Skandal

Protokoli CIAnskih mudraca

Tri potpredsednika Vlade Srbije, sva trojica doktori nauka, a jedan čak i profesor na Policijskoj akademiji, naseli su na jevtin i nespretan falsifikat - ili su ga načinili sami. U "zamahu intuicije", kako reče dr Bojić, od tog su falsifikata napravili svoju ideološku bibliju i opravdanje za sve svoje dosadašnje, ali i buduće brljotine

Naprečac sazvana konferencija za štampu u Vladi Srbije u utorak 12. januara kandiduje se za skandal i bruku godine; ne valja se kladiti unapred, međutim, jer su naši političari na vlasti pokazali takav dar za brljotine da se nikad ne zna šta nas još čeka. Dakle, pred stotinak zabezeknutih novinara, tri presrećna potpredsednika Vlade Srbije - dr Vojislav Šešelj, dr Milovan Bojić i dr Ratko Marković - obznanili su kako je Vlada Srbije "došla u posed tajnog dokumenta američke Centralne obaveštajne agencije" (koju dr Marković zove "Centralna informativna agencija", iako je profesor na Policijskoj akademiji). "Tajni dokument", podeljen novinarima, ima četiri strane teksta štampanog veoma krupnim slovima tipa onih sa pisaće mašine "IBM Selectric". Prva strana je jedino zanimljiva: na njoj je zaglavlje ispisano neuobičajenim slogom "The Central Intelligence Agency, The Balkan Institute" i veoma musav grb CIA. Ispod je klasifikacija poverljivosti i upozorenje na posledice otkrivanja sadržaja. Malo drugačijim slovima od sadržaja teksta na početku piše "Washington, D.C. December 16, 1998".

NOVČANICA OD TRI DOLARA: Srećni kao mala deca, tri potpredsednika Vlade Srbije krenuli su da trijumfalno tumače kako su, eto, sada "maske pale", sada se vidi ko je patriota a ko izdajnik, i čija nana crnu vunu prede, jer "tajni dokument CIA" raskrinkava finansijske veze stranih sila i domaćih izdajnika, iz čega logično, je li, ispada da je koaliciona vlada SPS, JUL i SRS do sada bila u pravu pljujući svakoga ko misli drugačije, donoseći skandalozne, protivustavne i protivzakonite uredbe i zakone, proganjajući nezavisne medije, univerzitetske profesore i studente. Kako se poetski nadahnuto i sasvim JUL-ski metaforično u trenutku trivijalne egzaltacije i sa još izraženijim zavičajnim naglaskom izrazio ushićeni dr Milovan Bojić, "tajni dokument" između ostalog "potvrđuje pravilnim mere, uredbe, zakone Vlade Republike Srbije, da smo ih našim intuitivnim zamahom i dubokom osmišljenošću donosili u interesu naroda ove zemlje...". U daljem prorađivanju sadržaja i značaja "tajnog dokumenta CIA" podjednako su se istakli i doktori Šešelj i Marković. Kao što se očekivalo, dr Šešelj je kao strane plaćenike imenovao Savez za promene, Društvo sudija, jednog sudiju Vrhovnog i jednog Ustavnog suda Srbije, grupu ekonomista G-17 i Borisa Karajčića iz studentske organizacije "Otpor". Nezavisni mediji, Alternativna obrazovna mreža, nevladine organizacije i ostali "izdajnici" pomenuti su više onako uopšte. Dr Šešelj je strane profesore pozvane da predaju u okviru Alternativne mreže (a kojima su odbijene naše vize) nazvao "agentima CIA koji su planirali da se bave subverzivnim delatnostima" u oblasti fizike i ostalih egzaktnih nauka. Dr Ratko Marković prorađivao je ulogu "stranih plaćenika" i njihov značaj na osnovu predloženih suma u "tajnom dokumentu CIA". Tako je ispalo da su političke stranke, univerzitet i nezavisni mediji najopasniji (po 10 miliona dolara), dok su sindikati, nezavisno sudstvo i izborne komisije najmanje značajni. Dr Marković osetio je potrebu da lukavo nagađa zašto se u "tajnom dokumentu CIA" ne pominje Kosovo: zato da se Vlasi ne sete do čega je Americi zapravo stalo! Potpredsednici su odbili da kažu kako je Vlada Srbije "došla u posed" "tajnog dokumenta CIA", valjda da ne otkrivaju svoje operativne metode i "obaveštajne pozicije" (agente) u samom vrhu CIA i Klintonove administracije. Na pokvareno novinarsko pitanje - hoće li sada biti proterivanja američkih diplomata - potpredsednici su pokazali sasvim srpsku velikodušnost i rekli da ih osveta ne zanima, mada očekuju još sličnih dokumenata iz istih izvora.

Razuman savet potpredsednicima Vlade Srbije glasi: nikako ne primajte još takvih dokumenata iz istog izvora! Naime, "tajni dokument CIA" je jevtin, vulgaran i nespretan falsifikat, ono što Amerikanci zovu "novčanica od tri dolara".

THE, BRE: Presna laž sa "tajnim dokumentom CIA" nije preživela ni do ponoći: dok su režimske i pararežimske televizije (a naročito BKTV, što će se ispostaviti kao veoma značajno) histerično zatrpavale publiku snimcima te legendarne pres-konferencije, obični novinari proučavali su "tajni dokument CIA". Rezultati su veoma zanimljivi, pa idemo redom:

1. U pogledu grafike, sloga, preloma, veličine slova i načina izlaganja sadržaja, to pismeno nikako ne liči na dokumente CIA. To zna svako ko čita stranu štampu i knjige iz te oblasti.

2. Član "the" nikako ne ide ispred imena Centralne obaveštajne agencije, a ni bilo kakvog instituta, pa makar i "Balkanskog" i to je drugi najstrašniji propust. To se vidi čak i iz teksta na grbu CIA.

3. Najstrašniji propust je plasman i grafički kvalitet grba CIA na prvoj strani dokumenta. Očito je grb skeniran - ili fotokopiran pa lepljen - sa nekih loše štampanih novina, jer je njegova rezolucija upadljivo krupnija i gora od rezolucije ostatka dokumenta. Na službenim izveštajima CIA grb, uostalom, ne ide na to mesto i drugačiji je - nema crnu pozadinu iza štita.

4. Klasifikacija poverljivosti je sasvim pogrešna i očigledno izmišljena ili pokupljena iz filmova sa TV "Pink". Prava klasifikacija je drugačija i ima nekoliko stupnjeva poverljivosti, od kojih nijedan nije "top secret" - osim u filmovima. Upozorenje da "neovlašćeno otkrivanje povlači krivične sankcije" ne javlja se na američkim dokumentima. Klasifikacija poverljivosti javlja se na svakoj strani pravog dokumenta, ali je ovde nema, osim na prvoj strani. Termin "National security information" ne postoji - osim u filmovima.

5. Na početku teksta javlja se "Washington, D.C." sa datumom. Sedište CIA je u Lengliju, Virdžinija. Pošto CIA nema "Balkanski institut", primedba da bi on bio u Vašingtonu ne stoji.

6. Na dokumentu nema uobičajenih šifara za distribucionu listu, za autore, za daktilografe, kao ni obaveznog kraja; kraj izgleda kao da je nešto odsečeno - kao što i jeste, kako ćemo videti.

Operativnim radom na Internetu, više novinara otkrilo je - tragajući za "Balkan Institute" - da je to nekada postojalo kao deo Američkog instituta za mir, inače sasvim pitome nevladine organizacije. Sada u okviru te NVO postoji Balkanska radna grupa, koja je - ispostavilo se odmah - autor sadržaja koji su potpredsednici Vlade Srbije ponosno predstavili kao sadržaj "tajnog dokumenta CIA". Odmah potom došlo se i do autentičnog dokumenta, to jest "originala falsifikata": reč je o sugestiji Radne grupe Instituta za mir na temu koliko bi para vlada SAD trebalo da uloži u unapređivanje demokratije u Jugoslaviji. Sam original teksta, inače ima uredno zaglavlje i logo Instituta za mir SAD, sa sve adresom i telefonima, e-mail adresama i sve što spada. Na kraju originalnog dokumenta, međutim, ima još skoro cela strana koju je obaveštajac Vlade Srbije u vrhu CIA odsekao: tu se mole čitaoci da komentare pošalju gospođi Kristini Herman; onda se kaže da "pogledi izloženi u ovom izveštaju... ne moraju da izražavaju poglede Instituta za mir SAD, koji ne zastupa nijednu određenu politiku"; konačno slede sve adrese Instituta na Internetu i elektronskoj pošti. Sve to u "tajnom dokumentu CIA" trojice naših vrlih potpredsednika ne postoji, pošto je odsečeno.

ŠIBICARENJE: Novinari su onda kopali dalje: pre ponoći je lociran autor teksta, Denijel Server, naučni saradnik Radne grupe za Balkan, koji je za Radio B92 izjavio da je reč o falsifikatu. Pre toga je B92 našao predstavnika za štampu CIA gđu Anju Gelher, koja je rekla da taj papir na njihove papire ne liči, a nemaju ni "Balkanski institut". Američka ambasada u Beogradu nazvala je "tajni dokument CIA" "grubim falsifikatom". Što je još strašnije, ispostavilo se da je delegacija Instituta za mir SAD nedavno posetila i obišla Srbiju u organizaciji nikog drugog nego - Kompanije Braće Karić čiji je šef i osnivač Bogoljub Karić, četvrti potpredsednik Vlade Srbije. Zemljo, otvori se!

Šta sad? Doktori Šešelj, Bojić i Marković nekako su došli do "tajnog dokumenta CIA"; ili su ga sami napravili - ili im ga je neko dao. Ako su ga sami napravili, onda je ocena "sedi, jedan, ostavka i krivično gonjenje!". Ako su ga od nekoga naručili ili im je ponuđen bez narudžbine, pa su ga uzeli takvog kakav je - onda nisu zaslužili ništa osim smenjivanja i krivičnog gonjenja. Naime, tako nespretan i grub falsifikat ne bi prošao nigde; onaj Čeda Mihajlović koji je pokušao da Haškom tribunalu uvali falsifikovane "dokumente" SDB-a bio je u odnosu na naše potpredsednike i njihove izvođače radova vrhunski umetnik. Ovaj nepotrebni i urnebesni skandal i bruka nebeska javljaju se kao nejasni: zar u ovoj državi više nema nikoga ko je u stanju da napravi pristojan falsifikat i da prepozna isti? (Ovo definitivno nije aluzija na Jovicu Stanišića i njegove razjurene saradnike iz Službe.) Ako je kojim slučajem - daleko bilo! - Vlada Srbije "došla u posed tajnog dokumenta CIA" tako što je nekome platila za njega, potpredsednici i doktori Šešelj, Bojić i Marković trebalo bi da iz svog džepa nadoknade narodne pare od poreza koje su "intuitivnim zamahom" uveli i da otkriju ko ih je tako seljački i prostački nasankao kao šibicar ovcu. Vlada Srbije, čiji jedan potpredsednik voda i ugošćava delegaciju čiji će izveštaj druga tri potpredsednika iste Vlade proglasiti za "tajni dokument CIA" i svoje "Protokole CIAnskih mudraca" kojima se pravdaju sve njihove prošle i buduće brljotine, trebalo bi da podnese ostavku ili barem ispita šta se desilo i svoje potpredsednike otera. Ovaj otužni skandal od koga se normalnom čoveku skupljaju usta svedoči o panici i histeriji. Ovo neće dobro svršiti.

Miloš Vasić