1.

Intervju – Zdenko Tomanović, advokat: Kod nas vladaju moćni ljudi a ne pravo (VREME 1612)

Centar moći je u vaninstitucionalnoj maloj grupi, koja pokušava da čak i svoj model morala preslika na društvo. Uopšte govoreći, iznedrilo se patološko pravno ponašanje. Dakle, gledamo stvari koje su po svojoj pravnoj prirodi i toliko očigledno, apsolutno zabranjene. Orkestrirane kampanje u kojima nema granica nedozvoljenosti, od vređanja, omalovažavanja, diskriminacije, diskvalifikacije, pretnji, laži, agresije, mržnje i tenzije postale su standard života
 

2.

Privođenje Aide Ćorović na Dan antifašizma: Državna odbrana Ratka Mladića (Vreme 1610)

Ceo dan je MUP Srbije čuvao jednu sliku na zidu, na uglu Njegoševe i Alekse Nenadovića, istina ne bilo kakvu nego mural haškog osuđenika za ratne zločine i genocid Ratka Mladića, da bi na kraju uhapsili dve žene koje su mural gađale jajima. Potom je kordon policije čuvao taj isti mural od demonstranata
 

3.

Poslednje odbrojavanje opozicije: Amerika je daleko, a izbori blizu (Vreme 1610)

Srećko Mihailović podseća da je filozofkinja Agneš Heler uoči izbora u Mađarskoj 2018. kazala ovako: "Ako se opozicioni lideri sada ne dogovore o zajedničkom nastupu, onda će imati priliku da se dogovaraju kad budu bili u zatvorima, kuckanjem u zid"
 

4.

Portret savremenika – Kristofer Hil, novi ambasador SAD u Srbiji: Robusniji kadar na Dedinju (Vreme 1607)

Hoće li Hil, kada dođe u Srbiju, doneti neku promenu ili samo izazivati (pod)sećanja
 

5.

Poslednje odbrojavanje opozicije: Zrelo voće ili zelene šljive (Vreme 1605)

Nije uvek sve ni do opozicije, ima nešto i do građana Srbije, pa bi najpre pitanje za istraživače javnog mnjenja trebalo da glasi da li građani Srbije primećuju, ili ne, da je zemlja zrela za promene
 

6.

Ekologija i politika: Predizborno zagađenje dobrih namera (Vreme 1602)

Najveći broj onih koji su učestvovali na protestu su ljudi koji su prepoznali da su zemlja, voda i vazduh pitanja golog opstanka u Srbiji i da nema dalje. Nije važno da li ih je bilo pet ili petnaest hiljada, u ovakvoj zemlji je svaki glas bitan. Sahranjivati jedan tako važan skup i važnu temu zbog amaterske organizacije, početničkog neznanja, malih i nebitnih sujeta i velikih i važnih interesa, što reče Merkelova "celog sveta, pa i Nemačke", zaista je u najmanju ruku – neodgovorno
 

7.

Škola i pandemija: Normalizacija na talasu korone (Vreme 1601)

Koliko će trajati normalna nastava? Ko će i kako kontrolisati sprovođenje mera koje se odnose na prevenciju i kontrolu pandemije? Koliko će se učenici i nastavnici snaći u preporučenom "stavi–spusti" modelu nošenja maski, s distancom od "najmanje metar, bolje više, al’ može i manje"? Kako će funkcionisati tzv. sistem semafora i prelazak s klasične (zelena) na kombinovanu (narandžastu) i onlajn (crvenu) nastavu?
 

8.

Naprednjački rat na društvenim mrežama: Ko sme da ide do kraja (Vreme 1597)

Na društvenim mrežama čovek postaje medij za sebe. Ako imate veliki broj pratilaca, širiće se vaš glas, vaše poruke, jačaće vaša moć. Bez obzira na to da li ste Aleksandar Vučić, predsednik Srbije, ili Dijana Hrkalović, novopečena heroina Grobara za koju "grmi" Partizanov jug
 

9.

Medijski ratovi Aleksandra Vučića: »Srpski telegraf« protiv francuskog »Monda« (Vreme 1596)

Dosad je vlast više puta uspevala da uz pomoć kriznog PR-a i režimskih medija svoje afere skloni od reflektora javnosti ili ih makar zagluši tako što ih predstavi kao podmetačinu i masne laži izdajničke opozicije, tajkuna, plaćenika novinara, stranih ambasada i službi ili izvede kontranapad fingirajući neku novu aferu koju opet pripiše „izdajnicima i plaćenicima". Hoće li uspeti i ovog puta?
 

10.

Zakon o vodama: Rasprodaja javnih dobara (Vreme 1594)

U naprednjačkoj Srbiji je uobičajena procedura prema kojoj nema tog majčinog zakona ili zakonskih "izmena i dopuna" koje mogu ući u Skupštinu, a da nisu dirigovane s Andrićevog venca