselja Stari Trg, na kosovskom delu planine Kopaonik, prevrnulo jedno vojno vozilo.
Osmočlana ekipa vojne policije predvođena starijim vodnikom Draganom Jugovićem iz
Kragujevca u petak ujutro je dobila naređenje da uzme opremu, ode na lice mesta i izvrši
uviđaj. Tako nalažu propisi. Bila je gusta magla. Uviđajna ekipa prevrnuto vozilo nije
nigde videla, pa je moguće da su ga u međuvremenu sklonili pripadnici UČK-a. Vojni
policajci su u magli pogešno skrenuli i naleteli na patrolu UČK kod sela Bare. Aljbin
Kurti, sekretar kancelarije Adema Demaćija, političkog predstavnika UČK-a, kaže da je
sporazumom Milošević-Holbruk predviđeno da VJ može da patrolira glavnim putevima na
Kosovu, ali da ne sme da zalazi na sporedne ni u albanska sela. Ekipa vojne policije se
predala bez otpora, mada saopštenje informativne službe UČK-a govori o
"bezuspešnom otporu" vojne patrole. U svakom slučaju, u susretu vojne patrole
sa vojnom patrolom niko nije povređen.
O ovom događaju je odmah obavešten regionalni centar KVM u Kosovskoj Mitrovici, pa je ekipa britanskih verifikatora već oko dva popodne otišla na položaje UČK-a. Mogla je samo da komandantima UČK saopšti da im je Vojska dala rok do pola šest te večeri da zarobljene vojnike puste, ili će VJ to pokušati da učini silom. Kada je prvi rok istekao, postavljen je novi, do devet uveče, i verifikatori su se vratili da i to saopšte lokalnoj komandi UČK-a. Pre toga je Nikola Šainović, potpredsednik savezne vlade zadužen za vezu sa KVM-om, obećao Gabrijelu Keleru, zameniku tada odsutnog šefa KVM-a, da neće biti dejstava vojske. Britanci tvrde da im je UČK još u petak rekao da će vojnici biti pušteni. Kada je večernji rok istekao, na ulicama Prištine, u naseljima Dragodan i Sunčani Breg, nastanjenim uglavnom Albancima, pojavilo se na desetine tenkova VJ. U Prištini je zavladala panika. Ljudi su ostali budni do duboko u noć, pokušavajući da telefonom od prijatelja saznaju šta se dešava. Posle dugog natezanja vojske i verifikatora, tenkovi su konačno sklonjeni sa ulica u dva po ponoći. Vojska je postavila novi rok za oslobađanje vojnika, subota, četiri popodne.
U subotu prepodne, u okolinu Mitrovice i Podujeva već su stigle kolone sa po više desetina oklopnih vozila. Planinski predeo između Mitrovice, Prištine i Podujeva kontroliše već famozni komandant Remi. Britanski verifikatori, uglavnom bivši oficiri britanske armije, pokušavali su da smire svoje jugoslovenske kolege. Jedan od njih je, kažu zapadni novinari koji su prisustvovali sceni, izjavio da u potpunosti razume poziciju VJ, jer se britanska armija godinama borila protiv terorizma.
Toga dana su pregovori između diplomata i UČK-a preneti u južnu Drenicu, u Dragobilje, gde je već mesecima prisutna američka Kosovska diplomatska posmatračka misija. Dragobilje je sedište političkog odeljenja GŠ UČK.
Policija je u subotu objavila da "preduzima mere za povratak Srba u selo Perane" kod Podujeva. Srbi su Perane napustili u decembru. Međutim, teško je poverovati da je pedesetak oklopnih vozila raznih vrsta, koliko se moglo izbrojati toga dana uz put Priština-Podujevo trebalo da obavi taj nemogući zadatak. Biće da je razlog policijske akcije bila činjenica da je Remija mnogo lakše ugroziti sa istoka, nego napadanjem nepristupačnih planinskih visova oko Starog Trga. Kod Podujeva se oko pola tri tog popodneva zametnula čarka koja je trajala duže od sata, i u kojoj su lakše ranjena dva policajca. U napadu je granatirano obližnje selo Bradaš. Borbe su prestale ubrzo pošto je UČK, oko 3:15, dozvolio verifikatorima da posete zarobljenike.
Zahtevi koje su izvori bliski UČK-u saopštili štampi na albanskom u subotu bili su svakako preterani. Isprva je traženo da jugoslovenska strana za uzvrat pusti sve "zatvorene i otete" Albance.
NASTAVAK: Verifikatori su u nedelju ponovo posetili vojnike i fotografisali
ih. Vojnicima je omogućeno da napišu pisma porodicama, koje su tog jutra počele da
stižu u mitrovačku kasarnu. Vojska je (da bi dala pregovorima prostor za disanje, kako
je rekao jedan britanski diplomata) tog popodneva povukla deo snaga iz Starog Trga.
Pregovori su i dalje trajali.
Sada je UČK postaviorazumniji zahtev. Za osam vojnika VJ traženo je devet pripadnika UČK-a zarobljenih na granici sa Albanijom 14. decembra prošle godine, kada je poginulo 35 pripadnika ove ilegalne organizacije. "Trebalo im je dva dana da zatraže razmenu, kaže za "Vreme" jedan zapadni diplomata. "Oni nisu baš sofisticirana organizacija, imaju sedam regionalnih štabova, sedam javnih administracija. Zato su svi prisutni diplomati morali da učestvuju u pregovorima, svako je zvao svoje veze i razgovarao." Iz krugova bliskih vojsci moglo se čuti da nikakva razmena ne dolazi u obzir.
U ponedeljak je u Prištinu doputovao Kristofer Hil. Prištinom se proneo glas da je Hil, posle kratke posete KVM-u, otputovao u Dragobilje. Amerikanci koji su tog dana bili u nevelikom Dragobilju tvrde da Hila nisu videli. Kasnije je prištinski dnevnik na albanskom "Kosova sot" doneo informaciju da je Hil izgleda posetio Likovac. Knut Volebek je u ponedeljak bio u Beogradu, gde je Slobodan Milošević posle razgovora s njim pomerio rok za oslobađanje vojnika. U okolini Starog Trga UČK je stranim novinarima pokazivao video snimak zarobljenika koji su njegovi pripadnici sami načinili. Svima je bilo jasno da od oslobađanja nema ništa, bar dok u Prištinu ne stigne Knut Volebek.
Program posete Volebeka Prištini, u utorak, bio je prilično naporan. Posle razgovora sa svim prisutnim predstavnicima kosovskih Albanaca (Demaći je, na primer, još bio u Tirani, gde tamošnje vlasti pokušavaju da doprinesu političkom objedinjavanju svojih kosovskih sunarodnika), Volebek je otvorio i poslednji, peti regionalni centar KVM, za region Prištine. Potom je otputovao za Gornju Lapašticu kod Podujeva, gde se nalazi Remijev štab. Po povratku u Prištinu, na konferenciji za novinare, pobedonosno je objavio da je sporazum o oslobađanju vojnika definitivno postignut, iako nije želeo da otkrije njegove detalje. Upravo je bio završio razgovor sa Aljbnom Kurtijem, koji je nešto ranije istog dana izjavio da u obzir dolazi samo razmena. Bardilj Mahmuti, politički predstavnik UČK-a u Ženevi, gde se još uvek nalazi znatan deo rukovodstva UČK-a, objasnio je dan ranije da su vojnici VJ ratni zarobljenici i da se prema njima postupa saglasno međunarodnim konvencijama. "Mi možemo da ih ubijemo, ali ne želimo. Pustićemo neke od njih, a ako jugoslovenska strana pusti neke naše ljude, i mi ćemo pustiti još nekog", rekao je Mahmuti. Kurti je u utorak rekao da su oni do sada pustili oko 40 zarobljenika, među kojima je bio i jedan inspektor DB-a, a jugoslovenska strana baš nikog.
U utorak uveče je Odeljenje za štampu KVM-a izdalo obaveštenje za štampu u kome se doslovno kaže: "Važan sastanak koji se tiee tekuae situacije, na kome ae ueestvovati zvanienici međunarodne zajednice i visoki oficiri UEK-a, odigraae se u deset ujutro u selu Gornje Obrinje, zapadno od Glogovca. Predstavnici štampe su pozvani da prisustvuju. Potrebno je da novinari stignu do 9:30." Novinari srpskih nezavisnih medija su još u utorak uveee pozvali portparola Misije Sendija Blajta i pitali ga da li je odlazak štampe u Gornje Obrinje organizovan. On je odgovorio da nije. Na pitanje da li OEBS može srpskim novinarima da garantuje bezbednost u srcu teritorije koju kontroliše UEK, odgovorio je da to nije moguae. Je li moguae da jedno vozilo OEBS-a novinarski konvoj sprovede do mesta sastanka? Ni to nije moguae. Blajt je obeaao da ae stupiti u kontakt sa UEK-om i raspitati se o garancijama bezbednosti srpskih novinara. Kasnije je rekao da mu je, kada je to ueinio, odgovoreno da "ne treba da staje ni na eiju stranu". "To je poziv UEK-a i njihova predstava", rekao je Blajt jednom od novinara i dodao: "Uostalom zašto vam je to i potrebno". U sredu ujutro, posle neuspelih pokušaja da se organizuje iole bezbedan odlazak na mesto ovog važnog sastanka, grupa novinara, u kojoj su bili izveštaei Tanjuga, Blica i Glasa javnosti, iskoristila je privatnu vezu u KVM-u i prikaeila se konvoju OEBS-a koji je odlazio u Drenicu. Po dolasku u Likovac, gde se, ispostavilo se, sastanak odvijao, UEK je legitimisao sve novinare. Kad su novinari srpskih medija otkriveni, umalo, kako sami kažu, nisu uhapšeni. Spasao ih je drugi portparol OEBS-a Jorgen Grunet, koji je jedva uspeo da ubedi komandu UEK da novinare prosto sprovede van teritorije koju kontroliše. Šta bi se tek desilo da je neko od novinara srpskih medija ozbiljno shvatio zvanieni memorandum OEBS-a citiran na poeetku? |
Poziv u avanturuFINALE: Iz "krize talaca" profitirao je samo UČK. Korektan tretman koji je ova organizacija, po svemu sudeći, pružila jugoslovenskim vojnicima doneo im je medijske poene, pogotovo kad se uporedi sa isterivanjem oklopnih jedinica na Sunčani Breg i Dragodan. "UČK se veoma trudi da radi profesionalno i stekne nekakav legitimitet", kaže zapadni diplomata stacioniran na Kosovu. "Još uvek im ne uspeva, ali se trude." Očigledno je da država Srbija nije više u prilici da sredstvima sile uništi ili porazi UČK. Pokušati tako nešto koštalo bi nas više nego što imamo da platimo. U stvari, UČK je postao najjači politički faktor kosovskih Albanaca. Ova organizacija već nekoliko meseci korak po korak pod svoju kontrolu stavlja prištinski politički establišment. U ponedeljak uveče je u Prištini ubijen Enver Maljoku, direktor Kosovskog informativnog centra. Ne zna se ko je to učinio, ali KIC je bio poslednji medijski instrument predsednika DSK-a i dobitnika Saharovljeve nagrade. "Rugova je izgubio glas", kaže jedan američki diplomata. Ukoliko država želi da kako-tako zaleči kosovski problem, mora početi da pregovara sa suprotstavljenom stranom. I to što pre, jer UČK, zaštićena mirovnim naporima sveta, svakoga dana u svakom pogledu sve više napreduje. Pozicija sa koje je moguće pregovore početi sada nije idealna, ali je bolja od one na kojoj ćemo biti za mesec ili dva. Sada opcija nezavisnosti Kosova još nema zvaničnu međunarodnu podršku. Zato bi i u interesu Srba bilo da što pre priznaju realnost i razgovaraju sa predstavnicima UČK-a. Umesto toga, svi srpski politički činioci na Kosovu beznadežno su tvrdoglavi. Zato što kosovski Srbi žele da se "država obračuna sa terorizmom". A i sami su svesni da su oni koji su im to obećavali tokom prošlih meseci i godina - lagali. "Oni bi hteli da mi, kosovski Srbi, uđemo u sukob, pa da prođemo kao naša braća u Krajini", rekao je na protestnom skupu u Prištini u ponedeljak Momčilo Trajković, predsednik Srpskog pokreta otpora. Otuda su osmorica zarobljenih jugoslovenskih vojnika bili samo nenadani aduti u igri koja Jugoslaviji više ne može doneti ništa dobro.
Zoran B. Nikolić
