1.

Kako je medijska kompanija »Novosti« postala državni organ: Brza, kratka i jasna krađa (Vreme 1486)

Nije bilo dovoljno režimu Aleksandra Vučića što je "Novosti" brutalno opljačkao 2016. godine, nego ih je, tako ogoljene, 2019. i ukrao, a dok je pljačka formalno provedena kroz pravni sistem tako da bude legalna, posao oko legalizacije krađe je u toku
 

2.

Nekad i sad – kako sudovi postupaju kada državu tuže sudije, a kako kada su tužioci penzioneri: Lice i(li) naličje Ustavnog suda (Vreme 1470)

Pre devet godina sudovi i Ustavni sud pokazali su da mogu da sude po zakonima i Ustavu, profesionalno i časno – kad hoće, kad se ne plaše, kad nemaju političke naloge, ali danas egzistencija ne zavisi od struke već od politike
 

3.

Država protiv penzionera – Kako je preinačena presuda Osnovnog suda u Bačkoj Palanci: Politička likvidacija prava (Vreme 1469)

Šta će Srbiji zakoni i Ustav kad ima samoproglašenog vrhovnog sudiju, predsednika države Aleksandra Vučića i jedan broj partijskih poslušnika raspoređenih kao sudije, da njegove političke naloge, a u ime naroda (!), bespogovorno uobličavaju u presude koje s pravom nemaju veze
 

4.

Paradigma pravne bruke – Presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu 16923/18: Analiza profesionalnog beščašća (Vreme 1466)

Posle četvorogodišnjeg oduzimanja dela penzija, država, uz podršku PIO Fonda, a u ime naroda, penzionere sada podvrgava mentalnom teroru – ponižavajući ih sudskim presudama, čija su nerazumna obrazloženja primeri drastičnog kršenja ustavnih i zakonskih prava
 

5.

Slučaj "Novosti": Hronologija državne otimačine (Vreme 1395)

Privatizaciju Kompanije Novosti, jednu od 24 sporne privatizacije, vlast namerava "da razreši" tako što će firmu da otera u stečaj, ili da je po drugi put nacionalizuje konverzijom dugova u državni kapital, a "Večernje novosti", nekada ugledni i uticajni dnevni list, da ugasi posle 64 godine. Alternativno, ne bi bilo neverovatno ni pripajanje "Večernjih novosti" nekom od propagandnih političkih biltena Srpske napredne stranke, koje SNS danas izdaje u formi dnevnih novina
 

6.

Lični stav: Ukazivanja Ustavnog suda (Vreme 1250)

Zajedničko u slučajevima Briselskog sporazuma, načinu na koji je Srbija formirala SRJ i Miloševićevog predloga o konfederaciji sa Grčkom je nekoliko važnih pitanja. Da li i koliko politička forma nekog sporazuma ili dogovora može da abolira od odgovornosti za njegovu pravnu suštinu i posledice? Gde je granica između politike i prava koji se u svemu prožimaju? Ko će, ako ne Ustavni sud, da daje odgovore na pitanja da li je neki politički dogovor, koji proizvodi pravne posledice, u skladu sa ustavom
 

7.

Anatomija jedne »cenzure«: Kako je Ištvan Kaić ispao iz voza (Vreme 1245)

Agencija FoNet obrela se u vrtlogu optužbi da sprovodi cenzuru nad Ištvanom Kaićem, iako novinske agencije po pravilu ne objavljuju pisma čitalaca