Ipak - NBA
Pirova pobeda
Ključno je pitanje da li će publika oprostiti igračima i vlasnicima klubova što su sezonu uopšte doveli na ivicu propasti
Čudo se ipak desilo. Baš kao što smo stidljivo najavili pre mesec dana (jedna rečenica na kraju prvog pasusa), vlasnici i igrači su se u minut do dvanaest ipak sporazumeli oko novog, šestogodišnjeg kolektivnog sporazuma i sezona je spasena (liga ima opciju da produži sporazum i na sedmu godinu). Par sati pre isteka roka, kada je izgledalo da je sve propalo, baš kao u hokeju pre par sezona, posle jedne maratonske celonoćne pregovaračke sesije, komesar Dejvid Stern i vođa sindikata igrača Bili Hanter našli su zajednički jezik. Bez ikakve sumnje, Stern i liga su trijumfovali u ovom polugodišnjem sukobu, ali danak koji će morati da plate, u vidu penzionisanja Majkl Džordana, to pretvara u Pirovu pobedu.
POREZ NA LUKSUZ: Detalji sporazuma se i dalje razrađuju i neće biti objavljeni do ponedeljka, 18. januara; pre tog roka klubovima je zabranjeno da pregovaraju sa igračima i agentima oko ugovora, a trenerima da vode pripreme. Po svemu sudeći, sezona će početi oko 5. februara i trajaće 50 utakmica (za razliku od standardnih 82). Ekipe će igrati po 44 utakmice sa timovima iz svoje konferencije (Istok ili Zapad), i samo 6 (3 kući, 3 na strani, različiti protivnici) umesto uobičajenih 28-30 sa klubovima sa druge strane Misisipija. Umesto uobičajenih 2,5 utakmice nedeljno, timovi će morati da nastupaju skoro četiri puta svakih sedam dana, i taj ubrzani ritam igranja (uz, naravno, manji broj utakmica) će obezbediti kraj regularne sezone početkom maja (par nedelja kasnije nego obično). Plejof format ostaje isti: 16 ekipa (od 29) ulaze, prva runda će biti na tri pobede, ostale na četiri. Finale bi trebalo da u najgorem slučaju bude gotovo do 30. juna.
PREGOVORI: Vlasnici su dobili ono što su najviše
hteli: ograničenje u izdacima. Ključ je sporazum po pitanju maksimalnih plata: igrači
sa manje od pet godina iskustva nikako ne mogu da budu plaćeni više od 9 miliona dolara
po sezoni, oni sa 6-9 godina radnog staža (Toni Kukoč) ograničeni su do 11 miliona
dolara, dok je za ostale (Vlade Divac, kome će ovo biti deseta sezona u NBA) limit 14
miliona dolara. Izuzetak su igrači koji već imaju potpisane "jače" ugovore;
Kevin Garnet neće morati da vrati 12 miliona dolara po sezoni.
Što se tiče raspodele prihoda, dve strane su se sporazumele da u naredne tri sezone nema preciziranog procenta koji će ići igračima (zato se još ne zna seleri kep za ovu mini-sezonu), dok će u sledeće tri sezone (2001-2004) radnoj snazi pripasti 55 odsto prihoda (u vidu seleri kepa). Ovo je bilo jedno od ključnih pitanja oko kojeg vlasnici i igrači nikako nisu mogli da se dogovore. Liga je prvobitno ponudila oko 50 odsto prihoda, igrači su zahtevali 60 odsto, i gle čuda, našli su se na pola puta, a cena sa stanovišta renomea i izgubljenih prihoda je ogromna. Većina navijača smatra, ne bez razloga, da je isti ovakav sporazum mogao da bude postignut oko 3. jula. Ali, sindikat je počeo sa sudskim tužbama, što je onda Sterna i kompaniju navelo da budu tvrdi i da igračima pokažu ko je gazda.
Minimalne plate skaču na 287.500 dolara za rukije i rastu sa svakom godinom iskustva, sve do bar 1 milion dolara za ljude sa 10 godina u ligi. Igrači i vlasnici su se takođe dogovorili oko stvaranja dva "izuzetka" od seleri kepa kojima je klubovima stavljena na raspolaganje određena količina novca (1 - 1,75 miliona dolara ove sezone, 1,7 - 2,25 miliona dolara u šestoj godini kolektivnog sporazuma) da bi veterane platili više od minimuma - fantastični Reks Čepmen je, recimo, prošle godine primio minimalac od 275.000 dolara, iako je verovatno najbolji šuter u ligi; Finiks jednostavno nije mogao da mu ponudi više.
Konačno, od "mekših" tema, postignut je sporazum da se marihuana i steroidi uključe na listu nedozovoljenih supstanci. Svi igrači će biti testirani bar jednom godišnje a kazne za ove prekršaje, kao i za propuštene treninge i utakmice, su drastično povećane.
SMRT DINASTIJE: Kako će ova sezona izgledati? Teško je reći, pre svega zato što oko 180 slobodnih agenata, među njima i Divac, još uvek nemaju prava da potpisuju ugovore. Vlade po prvi put ima priliku i slobodu da bira gde će ići, i biće veoma interesantno videti da li će izabrati novac (loši ili prosečni klubovi koji mogu da ga plate oko 10 miliona dolara po sezoni, recimo Denver ili Šarlot), stil života (blizu Los Anđelesa, recimo Klipersi ili Sakramento) ili priliku da uzme šampionsku titulu (niska plata, recimo Finiks).
Najtragičnija situacija je u Čikagu. Posle Džordanovog penzionisanja (njegova konferencija za štampu sledi par sati nakon poslednjeg roka za ovaj tekst), očigledno je da predstoji period izgradnje. Od značajnih igrača jedino su Ron Harper i Kukoč pod ugovorm, a nije nemoguće da i Toni bude trejdovan za par mlađih igrača. Dinastija je definitivno mrtva. Skoti Pipen verovatno ide na Zapad, u Finiks ili Hjuston, a Bulsi će, po svemu sudeći, pasti na dno tabele.
U ovom momentu, na istoku su najbolje ekipe Indijana i Njujork, uz možda Majami i Atlantu; na drugoj strani kontinenta caruju Lejkersi i Sietl, Juta je i dalje jaka ako se Karl Maloun smiri, dok su Finiks i Hjuston potencijalni džokeri. Iako je još suviše rano da se prognozira, prednost imaju ekipe s malim brojem kadrovskih promena jer će trejning kemp biti zgusnut, predsezone gotovo neće biti, samim tim ni luksuza aklimatizacije na nove uslove i saigrače. Povrede su posebna priča: u punoj sezoni laka povreda i odsustvo od 2-3 nedelje nekog ključnog igrača samo otežavaju stvar; ove godine to predstavlja katastrofu.
Indijana je prošle godine zamalo izbacila Čikago posle sedam utakmica (final Istok), i taj veteranski tim, pod kormilom trenera godine Leri Berda, spremniji je nego ikad za šampionski prsten. Slična je situacija i u Los Anđelesu gde je srž ekipe nepromenjena. Sijetl ima novog trenera koji voli brzu i lepršavu košarku, a uz to Vin Bejker je godinu dana iskusniji i "stariji" među novim saigračima.
IGRAČI: Voriorsi su objavili da će iz koliko razumljivih toliko i pogrešnih (s takmičarskog stanovišta) razloga definitivno trejdovati Latrela Sprivela; ko god ga dobije, a najbliži su Majami, San Antonio ili Indijana, postaje favorit u bici za titulu.
Među velikim gubitnicima su superagenti tipa krvožednog Dejvida Folka koji su bili preoteli sindikat s radikalnim zahtevima, da bi na kraju njihovi najbogatiji klijenti platili najveći danak. Najgore je prošao Patrik Juing, predsednik sindikata, koji je zasluženo zaradio gnev publike nesmotrenim izjavama. Dogovor je postignut tek nakon što ga je Hanter zamolio da ne učestvuje u odlučujućoj, maratonskoj sesiji. Uz Juinga, i Alonzo Mourning je puno paradirao u skupocenim, jarkim odelima; prošle nedelje Šejkil O'Nil je navodno rekao da se bio spremao da ode u Njujork i išamara Peta i Zoa što otežavaju posao!
BAHATOST PUBLIKE: Ključno pitanje je da li će navijači oprostiti i jednima i drugima što su sezonu uopšte doveli na ivicu propasti. Predsezona će se ove godine sastojati od samo dve utakmice za svaki tim (umesto 10), a ulaz na sve te duele biće besplatan. Dik Ebersol, jedan od vodećih ljudi TV mreže NBC, koja je vlasnik američkih TV prava, rekao je da očekuje da će sada (slično WNBA-u) i NBA igrači, umesto da odu pravo u svlačionice posle utakmica, ostajati na parketu i komunicirati sa navijačima. Ohrabruje činjenica da su uglavnom mladi navijači na dan sporazuma prošle nedelje i dalje spopadali NBA zvezde ispred hotela gde su igrači odseli. Oni to posle svega što se desilo verovatno ne zaslužuju, ali za opstanak NBA ovo je važan momenat i verovatno najbolja šansa da se stvari malo normalizuju. Sterna i njegovu marketinšku mašinu oduvek je plašilo pitanje šta posle Džordana, jer po igračkim kvalitetima njemu je verovatno najbliži Sprivel, koji će zauvek ostati upamćen kao čovek koji je pokušao da zadavi svog trenera. To, dakako, nije imidž koji liga želi da gaji.
Zato je važno primetiti da je sve manje tolerancije za izlive bahatosti među zvezdama. Keni Enderson je prošle nedelje u šali rekao da će možda, ako uskoro ne dođe do sporazuma, morati da proda jedna od svojih osam luksuznih kola. Niko se, međutim, na to nije nasmejao, i Keni se brzo izvinio. Ako ništa drugo, igrači počinju da shvataju da postoji veliki raskol između njih i publike koja, na kraju krajeva, finansira njihov stil života kupujući karte i navijačke rekvizite.
Ostaje da se vidi da li će vlasnici, koji su bez sumnje dobili ovu bitku, shvatiti da je ovo krajnji momenat da se običnim ljudima omogući pristup utakmicama. Zadnjih 10-15 godina u NBA-u prati trend novih dvorana sa luksuznim lozama iz kojih bogataši polako ali sigurno istiskuju običan svet, a cene ulaznica stalno skaču. U ovoj zemlji mahom crnci kao klinci sanjare o košarci; belcima su ipak (generalno govoreći) draži fudbal ili bejzbol. Međutim, tokom poslednje četiri godine u Vašingtonu, gde crnci sačinjavaju 65 odsto stanovništva, njihov procenat na tribinama konstantno opada, dok cene karata skaču. Dosad su vlasnici koristili rastuće plate igrača kao izgovor, ali sada više nemaju taj luksuz. Ovaj kolektivni sporazum će sam od sebe naterati igrače da posvete više pažnje publici, a ostaje nam samo da se nadamo da će i vlasnici učiniti sve da igru vrate na svoje mesto.
Vlada Olić
Odlazak Majkla Džordana Zbogom - zauvek? Posle svega što je osvojio, Džordan nema više šta da dokazuje, a oni koji su imali priliku da gledaju i uživaju godinama će o tome pričati deci i unucima Glavna vest nedelje iz NBA jeste penzionisanje Majkla Džordana. Na konferenciji za štampu, u sredu uveče u Čikagu, najbolji igrač u istoriji lige je po drugi put košarci rekao zbogom, s tim što se ovaj put verovatno ne vraća. Džordanova konferencija za štampu se poklapa sa štamparskim rokovima "Vremena", tako da ćemo detaljnu priču o njegovom penzionisanju ostaviti za sledeći put. Posle šest meseci dvoumljenja, Majkl je odlučio da se povuče. Ta odluka ne čudi. Pri vođstvu Džeza od pola koša, Majkl je ukrao loptu Karlu Malounu na 15 sekundi pre kraja, nije ni pogledao ka klupi da vidi da li trener Fil Džekson hoće tajm aut da bi postavio zadnji napad, stvorio je izolaciju protiv Brajona Rasela, načinio opaku varku kao da ide na ulaz, Rasel je skoro pao na parket u pokušaju da se vrati i brani Džordana, dok je ovaj sa nekih šest metara uputio šut i dugo, dugo zadržao desnu ruku u vazduhu. Nije bilo nikakve dileme da lopta ulazi u obruč. Činilo se da je Džordan već tada znao da se neće vratiti, baš kao što je znao da Juta neće poentirati u zadnjem napadu. Posle svega što je osvojio, teško je zamisliti dramatičniji način na koji je Majkl Džordan mogao da siđe sa scene: kao šampion koji je svom timu u dramatičnoj završnici doneo šestu titulu i drugi tri-pit za redom. Džordan, jedan od velikih vođa tvrdog krila sindikata, verovatno nije želeo da objavi svoju odluku ranije da bi vlasnicima izgledalo da možda imaju šanse da ga vrate za još jednu sezonu, odnosno da bi im dao dodatan razlog da se što pre sporazumeju sa sindikatom. Zato je Majkl čekao sve dok sporazum nije postignut da bi tek onda objavio svoje penzionisanje. Nakon svega, Džordan nema više šta da dokaže, a svi oni koji su imali priliku da ga gledaju i uživaju za 10, 20 i 30 godina moći će o tome da pričaju svojim sinovima i unucima. Istorija će o tome doneti svoj precizniji sud, ali danas se s pravom može reći da je Majkl Džordan, možda i naprepoznatljivije lice na zemaljskoj kugli, bio najbolji igrač u istoriji ne samo košarke već i svih timskih sportova. |
Vlade Divac:
"Odlazi košarkaški Bog"
"Imao sam sreće da najveći deo moje karijere, poslednjih devet sezona, igram protiv njega, na neki način i sa njim, jer mogu reći da smo u isto vreme bili deo NBA. On je bez konkurencije najveći igrač svih vremena i potpuno se slažem s njegovim pokojnim ocem koji je jednom rekao a ja zapamtio: Bog je hteo da Majkl bude najbolji na svetu. Šta ga je krasilo? Harizma, pobednički mentalitet, uvek je znao šta treba uraditi. Otišao je košarkaški bog."
V. S.
"Lider, radnik,'ubica' na terenu..." "Nažalost, bio sam u pravu kada sam pre nedelju dana izrazio sumnju da će se Majkl vratiti. Da sam ja na njegovom mestu, sa skoro 36 godina, sa svim što je postigao i sa promenama koje su se desile u klubu, i ja bih otišao... Kakav je bio na terenu? Strahoviti lider, autoritet, ali i najveći radnik. Istovremeno, bio je i pravi "ubica", bez milosti prema protivniku. Amerikanci nisu Nemci, ali čini mi se da je Majkl imao nešto od čuvene nemačke upornosti. Na terenu je uvek imao rešenje, uvek je znao šta treba da uradi. Srećan sam što sam igrao sa njim, u njegovo vreme, u istoj ekipi sa njim. Nema sumnje da su to bile moje najveće i najlepše godine u karijeri", rekao je u utorak uveče Toni Kukoč Nevenu Bertičeviću iz "Sportskih novosti". |
Toni Kukoč: