11.

Novi album Boba Dilana – Tempest: Oda besmrtnosti (Vreme 1133)

Reč je o remek-delu. Robert Zimerman, poznatiji pod estradnim pseudonimom Bob Dilan, svojim novim, trideset petim po redu albumom, nazvanim jednostavno i gromoglasno Tempest, pored ostalog, kao da poručuje: ne verujte onima koji nisu prešli sedamdesetu
 

12.

Četrdeset godina od albuma Sticky Fingers: Lepljivi prsti Mika Tejlora (Vreme 1058)

Na ranijim albumima, Stonsi su rokenrol definisali kao bunt, gnev i strast. Na Sticky Fingers konačno su ga i neopozivo pretvorili u umetnost
 

13.

70. godina od smrti Virdžinije Vulf: Život je negde drugde (Vreme 1054)

Posle dva velika nervna sloma i nebrojeno mnogo manjih, posle jednog svetskog rata čiju je strahotu jedva preživela i na pragu drugog u kome joj, osećala je, takav poduhvat neće ponovo poći za rukom, jednog martovskog jutra shvatila je da više ne postoji nijedna knjiga, napisana ili nenapisana, koja bi mogla da joj produži život. Napisala je još samo jedno pismo Lenardu, da ga još jednom podseti da je uz njega bila najsrećnija žena na svetu, a onda uzela svoj štap za šetnju, napunila džepove kamenjem i otišla do reke. Priča se, naravno, tu ne završava; tu tek počinju sve priče o Virdžiniji Vulf
 

14.

Uoči beogradskog koncerta Boba Dilana: Beskrajna priča (Vreme 1013)

Bob Dilan je ponovo onaj omaleni, suvonjavi deran koji je pre pola veka autostopom stigao u Njujork. Opet je samo muzičar, s mnoštvom velikih pesama, na turneji koja je posebna jedino po tome što je beskrajna. U Beogradu će svirati u nedelju
 

15.

In memoriam – Džerom Dejvid Selindžer (1919–2010): Ceo svet je bolestan (Vreme 996)

Selindžerov junak rezignirano je zaključio da više ništa – čak ni kazna i pokora u vidu svetskog rata – ne može ljudski rod privesti pameti, dobroti i humanosti. "Konj je human, automobil nije", kaže Holden u jednom trenutku
 

16.

Književnost – Kazuo Išiguro, Ne daj mi nikada da odem : Pejzaži u magli (Vreme 994)

Ljudski život za Išigura je pre svega sećanje; vrlo često, reč je o sećanju na ono što želimo da zaboravimo, ili na ono što se nikada nije dogodilo. Otuda u njegovim romanima, na prvi pogled, i nema pravog zapleta: život je, u trenutku kada se o njemu pripoveda, već ostao negde u prošlosti, pa se sudbonosni događaji kojima je obeležen u priči pojavljuju ne kao uzbudljivi prizori i dramatične scene, već kao odrazi i odjeci, kao likovi, prizori i predeli čije se konture tek naziru u gustoj magli vremena
 

17.

30 godina od albuma "The Wall" Pink Flojda: Ledena belina zidova (Vreme 991-992)

Album The Wall, započet i okončan kao sasvim lična egzorcistička seansa, usput je izrastao u svojevrsni rekvijem. Votersov zid pretvorio se u nadgrobni spomenik čitavom jednom vremenu; iza utopijskog glamura sedamdesetih vrebala je mračna distopija decenije koja je bila na pragu. Teško da je iko od onih koji su pred Božić 1979. godine kupovali "Another Brick in the Wall" pomislio na tako nešto: uz tu pesmu se tako dobro moglo plesati
 

18.

Povodom dolaska Lenarda Koena u Beograd: Kao ptica na žici (Vreme 973)

Lenardu Koenu ne treba do kraja verovati kada tvrdi da je na turneju koja bez najave završetka traje, evo, već duže od godinu dana, krenuo da bi popravio stanje svog računa u banci, opustošenog preterano savesnim radom njegovog doskorašnjeg menadžera. Koenovo cinično obrazloženje ovog, ispostaviće se, trijumfalnog pohoda, odraz je njegove želje da diskretno, pomalo stidljivo, do kraja ostane ono što je čitavog života bio: trubadur i romantičar, vođen pre svega željom da svoju umetnost podeli sa onima koji žele da ga čuju. Drugog septembra nastupiće u "Beogradskoj areni"
 

19.

40 godina Vudstoka: Pala je teška kiša (Vreme 971)

U rano jutro 18. avgusta 1969. Džimi Hendriks je sa pozornice postavljene u varljivo pastoralnom okruženju svoju poruku svetu isporučio u obliku začudne, zastrašujuće izobličene verzije američke himne. Pratila ga je, kao u bajci o čarobnom sviraču, i nepregledna gomila omamljene, začarane dece – dece cveća, u ovom slučaju. Hendriks je svojim nastupom obeležio završetak festivala upamćenog pod imenom Vudstok, ali i kraj nečeg mnogo većeg
 

20.

Pesme odmetništva – Darko Rundek, "Uhovid" (Durieux, Zagreb, 2009): Zvuk tišine (Vreme 955)

Ovu zbirku možemo čitati i kao bedeker za bekstvo od svih oblika napadne kolektivne svesti, (avan)turistički priručnik ispisan rukom autora koji već tri decenije održava neokrnjen moralni kredibilitet za pisanje takvih udžbenika